„ Generalni sekretar UN intenzivno se posvetio problematici Kosova, a tokom razgovora postalo mi je jasno da (on) ima nekoliko novih ideja”, kazao je ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel u Njujorku posle susreta sa Ban Ki Munom, prema izveštaju slovenačke novinske agencije STA. Rupel je otkrio da je sa gensekom UN u subotu razgovarao prevashodno o zapadnom Balkanu, „preciznije, o Kosovu”, pri čemu je Rupel u ime Slovenije kao aktuelne predsedavajuće EU zajedno sa Banom naglasio „potrebu da svi akteri sarađuju”.
Rupel nije precizirao šta podrazumeva pod „saradnjom svih aktera”, među koje neizostavno spadaju Srbi i Albanci s Kosova, ali je rekao da sa Ki Munom očekuje „harmonično rešenje problema”. Diplomatski izvori u Ljubljani izražavaju sumnju da bi ovako „široka formulacija” prikrivala plan o nekom novom krugu srpsko-albanskih pregovora, mada šture izjave obojice zvaničnika otkrivaju da je onoliko koliko je Slovenija „između čekića i nakovnja” (suprotstavljenih interesa Vašingtona i Brisela na Balkanu), i Ban Ki Mun „pod jakim pritiskom” pošto do sredine juna mora da odluči hoće li i na koji način Unmik nastaviti misiju na Kosovu, ili će (i u kom svojstvu?) prigrliti misiju Evropske unije – Euleks.
„Obojica smo naglasili da je potrebno zajedničko delovanje za zajedničko dobro kako bismo rešili probleme koji nisu samo evropski, nego širi. Zadovoljan sam što su nam veoma srodna gledišta. Želimo što manje neprijatnosti, što manje drame i harmonično rešavanje krize koja je počela kao jugoslovenska kriza 1991. godine”, objasnio je Rupel. On je dodao da „UN ima izuzetno važnu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja”. Zanimljivo je da se Rupel, kao predstavnik Brisela, obreo na kanabetu Ban Ki Muna neposredno po njegovom povratku iz Rusije kako bi u ličnom kontaktu utvrdio šta je Moskva povodom Kosova tražila od generalnog sekretara UN. Buduće odluke Ban Ki Muna u pogledu statusa Kosova od ključnog su značaja za Sloveniju dok vodi Uniju da bi koordinisala dalje akcije, kako Vašingtona, tako i Brisela. Posebno zato što nije dobro krenulo kad je reč o priznavanju Kosova. Iako se uoči 17. februara predviđalo da će vrlo brzo uslediti priznavanje Kosova od 100 država, posle dva meseca to je učinilo 36 zemalja, među kojima nisu ni sve članice Evropske unije.
Nema sumnje da je Ban Ki Mun iznenadio Rupela svojim „svežim idejama”, a da nije reč o kozmetičkim predlozima potvrđuju reči šefa slovenačke diplomatije da će Evropska unija tim idejama „morati da se posveti i uzme ih u obzir”. „Predviđam”, kazao je Rupel, „da će narednih dana ili sedmica biti još razgovora kako dalje urediti to pitanje (Kosova). Ali, kao što znate, pred nama su i izbori u Srbiji, a EU ima tu, blago rečeno, još nekoliko aduta u rukavu.”
Rupel nije želeo da komentariše detalje Ban Ki Munovih zamisli, izuzev da su pretresali kosovsko-srpski odnos, situaciju severno i južno od Ibra i kako izgraditi multietničko Kosovo. Na pitanje šta sledi kada Unmiku na Kosovu istekne mandat, a Slovenija na čelu EU očekuje da će se to dogoditi 15. juna kako bi misija Euleks preuzela dalji nadzor, dobijen je neočekivan odgovor da s generalnim sekretarom „o tome nisu vođeni razgovori”.„Nismo razgovarali šta će biti posle Unmika nego kako da iskoristimo prisustvo Unmika za saradnju i harmonično rešavanje problema, kako da izbegnemo konfrontaciju i opasnost deobe Kosova”, naglasio je Rupel. Na pitanje da li to znači da je moguće očekivati podelu Kosova, ministar Rupel je, posle kraćeg razmišljanja, kako izveštava „Delo”, odgovorio da bi „to bio veliki problem”, a zatim istakao da podela Kosova „ne dolazi u obzir”. „Treba znati da Srbi na Kosovu ne žive samo u Mitrovici, nego su raštrkani posvuda, a mi nikako ne želimo neko novo etničko čišćenje.”
Rupel je posle susreta sa Ban Ki Munom otputovao u u Vašington, gde će danas „o Kosovu i o drugim temama”, kako saznajemo u slovenačkom MSP-u, razgovarati sa američkom koleginicom Kondolizom Rajs i savetnikom za nacionalnu bezbednost Stivenom Hedlijem. Rupel u razgovoru sa slovenačkim novinarima nije krio da će glavna tema biti upravo Kosovo. Ono će biti neizbežna tema i u sedištu Organizacije američkih država, gde će Rupela primiti pomoćnik generalnog sekretara OAS Albert R. Ramdin, kako bi se dogovorili i oko sastanka vrha EU – Latinska Amerika i Karibi koji će biti održan 16. i 17. maja u Peruu.
Dimitrij Rupel je prethodno na temu Kosova u Njujorku razgovarao i sa Garetom Evansom, predsednikom organizacije Međunarodna krizna grupa (International Crisis Group), kome je garantovao da je „tokom slovenačkog predsedavanja Uniji posvećena posebna pažnja Kosovu i stabilizaciji cele jugoistočne Evrope”. „Naš cilj je da dovedemo region korak bliže ka evropskim integracijama”, napomenuo je Rupel, uz zaključak da je „situacija na Kosovu posle proglašenja nezavisnosti prilično mirna i stabilna. Gotovo nije moguće uočiti nasilje ili egzodus stanovništva i zato međunarodna zajednica mora da ostane prisutna na Kosovu i da sprovodi svoje zadatke onako kako su oni opredeljeni u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244.”

Ostale vestiArhiva