Libanska šiitska organizacija Hezbolah kaže da je povukla svoje borce sa ulica zapadnog, uglavnom muslimanskog, dela Bejruta posle tri dana nasilja u kojem je ubijeno osamnaest ljudi.
Borci Hezbolaha i njihovi saveznici su potpuno skršili otpor naoružanih boraca koji podržavaju sunitske organizacije i prozapadnu vladu Libana.
Libanska vlada je, pak, na hitno sazvanom sastanku zaključila da je Hezbolah, zauzimanjem zapadnog dela Bejruta "izvršio krvavi državni udar".
Vladajuća koalicija, koja ima podršku Zapada, da je cilj akcije Hezbolaha
da se poveća uticaj Irana i obnovi uticaj Sirije u zemlji.
SAD su potvrdile svoju podršku vladi i tvrde da Hezbolah "ubija civile".
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs optužila je Iran in Siriju za podsticanje Hezbolaha da se sa oružjem usprotivi libanskim vlastima.
Američka administracija je rekla da će o daljim potezima zatražiti konsultacije u Savetu bezbednosti UN i da će povesti razgovore sa drugim državama na Bliskom istoku.
Arapska liga je povodom najnovijeg nasilja u Bejrutu zakazala sastanak u nedelju.

Borbe
Šiitska islamistička organizacija Hezbolah preutzela je kontrolu nad velikim delom uglavnom muslimanskog zapadnog dela Bejruta tokom trećeg uzastopnog dana borbi između pristalica opozicije i vlade.
Tokom žestokih okršaja u noći između četvrtka i petka, borci Hezbolaha zauzeli su i uništili kancelarije provladinog sunitskog pokreta kojeg predvodi Saad al Hariri.
Dopisnik BBC-a u Bejrutu kaže da su borci Hezbolaha praktično pregazili mnoge zgrade u kojima su bile smeštene pristalice Saada al Haririja, lidera libanskih sunita i parlamentarne većine u zemlji.
Borbe su izbile posle pokušaja vlade ranije ove nedelje da zatvori telekomunikacionu mrežu Hezbolaha.

"Objava rata"
U četvrtak, lider Hezbolaha u Libanu, Hasan Nasralah, izjavio je da su potezi vlade u Bejrutu da smanji uticaj tog islamističkog pokreta "ravni objavi rata".
Prozapadna libanska vlada je nedavno objavila da želi da zatvori privatnu telekomunikacionu mrežu Hezbolaha.
Lider tog pokreta je, međutim, izjavio da je ta mreža "najvažnije oružje pokreta otpora Izraelu" i da će svaki pokušaj njenog zatvaranja naići na otpor.
Hasan Nasralah je ujedno zatražio da vlada odustane od nedavno počete akcije protiv Hezbolaha, uključujući tu i odluku o smenjivanju šefa bezbednosti na bejrutskom aerodromu, zbog toga što je navodno bio isuviše blizak Hezbolahu.
"Naš odgovor jeste da ko god objavi i pokrene rat protiv nas, čak i ako je naš brat ili otac, a ne samo politički protivnik, mi imamo pravo da se branimo, branimo naše oružje i naše postojanje", rekao je on.

Ugroženo jedinstvo armije
Prethodno je libanska vojska upozorila da bi njeno jedinstvo moglo da bude ugroženo u slučaju da politička kriza u Bejrutu bude nastavljena.
Dopisnici kažu da je poslednjih godina vojska bila jedna od najneutralnijih instucija u Libanu, i upozoravaju na opasnost da bi zbog povećane napetosti mogla da bude uvučena u sukob sukobljenih političkih frakcija.
Libanska opozicija, predvođena Hezbolahom, osporava legitimitet aktuelne prozapadne vlade Fuada Siniore, koja očekuje podršku i pomoć svojih međunarodnih saveznika, najviše SAD, Francuske, i arapskih zemalja.
Od ishoda najnovije krize zavisi i rešenje šireg i dugotrajnog političkog spora oko podele vlasti u Vladi, pripreme parlamentarnih izbora 2009. i izbora generala Mišela Sulejmana za predsednika Libana.
Kriza ukazuje i na još vidljivo nasleđe građanskog rata, vođenog od 1975-te do 1990-te godine.

Ostale vestiArhiva