Predstavnici pet zemalja koje zapljuskuje Arktički okean - SAD, Norveške, Rusije, Danske i Kanade, raspravljali su na dvodnevnoj konferenciji na Grenlandu o podeli još netaknutih bogatih resursa koji leže ispod večnog leda. Ulog u igri je primamljiv: prema procenama američkog centra za geološka ispitivanja, ovde se nalazi četvrtina svetskih rezervi nafte, skoro dva i po puta više nego na svim poznatim nalazištima na planeti.
Eksperti pretpostavljaju da u arktičkom grebenu leži preko sto milijardi tona nafte i gasa, a tu su i zalihe dijamanata, zlata, platine i nikla. Trka je ubrzana i topljenjem leda, izazvanim globalnim zagrevanjem, koje čini lakšim njihovu potencijalnu eksploataciju.
Per Stig Meler, danski ministar spoljnih poslova, rekao je da se konačna odluka o pravima na istraživanje Arktika ne očekuje bar još deset do 15 godina. „Mi imamo pretenzije, a imaju ih i drugi. Zato se nadam da ćemo na ovoj konferenciji postići dogovor o pravilima igre“, rekao je on uoči skupa.
Krajem marta Havijer Solana, komesar EU za spoljnu politiku, u svom izveštaju je predvideo sukob Zapada i Rusije zbog „ogromnih mineralnih bogatstava Arktika“ i pozvao evropske zemlje da se spreme za „energetske ratove“.
SAD su krajem prošle godine objavile program razvoja ratne mornarice za XXI vek u i njemu posvetile posebnu pažnju „mogućnosti sukoba oko prirodnih resursa Arktika“. Nešto ranije Stiven Harper, kanadski premijer, najavio je planove izgradnje dve vojne baze u polarnom pojasu „radi zaštite interesa zemlje“. Čak je i Kina otvorila istraživačku stanicu na Špicbergenu i poslala na Arktik ledolomac „Sjuelung“.
Za kontrolu nad Arktikom bori se pet država koje imaju direktan izlaz na Severni ledeni okean, a još preko 20 njih izrazilo je želju da istražuju arktički greben.
Prema Konvenciji UN o pomorskom pravu iz 1982, nijedna država nema pravo da kontroliše Arktik, dok one uz obalu Ledenog okeana imaju pravo na „isključivo ekonomsku zonu“, čija granica vodi duž linije udaljene 200 pomorskih milja od obale. Ta se zona može proširiti ako zemlja dokaže da je arktički greben produetak njene teritorije.
Rusija je već podnela molbu u UN da se njena ekonomska zona proširi, ali je odbijena „zbog nedostatka dokaza“. Nakon toga ruska ekspedicija je prošle godine istraživala dno okeana u oblasti Severnog pola, pobola tamo zastavu i iznela tvrdnju da joj pripada 1,2 miliona kvadratnih kilometara duž grebena Lomonosova.
Na Zapadu strahuju da Moskva želi da širi svoju kontrolu nad energetskim resursima. Analitičari upozoravaju da teritorijalne pretenzije na Arktik mogu da izazovu „novi hladni rat“.
Anatolij Ciganok, šef ruskog Centra za vojne prognoze, kaže da je saradnja u ovom regionu neizbežna, jer ozbiljna istraživanja regiona ne može da finansira nijedna zemlja.

Istorijat sukoba
-1881. SAD postavljaju svoju zastavu na ruskom ostrvu Vrangela
-1920. 42 zemlje potpisuju sporazum o stavljanju ostrva Špicbergen pod jurisdikciju Norveške, ali ekonomsku aktivnost na njemu ima svaka zemlja
-1924. Na ostrvu Vrangela zabijaju zastavu Kanađani. Odatle ih je oterao sovjetski brod „Crveni oktobar“
-1933. Danska pobeđuje u sudskom sporu Norvešku za prava na Grenland
-1947. Finska potpisuje sporazum sa SSSR kojim se odriče oblasti Pečenga uz Severni ledeni okean
-1988. Kanada i SAD sklapaju sporazum o prolasku brodova SAD kroz moreuze pošto obaveste kanadske vlasti. Danci zabijaju zastavu na ostrvu Gansa i zakopavaju bocu votke „akvavita“
-2004. Danska saopštava da pretenduje na Severni pol
-2005. Kanadski vojnici na ostrvu Gansa uklanjaju dansku i stavljaju svoju zastavu i zakopavaju bocu viskija. Danska ulaže protest i šalje tamo ledolomac
2007. Ruska ekspedicija zabija nacionalnu zastavu na dno Severnog
ledenog okeana

Ostale vestiArhiva