Iako predizbori za predsedničku nominaciju američkih demokrata nisu završeni, najnoviji događaji unutar Demokratske partije jasno govore da se senator Barak Obama već smatra sigurnim kandidatom za novembarske predsedničke izbore. Naime, u Demokratskoj partiji je postignut dogovor da delegati iz saveznih država Florida i Mičigen učestvuju na Nacionalnoj konvenciji, ali će na njoj svaki raspolagati sa samo pola glasa. Time je Obama povećao vođstvo u odnosu na rivalku Hilari Klinton i praktično obezbedio nominaciju, bez obzira na ishod preostalih glasanja.
Odbor za pravila i propise demokrata odlučio je da senatorka iz države NJujork Hilari Klinton ima 105 delegata sa Floride i 69 iz Mičigena, dok je Obami, senatoru iz Ilinoisa, pripalo 67 delegata sa Floride i 59 iz Mičigena. Odbor je dvema državama ranije oduzeo pravo da daju delegate za konvenciju, zbog svojevoljnog pomeranja datuma predizbora.

Hilari će se žaliti
Rezultati iz Mičigena i Floride zbog nepravilnosti nisu dosad ulazili u konačan skor pa je Klintonova računala na bolji rezultat kada oni budu uzeti u obzir.
Odluka Odbora, doneta odnosom glasova 19:8, znači da Klintonova neće uspeti da smanji prednost Obame u broju delegata za konvenciju. Obama je do sada, sa 1.984 delegata imao prednost nad 1.783 za Klintonovu.
Obamina prednost za konvenciju demokrata u Denveru, u saveznoj državi Kolorado u avgustu sada iznosi 178 delegata.
Odluka za Floridu, gde je na predizborima u januaru Klintonova pobedila Obamu s 55 prema 33 odsto glasova, daje senatorki iz NJujorka 19 delegata više nego njenom rivalu, preneo je DPA.
Odluka za Mičigen, međutim, naljutila je pristalice Klintonove s obzirom na to da je ona dobila samo 10 delegata više od Obame, iako njegovog imena nije ni bilo na glasačkom listiću na predizborima u januaru. Pristalice Hilari Klinton su saopštile da razmatraju mogućnost da ulože žalbu na odluku komiteta Demokratske stranke.
Zvaničnici Demokratske partije pozdravili su odluku Odbora, rekavši da će na ovaj način na konvenciji biti potpuno zastupljeni delegati i Floride i Mičigena.
Obama je osetno povećao vođstvo i u broju superdelegata, pa vodi sa 327 prema 291 za Klintonovu.
U međuvremenu, tamnoputi senator bio je primoran da donese odluku da napusti svoju crkvu Trinity United Church of Christ u Čikagu posle dve decenije zbog nedavnih izjava koje je izrekao njegov bivši pastor velečasni Džeremaja Rajt.

Teška odluka o napuštanju crkve
„Do ove odluke nisam došao lako i, iskreno govoreći, doneo sam je sa mnogo tuge u srcu. Triniti je mesto gde sam spoznao Hrista, mesto gde sam se venčao i krstio svoju decu. Moja supruga i ja imamo mnoge prijatelje među 8.000 vernika ove crkve“, rekao je Obama na konferenciji za novinare u Aberdenu.
Obamin sveštenik Rajt je u poslednja dva meseca u propovedima rekao da je američka vlada možda odgovorna za širenje side u crnačkim zajednicama, a neke američke ratne aktivnosti izjednačio je s terorizmom. Kap koja je prelila čašu bio je najnoviji skandal koji je izazvao velečasni Majkl Pfleger, katolički sveštenik u poseti toj crkvi, koji je ismejavao Obaminu demokratsku protivnicu Hilari Klinton i izjavio da se ona nada nominaciji samo zato što je bela. Obama je osudio ove Rajtove i Pflegerove propovedi rekavši da je „duboko razočaran“ Pflegerovom „nazadnjačkom retorikom koja vodi podelama“.
Ne samo unutar svoje stranke, nego i u javnosti, Obama se već smatra sigurnim kandidatom za predsednika SAD. Takav tretman Afroamerikanac ima i u suparničkom, republikanskom taboru, gde ga već smatraju protivnikom Džona Mekejna, republikanskog predsedničkog kandidata, čiji su poslednji javni istupi usmereni protiv Obame.

Ostale vestiArhiva