Rim – Ujedinjene nacije će obezbediti dodatne 1,2 milijarde dolara pomoći za 75 miliona ljudi u 60 zemalja koje je najteže pogodilo drastično poskupljenje hrane u svetu, saopštila je direktorka Svetskog programa za hranu Žozet Širan tokom drugog dana velikog samita koji se održava u Rimu.
Domaćin i organizator trodnevnog samita je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), a povod su galopirajuće cene osnovnih prehrambenih proizvoda koje prete da armiju od 850 miliona gladnih u svetu povećaju za još sto miliona, uz dodatnu opasnost od pobuna koje bi ugrozile stabilnost u pojedinim zemljama.
Poskupljenje hrane od 83 odsto za poslednje tri godine probudilo je avet gladi i dovelo do protesta i pobuna u više država Afrike i Azije.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je da je skup već ostvario uspeh, jer je pokazao odlučnost, zajedničku odgovornost i doneo obećanja da će se u godinama koje dolaze donositi prave odluke o ulaganju u agrar.
On je na jučerašnjoj konferenciji za štampu rekao da će ulaganje u proizvodnju koštati između 15 i 20 milijardi dolara na godišnjem nivou kako bi se svet izborio sa problemom gladi.
„Glad unazađuje sve za šta smo borili poslednjih godina i decenija. Imamo obavezu da nešto preduzmemo i da delujemo jedinstveno”, poručio je Ban.
U Rim je došao i njegov prethodnik Kofi Anan, koji je u svojstvu predsednika organizacije AGRA (Savez za zelenu revoluciju u Africi) potpisao sporazum sa agencijama UN za hranu koji treba da pomogne povećanje poljoprivredne proizvodnje u Africi.
Dok su prvog dana samita u Rimu dominirale prepirke zbog prisustva iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada i predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea, juče su se na meti kritika našli Sjedinjenje Države i Brazil, dva najveća proizvođača biogoriva, koje se smatra jednim od uzroka povećanja cena hrane.
Stručnjaci smatraju da su uzrok skoka cena hrane špekulacije i enormno uvećani troškovi za naftu, ali i sve veća upotreba ljudske i stočne hrane za proizvodnju biogoriva.
Otvarajući skup dan ranije, Ban Ki Mun je rekao da bi proizvodnja hrane u svetu morala da se poveća za 50 odsto do 2030. kako bi se izašlo u susret sve većoj tražnji i izbegle velike nestašice. Obraćajući se delegatima iz više od 190 zemalja, među kojima je bilo i četrdesetak šefova država i vlada, Ban je pozvao na ukidanje trgovinskih ograničenja, poreza i drugih oblika kontrole koji su podigli cene prehrambenih proizvoda na najviši nivo za 30 godina. Takođe je zatražio da se ispita uloga proizvodnje biogoriva u prehrambenoj krizi, koja prema oceni Međunarodnog instituta za prehrambenu politiku iznosi 30 odsto, a po mišljenju Sjedinjenih Država, jednog od najvećih proizvođača, „samo dva do tri odsto”.
Mada poskupljenje prehrambenih proizvoda osećaju i potrošači u bogatim zemljama, posledice su mnogo jače u siromašnim delovima sveta. U najtežem položaju su Eritreja, Niger, Komorska Ostrva, Haiti i Liberija.
Podaci FAO pokazuju da je pomoć za poljoprivredne projekte smanjena 2006. na tri odsto ukupne pomoći sa 17 odsto početkom osamdesetih godina prošlog veka. To je primoralo najsiromašnije nacije sveta da povećaju svoju zavisnost od uvoza i postanu naročito osetljive na poskupljenje hrane.
FAO procenjuje da približno trećina ukupne američke proizvodnje kukuruza odlazi za industriju biogoriva, a u te svrhe se koristi i više od polovine brazilskog roda šećerne trske i proizvodnje šećerne repe u Evropskoj uniji.
Subvencionisanje proizvodnje biogoriva daje podsticaj farmerima da se preorijentišu sa proizvodnje hrane.
Šef Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan naglasio je da kriza s kojom smo suočeni nije kriza nestašice već skoka cena, ali da proizvodnja ipak mora da se poveća.
I Stros-Kan i Ban Ki Mun su u uvodnoj reči na samitu naglasili da ograničenja izvoza hrane nisu rešenje jer bi samo prenosila glad iz jedne zemlje u drugu.
FAO je zatražio 1,7 milijardi dolara donatorske pomoći za pokretanje mera za povećanje proizvodnje hrane. Eksperti ove organizacije procenjuju da će cene prehrambenih proizvoda u idućih 10 godina ostati „znatno iznad prosečnog nivoa u poslednjoj deceniji”.

Ostale vestiArhiva