Holivudski film „War Inc“, u kojem Sergej Trifunović igra zajedno sa holivudskim glumcima Džonom Kjuzakom, Marisom Tomei, Benom Kingslijem i Hilari Daf, nedavno je premijerno prikazan u Americi. Film je režirao Džošua Seftel, a on predstavlja političku satiru smeštenu u izmišljenu zemlju Turakistan... Sergej glumi sina najbogatijeg čoveka u zemlji i verenika Hilari Daf... O snimanju, svom liku, filmu, daljim planovima, kao i o devojci Bojani koja je bila uz njega na premijeri, Sergej priča za „Blic“.

Nedavno je u Americi premijerno prikazan film „War Inc“.
- Film je prikazivan pod vrlo jednostavnim, aforističkim sloganom: „When it comes to war, America means - business“. Priča je oštra i otvorena satira, smeštena u vrlo blisku budućnost i govori o onome što svi na kugli znamo, najjačoj globalnoj sili koja kreira krizna žarišta po svetu, dolazi obučena u mirovne uniforme i pretvara zemlje u svoja preduzeća. U filmu je na meti fiktivna država Turakistan, smeštena na Bliskom istoku. Najbogatiji tajkun Turakistana Omar Šarif (ime lika, ne istoimeni glumac) želi da izgradi gasovod, Ameri, naravno, šalju plaćenog ubicu koga igra Džon Kjuzak, da ga skloni na vreme i ne kvari im pos’o.

Kako je bilo na snimanju filma?
- Kako samo može da bude na setu na kome su u isto vreme Džon Kjuzak, Ben Kingsli, Marisa Tomei, Hilari Daf... Sa Džonom Kjuzakom sam se konsultovao najviše. On je vrlo inspirativan i talentovan lik, pun sjajnih predloga i motivacije. I, naravno, sa Hilari, koja mi je verenica u filmu.

Ispričajte nam nešto više o vašem liku u filmu.
- Moj lik je sin najbogatijeg lika u državi, osion, ne preterano inteligentan degenerik. Dobitna kombinacija za zlo svake vrste. Moj neki prototip za lik je bio Marko Milošević, pošto je taj moj lik, Ooq-Mi-Fay (engleski šatrovački za fuck me), jedna ložana rođena sa zlatnom kašikom, a takvim likovima uvek fali još malo moći. Onda se svi lože da su opaki kriminalci, paradira se sa gorilama, nose se kajle, ganovi, šetaju se turbo-folk pevačice i slično. U filmu ima scena koja se zaista desila pomenutom Marku: nakon nekog vitlanja pištoljem po diskoteci u cilju zasenjivanja prostote, dečko zadene pištolj za zadnji deo pantalona i upuca sebi u zadnjicu. To slučajno znam od čoveka koji je slučajno ili namerno bio prisutan. Predložio sam to Džonu i, naravno, ušlo je u film.

Kakav je utisak na vas ostavila Hilari Daf?
- Ona je sjajna. Imao sam neki trip da je reč o razmaženoj holivudskoj devojčici, plašio sam se te saradnje, iskreno. Ljudi svašta misle o sebi, pogotovu tamo, međutim, ona je razbila sve moje sumnje prvog dana.

U jednoj sceni je udarate po zadnjici...
- Nije to ništa, udaram je i u glavu. Recimo u toj sceni, predložio sam da je ne udaram, pošto je kamera spreda, ne vidi se, nema potrebe. Insistirala je da je zveknem i nije se smirila dok nisam, da bi mogla da odigra kako treba. Svaka čast, rekoh, pošto ionako mislim da poljupce i šamare ne treba fingirati.

Šta je sledeće, da li već imate ponude za snimanje sledećeg filma?
- Čekam da se završi kasting za jednu seriju na američkoj Televiziji FOX. Reč je o naučno-fantastičnoj seriji.

Jedan ste od retkih naših glumaca koji je uspeo da započne uspešnu karijeru u inostranstvu.
- Pre svega, moja karijera u inostranstvu uopšte nije uspešna. Nje, zapravo, još uvek ni nema. Ljudi u Srbiji imaju totalno iskrivljenu sliku stvari, misle - ti si otišao kao zvezda i sad te tamo čekaju na aerodromu sa crvenim tepihom. Daleko od toga. Ja sam ovde niko i ništa, ne počinjem ni od nule, već iz minusa, jer ne znam čak ni engleski jezik savršeno ili imam jak akcenat. A kad si glumac, jezik ti je, ipak, najbitnije oružje. Ali imam zanat u rukama, dobru kilometražu i životinjsko samopouzdanje i upornost. Idem na audicije, borim se, poslovi polako stižu, treba dosta strpljenja i samopouzdanja. Ja sam ovde došao sa petsto dolara u džepu, nisam ni znao gde ću da spavam i od čega ću da živim, a pogotovo kako ću da sredim papire. I konobarisalo se. Pa, ja sam i kad sam došao u Beograd, u jednom trenutku spavao u parku u Narodnog fronta, pa se negde stiglo. Najbitnije je imati san i snage i strpljenja da ga ostvariš. Ne treba odustajati kod malih prepreka. Eto, to su moje mantre za bodrenje i podizanje morala.

Da li ćete uskoro snimati u Srbiji?
- Ne znam. Sad sam fokusiran ovde, to mi je izazov. U Srbiju uvek mogu da se vratim ako ovde ništa ne uradim, bože moj.

Sa vama je na premijeri filma u Americi bila i vaša devojka Bojana.
- Da, Bokica je došla da bude uz mene na premijeri, meni je to mnogo značilo da osoba koju volim bude pored mene u takvom trenutku, jer je ovo prva premijera američkog filma (od pet, koliko sam ih snimio) kojoj sam i ja prisustvovao. Može se reći da je bila zvezda na crvenom tepihu. Slikali su je više nego sve glumce. Čak mi je prišao neki tip, reditelj, koji je insistirao da mu ona igra u filmu. Rekoh, beži, ne može... ona je student.

Šta mislite o domaćoj kinematografiji?
- Domaća kinematografija koja nema sistema ni pravila, jer pre svega, nema ni osnovnih sredstava, to jest novca, u kojoj se svaki dobar film može, bez preterivanja, smatrati incidentom, izbacila je za godinu dana tri vrsna incidenta: „Klopka“, „Četvrti čovek“ i, naravno, „Čarlston za Ognjenku“. To je više nego dovoljno, čak iznenađujuće. E sad, problem je kako da se publika koja je navikla da u komforu svoje gajbe gleda pirate na plazma ekranu vrati u magični mrak bioskopa.

Ostale vestiArhiva