Ljubljana, 9. juna – Da početak Bušove evropske turneje neće proći samo u znaku zdravica, svedoči hepening na Kongresnom trgu u Ljubljani pod nazivom „Cut the Bush”, dok su za utorak najavljeni protesti protiv Buša u Kranju. Buš, međutim, ništa od toga neće ni čuti ni videti, jer je letnjikovac na Brdu kod Kranja odsečen od spoljnog sveta, ako izuzmemo slovenačke zvaničnike.
Slovenačka policija je u dogovoru sa američkim obaveštajcima potpuno zatvorila puteve i ulice koje od ljubljanskog aerodroma vode ka Brdu. Režim na aerodromu liči na opsadno stanje, jer važi potpuna zabrana kretanja ljudi i vozila u blizini aerodroma najmanje 15 minuta pre sletanja Bušove letelice. Prečnik bezbednosnih ograničenja raširen je u dubini od 65 kilometara od vazdušne luke, do visine 5.490 metara.
Nezapamćene mere predostrožnosti, do zuba naoružani američki agenti, opomena građanstvu upućena putem medija da u utorak izbegava uži centar prestonice (jer će se tuda šetati „damski trio”), podstakle su penzionisanog komandira slovenačke policije Pavla Čelika da zaključi da je ovako strog režim saobraćaja „gori nego u vreme Tita, jer (za Buša) ne samo da saobraćaj mora biti zaustavljen, nego ulice moraju da budu potpuno prazne, parkirani automobili odstranjeni, a podzemni kanali pregledani”. Šahtovi su, naravno, zavareni.
Janšina vlada je u četvrtak odobrila potpisivanje sporazuma sa SAD kojim je dozvolila da uniformisani američki vojnici u Sloveniji brinu da „Buš ne bude napadnut iz vazduha”. Za Bušovu bezbednost brinuće oko 3.000 ljudi, zajedno sa domaćim policajcima. Domaćine je sinoć iznenadila supruga američkog predsednika Lora Buš (61), koja je neočekivano iz nenajavljene posete Avganistanu stigla u Sloveniju dan ranije i zahtevala „tehnički” umesto svečanog dočeka. Lora je ionako u žiži ovdašnje javnosti zbog sukoba između kabineta premijera Janeza Janše i predsednika države Danila Tirka – koja će „prva dama” voditi tzv. damski program za ženu američkog predsednika. Nesuglasice su izglađene tako što će Lori Buš Ljubljanu udruženim snagama pokazati verenica premijera Urška Bačovnik (30) kao i Barbara Miklič-Tirk (60). Janša se, na mestu šestomesečnog dirigenta Unije, kako piše „Delo”, izborio da Lorina domaćica zvanično bude njegova partnerka s obzirom na to da je on predsedavajući EU (a ne Tirk), mada bi gospođa Buš verovatnije izabrala Tirkovu suprugu jer su istih godina, umesto duplo mlađe Urške „koja može da joj bude ćerka”.
Iako je na sajtu MSP Slovenije najavljeno da je sa pregovaračima iz Vašingtona posle tvrdih pregovora već utanačen sadržaj deklaracije koje će biti usvojena na samitu, organizacija Amnesti internešenel zahteva od slovenačkog predsedništva da na vrhu EU–SAD problematizuje kršenje ljudskih prava učinjeno „u ime tzv. rata protiv terorizma”. Amnesti očekuje da će se Slovenija u ime EU zauzeti i za ukidanja smrtne kazne u SAD. „Susret sa američkim predsednikom Bušom je jedinstvena prilika da se EU aktivno zauzme za traženje konkretnih rešenja za zatvaranje (američke vojne baze na Kubi) Gvantanama i za ukidanje nepoštovanja vladavine prava koje taj ‘centar za zadržavanje’ predstavlja”, upozorava direktorka AI Slovenije Nataša Posel. Prema navodima AI, za oko četvrtinu „pridržanih” u Gvantanamu je odobreno puštanje na slobodu, ali oni su i dalje u logoru jer ih SAD, zbog navodne opasnosti da će biti mučeni – ne vraća u njihove matice. AI predlaže da opisano „kršenje međunarodnog prava” od strane SAD reši EU i pomenutim licima da prebivalište. AI zahteva da EU od SAD traži i ukidanje američkih vojnih komisija koje sude zarobljenicima u Gvantanamu, jer ne omogućavaju suđenje u skladu sa međunarodnim standardima. Organizacija očekuje da će slovenačko predsedništvo EU pokrenuti pitanje otkrivanja svih lokacija tajno zadržanih lica i preleta aviona CIA u Evropi.
Poselova podseća da se Slovenija prilikom preuzimanja predsedavanja u Evropskom parlamentu obavezala da će ljudska prava biti tema svih susreta, te da će se naročito zalagati za ukidanje mučenja. „Ako EU ne potegne pitanje ljudskih prava u slučaju SAD, izgubiće verodostojnost u isticanju kršenja i zauzimanja za poštovanje ljudskih prava u drugim državama”, upozorava AI.

Ostale vestiArhiva