Sjedinjene Države treba da ostanu bliske Evropi, poručio je juče Džordž Buš, odlazeći američki predsednik, na završetku samita SAD-EU na Brdu kod Kranja. Dve strane su tokom samita izrazile privrženost transatlantskom partnerstvu, ali je sasvim zaobiđeno pitanje koje je od vitalnog interesa za Vašington - američki protivraketni štit u Poljskoj i Češkoj.
Vašington je, tvrdi nemački list „Fajnenšel tajms Dojčland“, bezuspešno pokušao da ubaci u završni dokument formulaciju da EU i SAD „pozdravljaju transatlantske napore na planu raketne odbrane, koji omogućavaju bolje rešenje bezbednostnih pitanja“.
Evropska strana, međutim, ovu podršku odbila je da pruži, pa je ta tema kompletno izostavljena iz završnog saopštenja. EU je kao kompromis predložila formulaciju koja pozdravlja „volju EU da aktivno i dosledno doprinese međunarodnoj bezbednosti“.

Bušu bicikl od 4.200 evra
Janez Janša, slovenački premijer, Džordžu Bušu poklonio je planinski bicikl „kalt“, slovenačkog proizvođača, napravljen od karbona i čija je težina manja od deset kilograma. „Kalt“ spada u razred takmičarskih bicikala i vredan je oko 4.200 evra. Osim bicikla, Buš je dobio i kristalnu činiju sa urezanim zvezdama, simbolima EU.

Bušovi napori usmereni na podizanje raketnog štita ne nailaze gotovo ni na kakvu podršku izvan NATO, tvrdi list i nabraja da pored već snažnog protivljenja Rusije, koja taj projekat doživljava kao pretnju vlastitoj bezbednosti, planove o stacioniranju protivraketnih postrojenja u Češkoj i Poljskoj ne odobravaju ni evropske države koje nisu u NATO - Irska, Švedska, Finska i Austrija. Dvadeset i sedam članica EU se ranije dogovorilo da diskusije o ovoj temi prepuste NATO savezu.
U zajedničkom saopštenju sa samita izražava se pak privrženost „strateškom partnerstvu EU i SAD“, koje „vezuju zajedničke vrednosti“ i koje „služi kao platforma za partnersko delovanje u rešavanju najozbiljnijih globalnih izazova“ i nabrajaju pitanja - od Bliskog istoka, Libana, Iraka i Avganistana do podrške NATO članstvu za Ukrajinu Gruziju i Moldaviju.
Posebno upozorenje i pretnja novim sankcijama upućeni su Iranu ukoliko nastavi sa razvojem nuklearnog programa.
„Iran može da bira da se povinuje (kontroli UN) ili ga očekuje izolacija“, rekao je Buš, uz ocenu da se „Iranu ne može verovati“ i da bi sa nuklearnim oružjem on bio pretnja za međunarodni mir.
„Dodatne mere“ obuhvataju i „korake koji će obezbediti da iranske banke ne mogu da pomažu širenje oružja i terorizam“, precizirano je u zajedničkom saopštenju. Na samitu je dogovoreno da Havijer Solana, šef diplomatije EU, već u nedelju otputuje u Iran sa „osveženom“ ponudom ekonomskih i političkih inicijativa Teheranu za odustajanje od spornog programa.
Buš se založio za ulazak Turske u EU i naglasio da treba ceniti reformski kurs koji tu zemlju približava Uniji. Turska je pristupne dogovore sa EU počela 2005, ali je taj proces zaustavljen krajem 2006. godine zbog njenih nerešenih odnosa sa Kiprom.
On je izjavio i da je globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena moguće postići do kraja njegovog mandata početkom 2009. godine. EU je često kritikovala SAD zbog toga što Vašington nije ratifikovao Protokol iz Kjota o ograničavanju emisije štetnih gasova, niti je preduzeo akciju za smanjenje emisija karbon-dioksida. Članice EU postavile su sebi ambiciozan cilj smanjenja emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 20 odsto do 2020. godine.
Buš, koji je Sloveniju nazvao „rajskom zemljom“ i obećao da će se kada uskoro ode u penziju, vratiti u nju kao turista, naveo je da se na samitu dosta govorilo o slobodi i političkim zatvorenicima.
„Vama je to dobro poznato, jer ste i sami bili u zatvoru“, rekao je američki predsednik obraćajući se Janezu Janši, premijeru Slovenije, koji je tokom osamdesetih proveo šest meseci u zatvoru zbog navodnog otkrivanja vojne tajne tadašnje JNA.
Na jugoslovensku prošlost Slovenije podsetio je i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, koji je ocenio da Slovenija pre dvadeset godina „nije bila slobodna zemlja“ i da bez EU i transatlantske saradnje ni Slovenija ni druge evropske zemlje ne bi ostvarile toliki napredak.
Buš je primetio da je posetom Sloveniji napravio pun krug: poslednju evropsku turneju započeo je na istom mestu gde i prvu 2001, kada se susreo sa novoizabranim ruskim kolegom Vladimirom Putinom.
Policija je juče sprečila predstavnike Stranke mladih Slovenije da u Ambasadi SAD u Ljubljani predaju priznanje američkom predsedniku Džordžu Bušu za, kako su rekli, njegovu demonstraciju toga kako ne treba voditi politiku. Tri predstavnika stranke želeli su da predaju „zeleno priznanje“ i „orden za mir i nenasilje“, čime bi označili da je Buš bio neuspešan u vođenju politike mira, demokratije i zaštite čovekove okoline. Predsednik Stranke mladih Darko Kranjc objasnio je policajcima koji su blokirali prilaz ambasadi da su predaju „priznanja“ Bušu prijavili pre mesec dana i da su za to dobili dozvolu i saglasnost ambasade.

Podrška Balkanu u EU
EU i SAD su u zajedničkoj deklaraciji pozdravili napredovanje Hrvatske, Srbije, Albanije, Makedonije, BiH i Crne Gore u procesu približavanja EU i NATO. Posebno se pozdravlja potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i Srbije, kao potvrda opredeljenosti Srbije za evropsku perspektivu. Takođe se navodi da će EU i SAD nastaviti da podržavaju stabilnost i bezbednost Kosova i njegove regionalne integracije, kao i njegov ekonomski i institucionalni razvoj. EU i SAD navode da su vlasti Kosova obavezne da se usmere na uspostavljanje stabilnog, demokratskog i multietničkog društva, kao i da podržavaju napore NATO i OEBS na Kosovu. Deklaracija naglašava da EU i SAD nameravaju da sarađuju u kompletiranju „mekog“ prelaska sa UNMIK na misiju Euleks, koja bi nosila odgovornost za vladavinu prava i njegovo puno sprovođenje na celoj teritoriji Kosova.

Ostale vestiArhiva