Vimbldonu je očito nedostajala Martina Hingis. A sudeći po njenom osmehu, osećanje je uzajamno. Za pedesetak minuta, koliko je provela na terenu broj dva u meču sa Ukrajinkom Olgom Savčuk, bilo je vidljivo da simpatije i osećanja vimbldonske publike prema bivšoj šampionki nisu izmenjena. Naprotiv, moglo bi se reći da su njena hrabrost i želja da se vrati primljeni sa ogromnim respektom i oduševljenjem.
Hingis, koja je uzela ženski vimbldonski trofej 1997, tri meseca pre nego što je napunila 17 godina, vratila se ovom šampionatu nakon pet godina odsustva, ostavljajući utisak kao da se konačno oslobodila ogromnog tereta. Jer, njen poslednji nastup na vimbldonskoj travi nije bio slavan. Naime, ona je bila eliminisana u prvom kolu i to od tada 83. igračice na svetu - Španjolke Ruano Paskal. Taj poraz i poniženje koje je tada doživela su je dodatno učvrstili u odluci da se povuče.
Ona je tada imala samo 20 godina i izgledalo je kao da je " izgorela", uprkos tome što je osvojila pet grend slem turnira. Za početak nije znala da bude gubitnik, ponašala se ekscentrično i često nekorektno i teniska publika je polako počela da joj okreće leđa. Uz to, patila je od čitave serije povreda, koje su je učinile još ranjivijom, posebno u odnosu na novu generaciju teniserki koje su udarale snažno.
Sa teniske scene je otišla kao milionerka. Odnosno, četvrta najviše plaćena igračica u istoriji ženskog tenisa. Samo su Štefi Graf, Martina Navratilova i Lindzi Devenport zaradile više od 12 miliona funti, koliko je ona imala kada se povukla.
No, čitavo bogatstvo nije moglo biti potrošeno na luksuznu garderobu, kuće, kola, putovanja..Njoj je nedostajalo priznanje publike, a status bivše šampionke je nije zadovoljavao. Žeđ za svetlošću pozornice je nalazila u vezama sa slavnim sportistima. Ali, očito ni to nije bilo dovoljno.
- Nedostajao mi je tenis sve ove godine. To je tako lepa igra. Čeznula sam za takmičenjem, sa uzbuđenjem - kaže Hingisova. Ona smatra da sa 17-18. godina nije bila spremna za takvu vrstu kompeticije. Ni fizički, ni emocionalno.
- Sada - kaže ona - mogu da igram slobodno. Nemam šta da izgubim. Svesna sam da prvi poen nije važan, već da dobija onaj čiji je poslednji.
Naravno, više je nego evidentno da je Hingis opet našla sebe. Nije joj teško ni da naporno trenira, ni da putuje, ni da se takmiči. Jednostavno, uzbuđena je što opet igra.
- Sada sam zdrava. Bilo je perioda kada nije bilo tako. Ali, kada ste u formi, onda počinje zadovoljstvo. I to je ono što sada osećam.
Relaksirana švajcarska igračica kaže da je uverena da bi danas pobedila nekadašnju Martinu Hingis. Ne zato što sada igra bolje, već zato što je zrelija, iskusnija i mudrija.
Imajući sve to u vidu, a pre svega njeno samopouzdanje i novi pristup igri, nije ni čudo da je ona za samo šest meseci napravila neverovatan skok - početkom 2006. ona je startovala kao 999. igračica na svetu, da bi u Vimbldon stigla kao broj 15. Ove sezone Martina je dospela do četvrtfinala Australijskog opena i Rolan Garosa i osvojila turnir u Rimu, a na Vimbldon je došla sa precizno razrađenom taktikom igre na travi koja ozbiljno može da zabrine njene protivnice.
Venus Vilijams, Marija Šarapova, Kim Klajsters i druge mogu da udaraju loptu jače, ali Hingisova ima osećaj, naprosto radar koji joj omogućava da anticipira poteze svojih protivnica. Ona je precizna, konzistentna i neumorna. Njeni udarci su čisti, a riterni ubitačni. Ona besprekorno pokriva teren i sasvim je fokusirana na igru.
Nakon njenog starta na ovogodišnjem šampionatu vidljivo je da je ona postala realnija i promišljenija nego ranije. I da sa takvom igrom može otići daleko. Naravno, nije bilo nikada sumnje da je Hingis velika šampionka i da pripada grupi najvećih talenata koje je ženski tenis imao. Ali, ona ima i više od toga. Harizmu, koje veliki šampioni nose tako dobro, zatim stil i neverovatnu borbenost. Zato se ne treba iznenaditi još jednoj tituli grend slema. Koji je možda iza ugla.

Ostale vestiArhiva