Otava – Kanadski premijer Stiven Harper zvanično se u ime vlade izvinio zbog toga što je u okviru zvanične politike asimilacije 150.000 dece starosedelaca oduzeto od porodica i prisiljeno da pohađa internate pod okriljem hrišćanske crkve.
U govoru u parlamentu koji su prenosile vodeće kanadske TV stanice, Harper je istakao da je to bilo „tužno poglavlje kanadske istorije”.
„Žao nam je”, rekao je Harper, prvi kanadski premijer koji je uputio takvo izvinjenje. Oko njega je stajalo 11 bivših učenika i domorodačkih lidera i neki od njih su tiho plakali dok je premijer govorio.
Više od 150.000 dece Indijanaca bilo je primorano da pohađa jedan od oko 130 državnih hrišćanskih internata od 19. veka pa sve do 1996. godine. Poslednja takva škola je zatvorena 1998. U početku pod nadzorom crkve, a kasnije Sekretarijata za indijanska pitanja, ove škole su imale za cilj da nateraju domorodačku decu da nauče engleski jezik, prime hrišćanstvo i zapadne običaje u okviru vladine politike „agresivne asimilacije”.
Mnogi su živeli u izuzetno lošim uslovima, a veliki broj dece je bio fizički, mentalno i seksualno zlostavljan, što je obelodanjeno tek devedesetih godina prošlog veka. Tuberkuloza je bila veoma prisutna i u pojedinim školama je polovina đaka umirala od ove bolesti.
Danas je među živima 86.000 osoba koje su boravile u ovim ustanovama. One imaju pravo na novčanu nadoknadu u okviru vladinog paketa vrednog dve milijarde kanadskih dolara, koji je usvojen 2005. godine.
Milion starosedelaca danas čini najsiromašniju i najobespravljeniju društvenu grupu u Kanadi, sa visokom stopom nezaposlenosti, kriminala i alkoholizma.
Njihove vođe kažu da je ovo izvinjenje ključni trenutak i početak nove ere u odnosima domorodaca i ostatka stanovništva Kanade.
„Pokušaj da nam se zatre identitet duboko nas je povredio. Ali povredio je i sve Kanađane i osiromašio karakter ove zemlje. Ohrabreni ovim istorijskim događajem, imamo mogućnost da zajedno okončamo ovaj naš košmar”, rekao je pred članovima parlamenta vođa Skupštine starosedelaca Fil Fontejn.
„Konačno, čuli smo da Kanada kaže da joj je žao”, rekao je Fontejn.
Izvinjenje Kanade je usledilo nekoliko meseci nakon što se australijski premijer Kevin Rad na sličan način obratio takozvanoj Ukradenoj generaciji – desetinama hiljada Aboridžina koji su kao deca silom odvedeni iz svojih porodica u okviru politike asimilacije između 1910. i 1970. godine.
Sličnih internata za domorodačku decu bilo je u i Sjedinjenim Državama.
Vođe starosedelaca različito su dočekale premijerovo izvinjenje. Dok većina smatra da je njime otvoren put za proces isceljenja, ima i onih koji veruju da je Harper to izneo na neiskren i bezosećajan način.
Prvog juna je počela da radi Komisija za istinu i pomirenje, koja će narednih pet godina putovati po celoj Kanadi i organizovati javne rasprave o ovoj mračnoj stranici istorije kako bi ojačala veze između milionske marginalizovane populacije starosedelaca i ostala 32 miliona Kanađana.
U pojedinim akademskim krugovima u Kanadi prevladava mišljenje da zvanična politika odvajanja dece od roditelja predstavlja genocid po standardima Ujedinjenim nacija, gde se kao peta definicija genocida navodi „nasilno premeštanje dece iz jedne u drugu grupu”.
Na ovu temu je bivši paroh Kevin Anet snimio dokumentarni film „Bez kajanja: Kevin Anet i kanadski genocid”.
Prema dokumentima do kojih je prošle godine došao kanadski list „Gloub end mejl”, domaći političari su godinama izbegavali da u zakon uvrste definiciju genocida, i to je učinjeno tek 2000, kada je već bio zatvoren i poslednji internat za domorodačku decu, ali je izostavljena definicija o nasilnom premeštanju dece.
Većina ipak veruje da je genocid prejaka reč, ali da je u pitanju deo istorije koji nije za ponos.

Ostale vestiArhiva