"Smatram da je sporazum živ i da sada treba da pokušamo da pronađemo rešenje", rekao je predsednik Evropske komisije na konferenciji za štampu u Briselu. Od ukupno 27 država članica EU do sada je 18 nacionalnih parlamenata ratifikovalo tekst sporazuma, a osam tek treba da ga ratifikuje, među kojima i parlamenti Velike Britanije, Holandije i Italije.
Podsetivši da su sporazum potpisali šefovi država ili vlada svih 27 članica EU, Barozo je rekao da će se o budućnosti sporazuma razgovarati na samitu EU, koji treba da bude održan iduće sedmice u Briselu.
Barozo je naveo da je pozvao irsku vladu da objasni motive koji stoje iza današnjeg "ne" na refendumu.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel su, u zajedničkom saopštenju, naveli da su "uvereni da su reforme sadržane u Lisabonskom sporazumu neophodne za demokratskiju i efikasniju Evropu".
Nemački ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer je ocenio da irsko "ne" predstavlja ozbiljan korak nazad, ali da je sporazum potreban i da treba nastaviti proces ratifikacije.

Irski premijer: Nema brzih rešenja
Irski premijer Brajan Kauen zatražio je da se da vreme za nalaženje izlaza iz problem nastalim odbacivanjem Lisabonskog ugovora na referendumu u Irskoj, i naveo da nema "brzih rešenja" za nastalu situaciju.
"Ovo neće biti lako rešeno. Mi sada nećemo žuriti. Treba da stanemo i da vidimo šta se desilo i zašto, i da se konsultujemo naširoko u zemlji i sa našim evropskim partnerima", rekao je Kauen posle objavljivanja zvaničnih rezultata referenduma.
"Rezultat donosi dosta nesigurnosti i tešku situaciju. Nema brzih rešenja", rekao je Kauen novinarima.
On je naveo i da "prihvata i poštuje odluku irskog naroda" ali da će sa drugim liderima EU razmatrati sledeće nedelje kako da spreče da propadne više godina diplomatskog rada koliko je trebalo da se dođe do Ugovora kojim se reorganizuje Evropska unija.
Kauen je izbegao da odgovori direktno na pitanje da li ovo znači da je Ugovor propao.
"Želim da jasno dam do znanja našim evropskim partnerima da Irska apsolutno ne želi da zaustavi napredak Unije koja je bila najveći pokretač mira i prosperiteta u istoriji Evrope", rekao je Kauen.
Novi plan EU da modernizuje svoje institucije i pojednostavi donošenje odluka u proširenom sastavu od 27 zemalja članica, do sada je ratifikovalo 18 zemalja EU.
Da bi Ugovor stupio na snagu 1. januara 2009, kao što je planirano, potrebno je da ga prethodno ratifikuje svih 27 članica EU.
Irsko odbijanje reformističkog Ugovora EU dovodi u pitanje taj dokument i stvara novu krizu poverenja unutar Unije, navodi agencija Rojters i ocenjuje da su druge zemlje članice odlučne da nastave sa njegovom ratifikacijom.

Petering: Potrebne "hladne glave"
Predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering pozvao je na "očuvanje hladne glave" nakon neuspeha Lisabonskog ugovora na referendumu u Irskoj.
Hans-Gert Petering, predsednik Evropskog parlamenta, pozvao je sve lidere država članica EU da na Evropskom savetu, koji će iduće nedelje biti održan u Briselu, jasno izraze svoje mišljenje i predloge za rešenje novonastalog položaja.
"Za sve koji žele više demokratije, veću efikasnost, jasnost i preglednost usvajanja odluka u EU, naravno da je veliko razočarenje činjenica da većinu Iraca nije bilo moguće ubediti u nužnost tih reformi. Uz to, ne smemo zaboraviti da je EU prošla već brojne krize i teška vremena. I danas treba da sačuvamo treznu glavu", rekao je Petering.
On je kazao i da odbacivanje teksta Lisabonskog ugovora u jednoj od država članica EU ne sme da znači da su uspešne ratifikacije tog ugovora u preostalih 18 država članica prestale da važe.
"Ratifikacije u drugim članicama EU, isto tako, treba poštovati, kao i rezultat irskog glasanja. Zato, moraju države, koje ugovor još nisu ratifikovale, da nastave sa postupkom ratifikacije", rekao je Petering.
"Irska vlada će morati, zajedno sa evropskim partnerima, da pripremi predloge kako izaći iz ovog položaja", rekao je Petering, navodeći i da će sastanak šefova država i vlada, koji će se održati naredne nedelje u Briselu, morati da posveti pažnju situaciji nakon referenduma u Irskoj i da da irskoj vladi mogućnost da predstavi svoju analizu rezultata i predloge rešenja.
"Zato, u miru treba razmisliti kako napred", kazao je Petering, ocenjujući da je reforma EU potrebna državljanima i državljankama, kao i za demokratiju i preglednost same EU.
"Nadam se da će nam uspeti da blagovremeno nađemo rešenje, tako da reforme počnu da važe još pre evropskih izbora 2009. godine", rekao je Petering.

Janša: Predsedništvo žali zbog rezultata
Slovenački premijer i predsedavajući EU Janez Janša saopštio je da slovenačko predsedništvo EU duboko žali zbog rezultata referenduma u Irskoj.
"Uprkos tome, poštujemo demokratsku volju irskih birača", naveo je Janša.
Janša je najavio da će se iduće nedelje sastati šefovi država i vlada država članica EU, na zasedanju Evropskog saveta u Brišelu.
Tom prilikom će Janša, kako najavljuje u svojoj izjavi, zamoliti irskog premijera da objasni razloge zbog kojih su Irci odbacili Lisabonski ugovor.
"Razgovaraćemo o situaciji i potražiti načine kako napred", rekao je Janša.
Janša podseća i da je do sada Lisabonski ugovor ratifikovalo dve trećine država članica EU, kao i da je ovaj ugovor nužno potreban, zato da bi Evropa bila efikasnija, demokratskija i preglednija.

"Mrtav sporazum i pobeda Irske"
Britanski opozicioni lider, konzervativac Dejvid Kameron, izjavio je da je "oduševljen" irskim "ne" i da bi sada trebalo "Lisabonski sporazum proglasiti mrtvim", ocenivši da je "elita u Briselu počela da sluša narod Evrope". Kameron je ponovio poziv konzervativaca da se u Britaniji raspiše referendum o ratifikaciji, dok su zvaničnici britanske vlade izjavili da će se proces ratifikovanja nastaviti.
Francuski desničarski ekstremista Žan-Mari Le Pen je pozdravio irsko "ne" rečima da je to "veličanstvena pobeda i da je hrabri irski narod još jednom pokazao da kada se narod direktno izražava onda brani nacionalne interese". Le Pen je uvek bio protiv Evropske unije, smatrajući da ona umanjuje suverenost Francuske.

"Bez uticaja na prijem Srbije"
Politička kriza u Evropskoj uniji koja je nastala odbijanjem građana Irske da prihvate Lisabonski sporazum, neće ozbiljnije uticati na pridruživanje Srbije, rekao je Nikola Jovanović, koordinator u kancelariji za Evropske integracije.
Gostujući u emisji "Uvećanje" na TV B92 Info, Jovanović je izjavio da je svih 27 članica posalo pozitivne signale da hoće Srbiju u Evropi, slanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. On predviđa da, i pored nesloge, Srbija će dobiti status kandidata do kraja ove, ili početaka sledeće godine.
"Ako oko ključnih stvari države članice ne mogu da se dogovore, prosto je i teže dogovoriti se da se nekoj državi da status kandidata, odnosno da se odgovori pozitivno na njenu aplikaciju. Ali, budući da su već u dosta prilika sve države rekle da je Srbiji mesto u Evropi, ako Srbija bude spremna što pre, ja ne vidim razlog da se odlaže, nije u interesu Evrope, ni Srbije", rekao je Jovanović.

"Pokazati liderske sposobnosti"
Evropski poslanik i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin saopštio je da iskreno žali što u Irskoj nije postignuta potrebna većina za potvrdu Lisabonskog ugovora, "koji je važan i opipljiv korak napred u ostvarivanju interesa država članica i državljana EU". Kacin navodi i da želi da bi svom energijom nastavili traženje puta za deblokadu nastalog položaja, kako bi Lisabonski ugovor što pre ostvarili.
"Sada je trenutak da šefovi država i vlada pokažu svoje liderske sposobnosti. Nije pravo vreme za dugo razmišljanje, sada je potrebno odmah nastaviti sa potvrđivanjem ugovora u preostalim državama članicama", rekao je Kacin.

Ostale vestiArhiva