"Bez Lisabonskog sporazuma neće biti proširenja", rekao je Sarkozi na završetku prvog dana samita šefova država ili vlada EU u Briselu. Kako su prenele agencije, na pitanje da li se takav stav odnosi i na Hrvatsku, najverovatnije sledeću na redu da pristupi Uniji, Sarkozi je rekao da je po tom pitanju neophodan konsenzus.
"Za proširenje je neophodna jednoglasnost i bilo bi vrlo čudno da je Evropa imala teškoće da se složi o svojim institucijama, a da se složi da primi 28, 29, 30. članicu", rekao je predsednik Francuske.
Prethodno je predsedavajući Savetu EU, slovenački premijer Janez Janša, izjavio da zastoj u ratifikaciji Lisabonskog ugovora o preustrojstvu Evropske unije neće imati nikakvog upliva na proces ulaska u članstvo EU zemalja Balkana.
Na konferenciji za novinare Janša je naveo da je "uveren da će se naći izlaz iz te situacije pre nego što bilo koja zemlja članica bude zrela za konačnu odluku o ulasku u članstvo EU".
"Praktično mislim da nema nikakvog razloga da zemlje kandidatkinje koje pregovaraju o članstvu i ostvaruju uslove i reforme, da na bilo koji način čekaju na te reforme ili ih uspori taj proces", rekao je Janša.
Slovenački premijer, predsedavajući samitu EU, ukazao je i da "Evropska komisija izgleda da uopšte nema namere da uspori te pregovore".
"I zato ne vidim", zaključio je on, "nikakve posebne razloge da se u ovoj situaciji usredsredimo na pitanje proširenja i govorimo o tome kao ključnoj žrtvi sadašnjeg zastoja".
Šefovi diplomatija su na posebnom zasedanju razmotrili i stanje na Zapadnom Balkanu, ali su se samo dotakli razvoja u vezi s Kosovom i situacije u Makedoniji.
O sadržini ministarskog zasedanja nije data bilo kakva informacija, a Janša je u odgovoru na pitanje novinara samo naveo da će "Makedonija dobiti datum početka pregovora tek kad budu svi uslovi ispunjeni".
Predsedavajući samitu EU ukazao je da su među tim uslovima i neki na koje ne može uticati Unija, a to je pitanje imena zemlje koje je bilateralno.
"Evropska unija će sa svoje strane učiniti sve da se što pre nađe rešenje", zaključio je Janša.
Zaključci o Zapadnom Balkanu biće usvojeni na završetku samita EU.

Pesimizam Dablina
Irska je nagovestila Evropskoj uniji da najnovija kriza oko Lisabonskog ugovora o reformi EU neće biti brzo rešena, navodeći da je malo verovatno da rešenje može biti nađeno do oktobra.
Šef irske diplomatije Majkl Martin izjavio je na samitu lidera EU kako ne veruje da će njegova zemlja imati spremno rešenje do roka koji je pominjala Evropska komisija.
Martin je naveo da je njegovoj vladi potrebno "vremena i prostora" da analizira rezultate nedavnog referenduma na kojem su Irci odbacili Sporazum.
Ranije u četvrtak, Evropska komisija je saopštila da Irska ima vremena do oktobra, do sledećeg samita EU, da pronađe način izlaska iz političke krize izazvane njenim odbacivanjem Lisabonskog ugovora na referendumu 12. juna.
Evropska komisija, kao izvršni organ Evropske unije, "u potpunosti će podržati" zahtev irskog premijera Brajana Kauena "da Irskoj bude dato vreme da odluči na koji način će reagovati i izađe sa predlozima o narednim koracima", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso posle sastanka sa Kauenom, uoči samita EU u Briselu.
Žoze Manuel Barozo rekao je i da poštuje volju Iraca koju su izrazili na referendumu.
"Vlada i glavne poitičke partije su u Irskoj učinile najbolje što su mogle. Imali smo refrendum i ljudi su rekli 'ne'. Naravno, mi poštujemo rezultate referenduma. Apelujem na vlade zemalja u kojima tek treba da dođe do refrenduma da učine sve što je u njihovoj moći kako bismo ratifikovali sporazum", rekao je Barozo.
Kriza u koju je EU ušla nakon irskog "ne" Lisabonskom ugovoru glavna je tema dvodnevnog samita šefova država i vlada zemalja EU, koji je u četvrtak počeo u Briselu, a naredni sastanak planiran je za 15. i 16. oktobar.
Irska je jedina članica Evropske unije koja je održala referendum o prihvatanju Lisabonskog ugovora.
Taj dokument, koji je zamena za neuspeli ustav EU, prema prvobitnom planu, trebalo je da stupi na snagu 1. januara 2009. godine.
Od ukupno 27 država članica EU, do sada je 19 nacionalnih parlamenata ratifikovalo tekst ugovora, a Velika Britanija je prva koja je to učinila, posle irskog "ne".
Ustav Evrope, čija je blaža verzija Lisabonski ugovor, odbacili su 2005. na referendumima birači u Francuskoj i Holandiji.

"Makedonija prvo da reši spor sa Grčkom"
Samit Evropske unije danas u Briselu razmatra slučaj Makedonije, koja želi početak pregovora o prijemu u EU.
Predsedavajući Saveta EU, premijer Slovenije Janez Janša je izjavio u Briselu da je EU u četvrtak saopštila Makedoniji da će datum početka pregovora EU sa njom o prijemu biti određen tek pošto ona reši spor sa članicom EU Grčkom oko svog naziva.
"Ono što mogu reći sa sigurnošću je da će Makedoniji biti dat datum za pregovore čim se steknu uslovi", izjavio je Janša.
"Ima nekih uslova koje treba ispuniti, a nisu u potpunosti u nadležnosti EU", rekao je on navodeći "pitanje naziva".
Zbog spora oko naziva, Grčka je glavni protivnik otvaranja pregovora EU sa Makedonijom, čiji položaj su otežali i incidenti tokom prevremenih poslaničkih izbora 1. juna.
Grčka od proglašenja nezavisnosti Makedonije 1991. zahteva od nje da promeni naziv jer se tako naziva i severna grčka pokrajina, te Atina tumači naziv suseda kao izraz teritorijalnih pretenzija i ukazuje da je reč "Makedonija" deo grčkog istorijskog nasleđa.
Atina, međutim, više ne zahteva od suseda da sasvim promeni naziv, već insistira da postojećem doda odrednicu kao što je "Nova" ili "Gornja".
Grčka je u aprilu uspela da blokira upućivanje poziva Makedoniji da postane članica NATO-a.

Ostale vestiArhiva