Ljubljana, 24. juna – Pre nego što radnici uđu u nuklearku, i pošto obave posao a pre nego što izađu, vrše se merenja da bi se blagovremeno utvrdilo da nije došlo do kontaminacije, objašnjava za „Politiku” Marjan Levstek, zamenik direktora Uprave Republike Slovenije za atomsku bezbednost, povodom vesti da je tokom poslednje intervencije – popravke pokvarenog ventila u Nuklearnoj elektrani „Krško” (NEK), ozračeno šest radnika, među kojima je najviše varilaca. Da su radnici zaista bili izloženi zračenju, potvrdila je, sa zakašnjenjem, i Uprava Republike Slovenije za zaštitu od zračenja.
Radnici su bili izloženi kontaminaciji kobaltovih izotopa Co-58 (13.000 bekerela) i Co-60 (1.030 bekerela), saznaje naš list. Pomenute doze kontaminacije bile su dovoljne da radnike službenici koji kontrolišu nivo zračenja nisu pustili da izađu i napuste nuklearku „Krško”, već su odredili celovit telesni pregled za celu ekipu koja je radila na zameni ventila. Uprava za zaštitu od zračenja tvrdi da je „doza kojoj su radnici bili izloženi tako niska da ga sprave, koje spolja mere njihanje emisija zračenja, nisu registrovale”. Da su radnici bili izloženi opasnosti, otkriveno je tek tokom pregleda „celotelesnih aktivnosti”, na osnovu kojeg je ocenjena količina zračenja koju su radnici primili. „Pored nekoliko hiljada ventila, koliko ih ima u nuklearki, normalno je da nekoliko puta godišnje dođe do kvara, odnosno da ventili popuste”, upozorava Levstek. To je deo radnog procesa, a incident koji se dogodio 4. juna bio je „nešto drugačiji” jer je došlo do oticanja vode koja je ipak zadržana unutar sistema, odnosno unutar nuklearke, zato je proglašen „nenormalnim događajem”, što je najniži stepen alarma. Od tada slovenački organi intenzivno sarađuju sa zemljama iz okruženja (Austrija, Mađarska, Hrvatska, Italija), sa kojima Slovenija ima potpisan Sporazum o ranom obaveštavanju u slučaju radiološke opasnosti. Levstek otkriva da Slovenija nije potpisala isti sporazum sa Srbijom, iako Srbija leži u donjem toku reke Save, čiju vodu nuklearka koristi za hlađenje, pa bi bilo prirodno da je pomenuti sporazum zvanična Ljubljana potpisala i sa Beogradom. „Ne znam zašto nemamo taj sporazum potpisan i sa Srbijom, mi dosta pomažemo Srbiji savetima u vezi sa institutom u Vinči”, dodaje Levstek, uveren da neće biti prepreka, kada se u Srbiji formira nova uprava za atomsku bezbednost – da se uspostave isti mehanizmi zaštite i ranog upozoravanja u slučaju emisije zračenja, kao sa zemljama iz susedstva. Zanimljivo je da su tu naročit interes pokazale Austrija i Italija, pa su italijanski stručnjaci prošle sedmice čak i doputovali u Krško i „pročešljali” nuklearku. Tom prilikom je sa njima „sve raščišćeno”, zadovoljan je Levstek.
NEK u međuvremenu umiruje javnost saopštenjem da niko od pomenutih radnika, varilaca, nije u životnoj opasnosti niti je uzeo bolovanje, mada su trojica „na odmoru”. Dvojica od njih su zaposleni u preduzeću „Numip” koje obavlja poslove održavanja za nuklearku u Krškom, sagrađenu na obali Save, par desetina kilometara uzvodno od Zagreba. Uprava NEK još nije saopštila kako je došlo do eskalacije kvara zbog koga je na nedelju dana bio potpuno obustavljen rad nuklearke, niti na koji način će slične incidente sprečiti ubuduće. Izbegnuto je i objašnjenje zašto je javnost kasno saznala za kontaminaciju radnika. Prikrivanje informacija dovodi se u vezu sa pritiskom koji na slovenačku vladu vrše Austrija i Italija, tačnije da Slovenija pokrene aktivnosti radi zatvaranja nuklearke u Krškom, umesto što razmišlja o dogradnji drugog bloka.
Stručni savet za atomsku bezbednost je na svojoj poslednjoj sednici posebnu pažnju poklonio „medijskim odjecima” povodom kvara u NEK. Utvrdio je, saznajemo, da je „događaj u NEK bio dobro savladan i da nije bilo nikakvih posledica za zaposlene ili stanovništvo”, kao i da su „međunarodne organizacije bile odgovarajuće obaveštene” u skladu sa „međunarodnim ugovorima”. Stručni savet je, međutim, nezadovoljan „neočekivanim postupkom Evropske komisije koja je objavila alarmantno saopštenje za javnost, što je izazvalo ogroman odjek u evropskim medijima”. Stoga preporučuje „proveru i po potrebi poboljšanje načina izveštavanja od strane slovenačke Uprave za atomsku bezbednost u inostranstvu”, te da se na „međunarodnom nivou pokrenu aktivnosti za sprečavanje sličnih medijskih alarma u budućnosti”.
Da podsetimo, za paniku koja je 4. juna zahvatila Evropu posle vesti da je u nuklearki nekontrolisano otekla voda koja se koristi za hlađenje primarnog kola, odgovornost je preuzela pomenuta Uprava za atomsku bezbednost, jer je naopako obavila posao – u skladu sa predviđenom procedurom upozorila je Evropsku komisiju odnosno pokrenula Evropska zajednica za razmenu hitnih radioloških informacija, a onda je o incidentu obavestila i Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) sa sedištem u Beču; tu je napravila grešku, pošto je informaciju poslala na pogrešnom formularu – onom, koji na vrhu ima oznaku da se radi „o vežbi”. To je izazvalo dalju pometnju u komšiluku (Austrija, Hrvatska, Italija…) i uzdrmalo poverenje u kredibilnost slovenačkih službi.

Ostale vestiArhiva