Moskva, 29. juna – Delegacija Estonije, na čelu sa predsednikom Tomasom Hendriksom Ilvesom, demonstrativno je napustila zasedanje petog Svetskog kongresa ugro-finskih naroda u Hanti Mansijsku, za vreme govora predsednika Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Rusije Konstantina Kosačova, koji je politiku rukovodstva Estonije nazvao nedobronamernom.
„Ne mogu se rešavati problemi na način koji doprinosi zaoštravanju etničkih konflikata”, naglasio je on.
Rečima Kosačova prethodio je govor Ilvesa u kome je rečeno da je odvajanje Estonije od SSSR-a bilo neophodno za očuvanje samobitnosti estonskog naroda i dodao da „mnogi ugro-finski narodi tek treba da naprave svoj izbor”. Predsednik Estonije je dodao da je Estonija danas slobodna a ostalim ugro-finskim narodima, kojih u Rusiji ima 19, objasnio je: „Čim osetite ukus slobode, shvatićete da je to pitanje preživljavanja i da se bez toga naprosto ne može...”
S obzirom da ugro-finski narodi u Rusiji žive kompaktno, ove reči su doživljene kao poziv na otcepljenje, a pesnički nadahnuto poređenje s leptirima i objašnjenje da „mahanje krila leptirića može da dovede do uragana, zato je za čitavu međunarodnu zajednicu važno da ti leptirići ne mašu krilima u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu”, kao upozorenje da za taj konačni čin još nije došlo vreme.
Predsednik Estonije se pre toga sreo sa ruskim predsednikom Medvedevom i posle toga izjavio da je razgovor bio „iznenađujuće” miran. Nezvanični izvori tvrde da je Ilves predložio Medvedevu da obe strane prestanu da daju oštre izjave jedna na račun druge, na šta je Medvedev odgovorio da on nikad nije koristio oštru retoriku u vezi sa Estonijom, ali da je „mnogo puta od njega čuo takve izjave”.
Ilves je rekao Medvedevu da Estonija nema teritorijalnih pretenzija prema Rusiji, iako Ugovor o granicama nije ratifikovan u ruskoj Dumi zato što je estonski parlament ratifikujući dokument ubacio u njega, bez dogovora, i temu predratnog Tarturskog ugovora, prema kome je granica prolazila istočnije, po današnjoj ruskoj teritoriji.
Najveći kamen spoticanja u odnosima između dve zemlje, pored različitog tumačenja istorije, jesu problemi rusko-jezičkog stanovništva Estonije koje ne može da dobije državljanstvo te zemlje – oni spadaju u kategoriju „nergrađana” koja ne postoji nigde na svetu.
U Rusiji živi oko tri miliona različitih ugro-finskih naroda, neki od njih ne broje ni nekoliko stotina ljudi. Zato se u Rusiji poslednjih godina velika pažnja posvećuje njihovom razvoju i očuvanju. Napravljeni su i programi za očuvanje njihovih kultura koji se finansiraju delom iz federalne kase a delom i iz predsedničkog fonda. Kongres ugro-finskih naroda održava se već peti put, ove godine pod parolom „identitet u svetu koji se menja”. Pored estonskog, prisustvovali su mu i predsednici Finske – Tara Halonen i Mađarske – Laslo Šojm koji su izrazili zadovoljstvo radom Kongresa i otvorenošću sa kojom se razgovara o problemima.
Govoreći na otvaranju Kongresa, ruski predsednik Medvedev je istakao da su ugro-finski narodi u Rusiji uvek bili organski deo etnokulturnog mozaika, da su aktivno učestvovali u učvršćivanju države, osvajali ogromna prirodna bogatstva (Hanti Mansijsk je najbogatiji deo Rusije), stvarali industrijsku moć zemlje... Oni imaju velike mogućnosti za realizaciju svoje nacionalne kulture, a mnogi od njih imaju i svoje specijalne autonomije kao što je Hanti Mansijski autonomni okrug, ili republika Marij El.
U raduKongresa učestvuje 300 delegata i 350 posmatrača iz 11 zemalja, a na plenarnim zasedanjima, koja će trajati do 30. juna, učestvovaće predstavnici 21 ugro-finskog naroda.

Ostale vestiArhiva