Vesti
Žuta štampa
Ceca u Banjaluci
30.06.2008. 20:00
Izvor: Večernje novosti
Ceca u Banjaluci
U noći žestoke borbe, ali i još žešćeg „narodnog veselja“, Banjaluka je ponovo dobila dvojicu svetskih prvaka i topila se u ritmu pesama kraljice folka. U subotu uveče, na Gradskom stadionu, u „Noći šampiona“, Goran Delić odbranio je titulu profesionalnog prvaka sveta u boksu za kategoriju „kruzer“ Univerzalne bokserske federacije, a Draženko Ninić povratio je pojas najboljeg kikboksera sveta u disciplini „loukik“, do 81 kilogram. Međutim, svojevrsnu pobedu izborila je i Svetlana - Ceca Ražnatović, koja je, u jeku najava i glasina da bi mogla da se nađe iza rešetaka, pred više od 20.000 potpuno oduševljenih Banjalučana održala koncert.
Aplauze su, i pre i posle borbi, delili, ali i dobijali, ne samo sportisti, već i visoki zvaničnici Republike Srpske i Banjaluke. Premijer RS Milorad Dodik bio je svojevrsna zvezda, pošto je pompezno najavljen i uz ovacije predstavljen na stadionu pod svetlom reflektora. Ipak, da slava političara bledi pred famom koja prati folk divu kakva je „Ceca nacionale“, pokazalo se oko pola časa iza ponoći, kada je zvezda večeri furiozno stigla na stadion. Prvi taktovi pesme „Lepi grome moj“ već su izazvali pravu pomamu u publici, kada su tri limuzine neverovatnom brzinom proletele kroz kapiju stadiona. Ceca je na bini bila tačno na vreme da pozdravi frenetične fanove i da počne pesmu:
- Sjajno je biti sa vama ovde, nema veze što je Vidovdan već prošao, jer važno je da se peva! Ovde sam zahvaljujući pozivu velikog čoveka i dobrog domaćina, premijera Milorada Dodika.
Nezvanično, ali iz pouzdanih izvora, saznali smo da je za ovaj sportsko-muzički spektakl u Banjaluci Vlada RS, sa Administrativnom upravom grada, izdvojila oko 300.000 KM. Lavovski deo tog novca pripao je, naravno, glavnoj zvezdi - Svetlani Ražnatović. Takođe, „Novosti“ saznaju da je Ceca bila i specijalni gost porodici Dodik na njihovom imanju u Bakincima kod Laktaša. Na koncert je otišla u ponoć iz motela „Bomi“. Pod budnom pratnjom policije i mišićavih momaka, novinarima su postavljene mnogobrojne rampe, pa je za sve one koji su nameravali da je bar nakratko intervjuišu, to bila nemoguća misija.
U 90 minuta koncerta činilo se da je teško nadglasati jednoglasni hor, mahom devojaka, koji je od stiha do stiha pratio svoju miljenicu. Cecin odlazak bio je podjednako žustar kao i dolazak. Još dok je u toku bila poslednja pesma, limuzine su, upaljene, spremno čekale zvezdu, da bi, odmah posle završetka, izjurile sa stadiona. Telohranitelji se nisu odvajali od Cece, koja je u poslednje vreme spominjana u javnosti kao mogući optuženik iz redova fudbalske mafije, ali i meta nekih „podzemnih krugova“. Sigurno je samo da glasine nisu ućutkale hiljade obožavalaca koji su do poslednjeg glasa bodrili svoje idole - sportske, muzičke i političke.