Ime jedne od najintrigantnijih balkanskih zvezda na globalnoj mreži pominje se na čak 146.000 stranica, a njenim likom i delom, nakon pada režima Slobodana Miloševića, bavile su se gotovo sve svetske medijske kuće, na čelu sa čuvenim Bi-Bi-Sijem. Za trideset i tri godine muzičke karijere, Zorica Brunclik je prodala više od petnaest miliona "nosača zvuka" zbog čega je ovenčana titulom najtiražnije pevačice s naših prostora. Njena ekscentrična pojava ni danas nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Razgovor smo započeli podsećajući se na 53. rođendan, koji je nedavno obeležila.
- Miroljub i deca se stalno takmiče ko će mi prirediti veće iznenađenje, ko će me više fascinirati. Odavno smo jedno drugom prestali da kupujemo luksuzne poklone, toga je na pretek bilo na početku našeg braka. Kemiš mi je sada priredio najveće iznenađenje - dvadesetak minuta posle ponoći na vrata je zakucala naša ćerka Jelena, koja je stjuardesa, u rukama je nosila torticu na kojoj je gorela jedna svećica. Bio je to veliki šok za mene, ali i za sve nas, jer ona stalno leti i niko je nije očekivao. Naravno, pale su suze radosnice“, iskrena je Zorica.

Za razliku od većine koleginica, ne krijete godine.
- Ne mislim da zbog toga zaslužujem medalju. Naprosto, takva sam. Lakše je kada se čovek suoči sa svojim godinama, ma koliko mu to bilo teško, a verujte da jeste. Kada pomislim da sam ušla u 54. godinu, dođe mi da padnem u nesvest. Otkad sam prešla pedesetu svakog jutra zahvalim Bogu što mi je podario novi dan, jer se i mladim ljudima danas svašta dešava. Zato se cela moja porodica moli za Danila Ikodinovića i za njegovu mladost. Bože samo ga poštedi i daj mu šansu za drugi život, jer je on nešto što ova Srbija treba da ima.

Poznajete li lično Natašu i Daču?
- Ne. Natašu sam srela jednom u avionu, ali se od tada verovatno promenila. Sećam se da je bila malo nadmena i uobražena, što se kaže, mladost-ludost, ali verujem da se od tada promenila. Njih dvoje imaju divan brak i porodicu, a to je osnova svega. Posle tog nemilog događaja, rekla sam svom sinu da, ako mu slučajno padne na pamet da kupi motor, bolje pre toga uzme pištolj i puca mi u glavu. Verujte mi, lakše bih to podnela.

Modni kritičari nikada nisu bili blagonakloni prema vama. Smeta li vam to?
- Svakako da me to dotakne i apsolutno mi je "bljak" da pričam o tome. Svi oni koji to komentarišu su intimni ili kućni prijatelji s nekim pevačima, pa svako hvali svog konja, a druge omalovažava. Da mi je da se nađem s njima u četiri oka, imala bih svašta da ih pitam. Ipak, hvala im što, od svih koji se tu pojavljuju, redovno nađu mesta i za mene.

Nedavno ste u jednoj emisiji izjavili da su tabloidi u vašoj kući strogo zabranjeni, jer vam mlade, zgodne i talentovane koleginice nabijaju komplekse.
- Nisam to baš tako rekla. Ne doživljavam mlade kao konkurenciju, jer ih imam i u svojoj kući. Zamislite na šta bi ličilo da se takmičim sa svojom decom?! Poenta moje izjave je zapravo da mi se ne dopada način na koji se neke moje mlađe koleginice prezentuju u javnosti. Recimo, jedna se sablažnjavala kada su u tabloidu osvanule "paparaco" fotke na kojima u svom kupatilu izlazi iz kade, prekrivena velikom penom?! Neka kažu da su to uradile jer tako održavaju svoju karijeru, a ne da se, kad ih sretnem na aerodromu, nerviraju i iščuđavaju. Da je Anđelina Džoli, pa i da joj poverujem da paparaco visi na kanapu i čeka da je uslika.

„PGP-RTS“ je bio vaša matična kuća, a kada je na mesto direktora došao Vlada Marković, koji vam je godinama na albumima pevao prateće vokale, izjavio je da on ni u snovima ne razmišlja da izda vaš album.
- Nije on samo meni bio prateći vokal, već i mnogim mojim kolegama. Verovatno mu je ta izjava bila neka vrsta satisfakcije. Ne bih znala gde je on sada, ali sigurno znam da mi zbog te izjave više nikada neće pevati prateće vokale (smeh)... Što se tiče nacionalne televizije, RTS me je 25 godina emitovao i za njih (PGP) objavila sam preko 60 izdanja "nosača zvuka" i prodala 12 miliona, a posle 5.oktobra 2000. godine, strogo su zabranili da se u bilo kojoj emisiji (muzičkoj ili zabavnoj) pojavi Zorica Brunclik. To se zove demokratija. A dokle će, ne zna se...
Postoji i mnogo privatnih televizija na kojima nikada nisam gostovala. Karići su ljudi koji su potekli sa mnom, a i ja sa njima, ali nikada nisam bila na njihovoj televiziji, osim jednom, i to nekoliko meseci pre nego što je ukinuta. Reč je o emisiji "Pazl", koju je vodila Anja Ranković, ali od moje pesme i pevanja nije bilo ni traga, a družila sam se s Karićima toliko godina. Imam ponos i dostojanstvo i nikada nisam tražila niti pitala da me pozovu da gostujem.

Posle petooktobarske revolucije nije vas bilo dve godine u javnosti. Kako sa ove distance gledate na taj period?
- To što sam ja prošla bila je golgota i neko iskušenje koje mi je Bog odredio. U početku se nisam snašla, pa je u mojoj porodici bilo velikih lomova, ali ne među nama samima, već zbog uticaja sa strane. Svako moje dete imalo je velike probleme zbog toga što sam ja majka. Ipak, izašli smo jači iz svega toga. Nepravde su me pratile i pre toga, ali nikada nisam razmišljala da napustim pevanje. Ako ništa drugo, pevala bih po kući, a to ne mogu da mi zabrane.

Kolege su vas izbegavale pune četiri godine, a izjavili ste da neki od njih nisu želeli ni vašom ulicom da prođu. Ko vas je najviše razočarao?
Ne samo kolege već su svi počeli da nas izbegavaju, a telefon je prestao da zvoni. Mogu vam reći ko je ostao uz mene. Izuzev moje porodice i drugarice Jasne Kočijašević, s kojom se družim već trideset godina, Kleopatra je jedina, i to podvlačim, jedina koja je nazvala posle 5. oktobra i rekla mi doslovce: ''Ja sam zauzeta, jer mnogo radim i nemam vremena da dođem da mi plačeš na ramenu, ali su ti moja vrata otvorena 24 sata za sve''. Zoran Bašanović, koga nazivam svojim bratom, isto je to rekao, ali je otišao i korak dalje. Otvorio je svoju izdavačku kuću i pozvao me je u emisiju u kojoj je promovisao svoje ekskluzivce. Mi smo bili u šoku, ali smo mu se zahvalili i odbili poziv, jer to jedno pojavljivanje Zorici Brunclik ne znači ništa a njemu je moglo mnogo da škodi. Zoran je ostao uz nas do srži i to su jedine tri osobe koje su nam se našle. Znate, kada Rokfeleru kažu da je najbogatiji čovek na svetu, on kaže da to nije tačno, jer ne može da otvori sve prste na jednoj šaci da bi pokazao koliko ima prijatelja. E, to je to.

Nekada bliskog prijatelja Miroslava Ilića tužili ste za uvredu i klevetu, a kada se na sudu izvinio, povukli ste tužbu.
- Tražila sam od njega da kaže da je pogrešio, a ne da se izvini, jer time ne bi anulirao da je zaista mislio ono što je rekao. To je vrlo važna reč i on je rekao u svojoj izjavi da je pogrešio. Nismo se sreli od tada jer su njegovi putevi sada visoki i daleki. Ako je on srećan, srećna sam i ja zbog njega.

Izjavili ste da ste zbog toga što je izrekao mogli da ga pošaljete u zatvor, jer je već imao jednu krivičnu prijavu, ali da vam je bila bitnija moralna satisfakcija.
- Nisam želela da njegova deca i porodica plaču zbog mene, iako smo moja porodica i ja plakali zbog njega. Stara izreka kaže da se ovde moraju izmiriti svi računi da bi neko mogao da ode kod svetog Petra. Mislim da Miroslava grize savest, a ako to nije tako i ako ja to samo umišljam, onda će, kada pođe Bogu na istinu, imati nešto što će ovde morati da izmiri.

Svojevremeno ste podneli tužbu i protiv Zorana Kalezića, koji je izjavio da ste zbog članstva u JUL-u imali beneficije, ali je taj slučaj zastario. Ipak, uspeli ste da dokažete da je i on bio član pomenute partije.
- On se vodio parolom - ne verujte svojim očima, već u ono što vam ja kažem. Pretpostavljam da je imao neke crnogorske veze pa nije snosio posledice zbog svoje izjave. Čula sam da je jedna takva ''muzička veličina'' sada u Americi i da radi kao domar, tačnije hausmajstor u jednoj zgradi, umesto da procveta kao Miroslav Ilić. Možda je Bog malo brže potrčao njemu nego drugima. Želim mu svu sreću.

Nedavno je bila aktuelna priča da će Marija Šerifović postati ministarka kulture, ukoliko Srpska radikalna stranka pobedi na izborima, pa se vaše ime ponovo ''provuklo'' kroz pisane medije.
- I ja sam se uoči tih izbora našla u sportskoj kladionici, s visokom kvotom doduše, kao pretendent na mesto ministra kultere. Bilo je još devet imena pored mene, a čini mi se da je i Miroslav Ilić bio na listi. Naravno da mesto ministra nikada ne bih prihvatila, jer je potrebno četiri mandata da se isprave sve "krive Drine". Smatram da ni Marija nije bila upućena u takve radnje, baš kao ni ja, i da se priča o njenom potencijalnom angažmanu izrodila u nekoj kafanskoj raspravi.

Nedavno ste izjavili da vaš odnos s Mirom Škorić nije definisan, jer vam se ona kad se sretnete nekad javi, nekad ne.
- To je istina, ali nije ona jedina. Poneki put moram da upitam nekog kolegu: ''Izvinite da li mi razgovaramo?'' Kada je Mira bila bolesna, među prvima sam je nazvala i bila sam u toku šta se dešava, iako se mi nikada pre toga nismo čule ni družile.

Zašto u emisiji Gorana Čomora „BN koktel“ niste želeli da gostujete s Hankom Paldum?
- Da je o nekoj drugoj emisiji bila reč, ne bih imala ništa protiv da sednem pored nje, jer bih imala svašta da je pitam, ali je to bila emisija zabavnog tipa. Živim u Srbiji i čitala sam svašta o njenim izjavama i o postupcima za vreme rata, pa bih je najpre pitala da li je sve to tačno. Mi svakog prigrlimo i imamo kratko pamćenje, ali ja sam tip osobe koja želi odgovore. Nas dve smo mnogo radile zajedno, a nikada mi nije rekla ni dobar dan. Kada smo bile na jednoj turneji, bila je tu i njena ćerka koja je tada imala oko osam godina. Prišla mi je za doručkom, sela pored mene i rekla: ''Ti si mnogo lijepa, al' te ona moja majčura ne voli''. Ja sam joj kupila veliku čokoladu i rekla joj da ću je nagraditi svaki put kada mi kaže da me voli.

S Vesnom Zmijanac ste progovorili nakon skoro 15 godina sukoba. U kakvim ste danas odnosima?
- Tu nije bilo nikakvog sukoba već samo njenih budalaština. Ali dobro, ona je završila sama na Bukulji, a za to su krivi svi oni koji su je nagovarali da takvu karijeru gradi. Da vam kažem, ona je veliki lažov. Zvala me je na neko jagnje još pre pet godina, a nikako da ga ispeče. Videli smo se još jednom posle tog nazovipomirenja, kada sam otišla na promociju njene knjige koju sam joj, nažalost, upropastila. Svi su gledali samo u mene, a ne u ono zbog čega su došli. Ako neko priča da ste mu oteli muža, i posle napiše autobiografiju, logično je da to onda i kaže u njoj, a o tome nije bilo ni jednog jedinog slova. To znači da je želela da se predstavi u jednom lažnom bolu. Mi smo imali velikih problema zbog tih njenih izjava, a pogotovo moja deca. Moja Maja je dobila facijalis, jer su deca na ogradi ispisivala ružna imena za njenu majku. Sada nas Vesna pozove s vremena na vreme. Baš sam je kritikovala kako se mnogo ugojila, a čula sam da ju je Merlin naterao da smrša pa je valjda shvatila da nisu samo moje oči videle da je debela. Ona je boem i, kako volim da kažem, muškarac zarobljen u ženskom telu. Ipak, ako sam nekome zahvalna, onda sam njoj zato što je ostavila čoveka za koga bih ja umrla. Nas dve nikada nismo bile bliske prijateljice kao što se pisalo, jer smo totalno različite, kao i život koji vodimo, ali sam joj ja uvek bila idol.

Ostale vestiArhiva