Ženeva – Nova runda pregovora stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačke sa Iranom, održana juče u Ženevi, nije toliko odjeknula u javnosti zbog napretka u postizanju dogovora o spornom nuklearnom programu, već po tome što je u pregovorima prvi put posle 30 godina učestvovao visoki predstavnik SAD.
Iako Iran nije pristao da zamrzne svoj program obogaćivanja uranijuma, razgovori u kojima je učestvovao i američki podsekretar za politička pitanja Vilijam Berns povećali su očekivanja o mogućem kompromisu po kojem bi Iran pristao da prekine širenje svog nuklearnog programa. S druge strane, predstavnici Velike Britanije, Francuske, Rusije, Kine, Nemačke i SAD bi zaustavili uvođenje novih sankcija Ujedinjenih nacija protiv Islamske republike.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izložio je glavnom iranskom pregovaraču za nuklearna pitanja Saidu Džaliliju ponudu za saradnju u oblasti ekonomije, nuklearne energije i politike, ukoliko Teheran obustavi nuklearne aktivnosti. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Velike Britanije, Francuske, Rusije, Kine, Nemačke i SAD, čiji je predstavnik Berns, prvi američki diplomata koji posle 30 godina prisustvuje pregovorima sa Iranom. Međutim, kako su agenciji DPA saopštili izvori bliski američkoj delegaciji, Berns nije aktivno učestvovao u razgovorima.
Komentar Kejvana Imanija, člana iranske delegacije, da „bilo kakva suspenzija (obogaćivanja uranijuma) ne dolazi u obzir” već je u pauzi pregovora bila znak novinskim izveštačima da Teheran nije došao na pregovore spreman da uzmakne sa postojećeg stanovišta.
Svetske sile su, prema izveštajima medija, ponudile šest nedelja takozvanih pretpregovora u toku kojih Teheran više ne bi dodavao broj centrifuga za obogaćivanje uranijuma u zamenu za neuvođenje novih sankcija. Ovu takozvanu formulu „zamrzavanje za zamrzavanje” iranski predstavnici javno odbacuju, dodajući da su njihovi predlozi usmereni ka „rešavanju svetskih problema”.
Međutim, pojedini detalji nagoveštavaju da je moguće da će biti postignuti mali napreci u pregovorima. Naime, agencija AP je prenela izjavu neimenovanog zapadnog diplomate o tome da su se tokom pregovora Iranci fokusirali na takozvani drugi ili treći korak suštinskih pregovora bez osvrtanja na to što šest sila govore da je zamrzavanje programa obogaćivanja uranijuma preduslov za tu vrstu razgovora.
Tome u prilog ide i izjava Havijera Solane, nakon pregovora, da Iran nije dao jasan odgovor na predlog šest svetskih sila o suspenziji iranskog nuklearnog programa.
„Razgovor je bio konstruktivan, ali nismo dobili jasan odgovor na naša pitanja. Nismo dobili ni odgovor ’da’ ni ’ne’ i nadamo se da ćemo ga uskoro dobiti”, rekao je Solana na konferenciji za novinare, dodajući da u narednih nekoliko nedelja očekuju odgovor na dokument koji su nazvali „Put napred”. Solana je pregovore ocenio kao „konstruktivne”, što je potvrdio i Said Džalili.
I Bernsovo prisustvo je shvaćeno kao mogućnost da se postigne izvestan napredak, iako je Kondoliza Rajs dan ranije rekla da njegovo (Bernsovo) učešće ne predstavlja promenu u politici SAD prema Iranu i da one i dalje zahtevaju da Iran odustane od obogaćivanja uranijuma pre otpočinjanja pregovora.
Ipak, dosad nezabeleženo učešće visokog američkog zvaničnika na sastanku, nezvanične najave da bi SAD mogle da pošalju svoje diplomate u Teheran, kao i komentari iranskih vlasti kojima umanjuju mogućnost da SAD i Izrael napadnu Iran, podstakle su proteklih dana nade o napretku u pregovorima o iranskom nuklearnom programu.
Iranski ministar spoljnih poslova Manučer Motaki izjavio je juče da razgovori Irana sa svetskim silama o spornom nuklearnom programu te države predstavljaju pozitivan korak, ali da će biti potrebno još sastanaka.
„Mi ocenjujemo jučerašnje pregovore u Ženevi kao pozitivne i konstruktivne”, rekao je Motaki novinarima u Teheranu i dodao da bi „jučerašnji sastanak mogao da se nastavi sa još nekoliko drugih, da bi gledišta svih strana mogla da budu stavljena na sto, kako bismo mogli da postignemo dogovor”.
Zapadne sile smatraju da Iran razvija nuklearni program kako bi osvojio proizvodnju atomskog oružja, što Teheran odbacuje tvrdeći da ga interesuje samo korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Ostale vestiArhiva