Mada, ovog trenutka, mnogi evropski magazini otkupljuju fotografije na kojima Jelena i fudbaler Duško Tošić „okreću novu stranicu u svom životu“, njih dvoje su, mislima, već u budućnosti. Jelena je okupirana brojanjem dana do trenutka kada će ugledati svoju ćerkicu, ali je našla vremena i da s našim čitaocima podeli utiske iz Kovilova. Na samom početku, podsećamo je da je u intervjuu, koji je dala za „Svet“ neposredno pred venčanje, rekla da nije isključeno da u sedmom mesecu trudnoće skoči u bazen.
„Obećanje je delimično ispunjeno jer mlada, iako je rekla, na kraju ipak nije završila u bazenu. Nekako nije išlo da u sedmom mesecu trudnoće, u haljini teškoj četiri kilograma, skočim u vodu. Ne znam baš da li bih s lakoćom izronila. Priznajem, jedva sam se suzdržala, ali je zato mladoženja dao sve od sebe i okupao se za oboje“, počinje JK.

Zlobnici će posumnjati da nisi imala nov kupaći. Nedavno su te u novinama nagazili da drugo leto zaredom nosiš isti kostim.
- Naravno da sam imala kupaći za ovu sezonu, ali nekako nije bio red da skočim u bazen. Što zbog svog stanja, što zbog nekih uglednih zvanica. Odlično mi je poznato ko takve gluposti lansira, ali ko gubi ima pravo da se ljuti.

Ko je prvi završio u vodi?
- Među prvima je skočio Darko Kostić, a odmah za njim i većina mojih prijatelja, na čelu s tetkom Danijelom. Žao mi je što na kvarno nismo gurnuli Divnu, moju mamu, ali je zato njena sestra plivala za obe. Ovakve svadbe, koje počinju u ranim večernji satima, obično traju do ponoći, najduže do jedan sat, a mi smo počeli da se razilazimo tek u zoru. Zapravo, ja sam oko pet sati otišla u apartman i onako u bade-mantilu s terase posmatrala muža kako s nekoliko drugova neumorno izvodi vratolomije u bazenu.

Faktički, Duško i ti niste imali prvu bračnu noć, već prvo bračno jutro.
- Upravo tako (smeh)... Sad čitaoci očekuju neku romantičnu priču, a sve je počelo i završilo se na tome da se Duško mrtav umoran srušio pored mene i odmah zaspao. Mladoženja je malo više popio, što je i razumljivo, pa je sledećeg dana imao rupe u memoriji, selektivno se sećajući sopstvene svadbe.

Malo je falilo da vam vreme pokvari „svadbu iz bajke“.
- Dva dana pred Vidovdan vreme se iznenada pokvarilo, kiša nije prestajala, bila sam na ivici nervnog sloma. Pomisao da bi prokleti pljusak mogao da mi uništi sve ono oko čega sam se mesecima trudila bukvalno mi je zadavao glavobolje. Na kraju, nemajući kud, nazvala sam agenciju iz Hrvatske i, ni sama ne znam kako, uspela da ih privolim da mi već sutra, dan pred venčanje, isporuče takozvane pagodice. Na kraju krajeva, svadba nas je toliko koštala da je najmanje što sam mogla da učinim bilo da doplatim nekoliko hiljada evra i osiguram se u slučaju ružnog vremena. Na sreću, vreme nas je 28. poslužilo.

Svadba vas je koštala između 80.000 i 100.000 evra. Šta su bile najskuplje stavke?
- Usluga hotela „Prezident“ nas je definitivno najviše koštala, ali se isplatilo. Na meniju je bilo svega - od beluga kavijara preko specijaliteta azijske i italijanske kuhinje do nacionalnih jela, pio se najfiniji šampanjac, torta je bila teška 55 kilograma i objedinjavala je sedam različitih ukusa. Mnogo novca je otišlo i na milion drugih stvari - cveće koje je u hladnjači dopremljeno iz inostranstva, pista preko bazena, srebrni svećnjaci, rasveta i ozvučenje, LED ekrani, oltar napravljen u obliku srca, moja venčanica. Ipak, ne žalim ni jednog jedinog dinara. Sve je bilo na najvišem nivou i, iskreno, sumnjam da će se u Srbiji ponovo videti svadba poput naše.

Priča se da te je kum Darko Kostić dan pred svadbu ostavio bez famozne venčanice?
- Darko ko Darko... Nije mu ni prvi ni poslednji put. Ko ga poznaje, zna da ume da bude pomalo neodgovoran. Ipak, kum mi je, pa mu je sve oprošteno. Inače, nije mu prvi puta da...

Da ostavi mladu bez venčanice?
- ...(smeh) Ne, već da ga do poslednjeg minuta pred neki nastup čekam da mi donese garderobu. Još dok sam bila u Turskoj imala sam osećaj da od njegove venčanice neće biti ništa, pa sam na vreme našla rezervno rešenje. Pod parolom „ništa meni bez mene“ lično sam kreirala venčanicu, uz veliku pomoć ateljea „Žak&angels“. Četiri kilograma „svarovski“ kristala je punih sedam dana, do dan pred svadbu, ručno ušivano na haljinu. Na kraju se ispostavilo da je moja kreacija bila pun pogodak i, ko zna, možda početak ozbiljnog bavljenja visokom modom.

Dobro je, taman sam pomislio da si na svadbi plakala, jer te je kum ostavio na cedilu...
- A, ne, plakala sam od sreće. Retko plačem, gotovo nikad, pred svedocima pogotovo, ali sam te noći poklekla i dovela u pitanje svoju, do tada savršenu, samokontrolu. Kad sam krenula ka oltaru, videla Duška i sve drage ljude na jednom mestu, stala mi je knedla u grlu. Rasplakala sam se kad smo zaplesali. Grlila sam čoveka koji mi je ispunio najveći san - da postanem majka i lila krokodilske suze.

Zašto ste za prvi ples odabrali baš pesmu „Pogledi u tami“?
- Ona je na neki način obeležila početak naše veze. Konkretno, prvi put smo se poljubili baš dok je na radiju, u kolima ispred moje kuće, išla ta pesma. „Kada odu svi, mi ostaćemo sami, samo ja i ti i pogledi u tami...“ U isto vreme, to je bio i prelomni trenutak za nas dvoje, jer sam se posle prvog poljupca zaljubila u Duška.

Nego, otkud Ivica Dačić na tvojoj svadbi?
- Ne znam čemu čuđenje. Imam mnogo uticajnih prijatelja, ali te relacije nikada nisam javno eksponirala. Mnogo puta se dešavalo da ljudi iz mog okruženja, protiv svoje volje, kao prijatelji Jelene Karleuše završe u nekom tabloidu. E, upravo zbog takvih stvari, trudim se da ih maksimalno zaštitim i poštedim velike lakrdije zvane estrada. Ivica je jedna divna osoba koja mi je u vrlo važnim životnim trenucima mnogo pomogla, pa sam, time što sam ga pozvala na svoju svadbu na neki način želela da mu zahvalim.

Kad smo kod zvanica, umalo da se koleginica Stoja okrene i vrati kući.
- Zahvaljujući savršeno organizovanom obezbeđenju, koje je čak na tri punkta proveravalo goste, niko ko nije bio pozvan nije mogao da priđe kompleksu Kovilova, a kamoli da prisustvuje venčanju. Tako su Stoji, ni krivoj ni dužnoj, na ulazu napravili problem, ne puštajući je da uđe. Zakomplikovalo se jer se ona, logično, predstavila kao Stoja, dok se na spisku zvanica vodila pod punim imenom i prezimenom - Stojanka Novaković.

Za koliko novca te je Mina Kostić "olakšala" za pevanje na svadbi?
- Mina je bila poklon od jednog gosta, a sve i da sam ja finansirala njen nastup, ništa nije skupo kada je o njoj reč. Devojka razvaljuje kako peva, repertoar joj je raznolik - od „Šuška se, šuška, da ja volim Duška“ do najlepših pop balada i komercijalnih hitova i slobodno mogu reći da je "tehnički" naša najbolja pevačica. Nadam se da ću se Mini jednog dana revanširati, i ja zapevati na njenoj svadbi.

Kako stojiš sa „svadbarskim“ repertoarom?
- „Šuška se, šuška“ i slične pesme mi definitivno nisu jača strana, ali recimo svi su čuli kako sam mužu otpevala njegovu omiljenu pesmu „Zajdi, zajdi“.

Znaš li da je istu pesmu i Ceca pevala na svom venčanju?
- Ne znam za to. „Zajdi, zajdi“ mi je jedna od dražih pesama, a u isto vreme i jedna od najtežih pesama. Sve znatiželjnike ću uputiti na sajt www.karleusa.com, gde mogu da pogledaju i poslušaju kako Dušku pevam čuvenu makedonsku pesmu, dok on kleči ispred mene i ljubi mi stomak.

Ipak, čini se da je Duško svojim nastupom zasenio afirmisane zvezde.
- Duško je definitivno bio atrakcija večeri i nije malo onih koji tvrde da je pravi lom nastao tek kad je on uzeo mikrofon u ruke. Ovih dana mu često u šali govorim da mu, ako jednog dana odluči da batali fudbal, estrada ne gine. Ko zna, možda dobijemo novu muzičku atrakciju - Duška Tošića.

Najavljivalo se da će vam na svadbi Jelena Tomašević zapevati „Oro“, ali se ona nije pojavila.
- Sve se desilo bukvalno u dva dana - i njena najava da bi joj bila velika želja i čast da nam uživo otpeva „Oro“, ali i otkazivanje dolaska, navodno, zbog nekih privatnih problema.

Priča se da joj je Željko Joksimović zabranio da dođe, uz obrazloženje da nije njen nivo da peva na Karleušinoj svadbi.
- Ne verujem da bi Željko izjavio nešto tako nepromišljeno, jer svadba Jelene Karleuše i Duška Tošića nije bila makar kakva svadba.

Manimo se Željka, i pređimo na poklone. Šta ste sve dobili?
- Dominirale su koverte, ali našlo se tu i poneko ulje na platnu, srebrni svećnjaci, escajzi, antikviteti... Najveći poklon smo dobili od mojih prijatelja i saradnika Marka i Nebojše iz „Ateljea Trag“ - fenomenalno, tri metra dugačko ogledalo, delo jednog poznatog umetnika.

Šta ti je poklonila Dragana Mirković?
- Od moje drage koleginice dobila sam nešto veoma neobično i originalno - ogroman „JK“ logo od kristala specijalno napravljen u „Svarovski“ fabrici.

Jesu li koverte uspele da pokriju barem trećinu troškova svadbe?
- Glupo je pričati o tome. Volela bih da jesu, ali...

Kako dva meseca pred porođaj podnosiš trudnoću?
- Punih sedam meseci bila sam i više nego aktivna, pa me to sad polako sustiže. Primećujem da se sve teže krećem, ali sve je dobro dok nemam promene u raspoloženju, dok ne padam u depresije. Jedino što stalno ridam uz „Sve za ljubav“, ne propuštam ni reprizu. Eto, malo sam nežnija, plačljivija, i to je sve.

Ostaješ li pri odluci da ćerku nazoveš po majci?
- Ajde da kažemo da je Divna „radni naziv“. Šta znam... Mojoj mami se sviđa ime Tara, Duškov favorit je Anđela... Ima još nekoliko predivnih imena u opticaju, ali nismo definitivno prelomili. Osećam da će se to desiti na dan rođenja.

Ipak, jedno je sigurno - bebu nećeš nazvati Radojka. Tako si bar nedavno negde izjavila.
- Da, nikada ne bih odabrala neko starinsko ime.

Sva sličnost sa stvarnim licima (čitaj: koleginicama!) slučajna je?
- Ma, uopšte ne razmišljam o svojim koleginicama. Jednostavno, na pitanje novinara koje ime nikada ne bi dala svojoj ćerki odgovorila sam Radojka, jer mi je u tom trenutku to ime palo na pamet kao najseljačkije moguće. Ni na koga nisam aludirala. Svoje dete bih definitivno za ceo život unesrećila kada bih ga nazvala Radojka. Želim da moja beba nosi ime koje će mirisati na uspeh, slavu...

Ostale vestiArhiva