"Potrebno je da ponovo zavlada mir, kako bi civilno stanovništvo bilo zaštićeno. U tom smislu je predsednik Sakašvili prihvatio skoro sve predloge koje smo mu izneli", rekao je šef francuske diplomatije, koji boravi u Tbilisiju. Kušner je najavio humanitarnu pomoć za ugrožene krajeve i ocenio da je ključ rešenja problema u političkom dijalogu, a ne u vojnim sukobima.
"Prvo, uspostaviti primirje. Drugo, pomoći nastradalima. Treće, da obe strane povuku svoje trupe. To podrazumeva da nam trebaju posmatrači koji će nadgledati taj proces i četvrto, kao najvažnije, da se vratimo političkom procesu kojim bi posredovali EU i OEBS, a videćemo za Ujedinjene nacije da li će se priključiti. Moramo pronaći ključ problema, i to dijalogom, a ne vojnim sukobom. To su četiri tačke koje vode do rešenja", naveo je ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner.
Kušner je, tokom sastanka, rekao da su avioni sa humanitarnom pomoći spremni i da će biti upućeni i u Gruziju i u Rusiju, odnosno Severnu Osetiju, gde se nalazi veliki broj izbeglica.
On je naveo i da će francuski predsednik Nikola Sarkozi sutra možda da otputuje u Moskvu, u nastojanju da se "finalizuje" sporazum o prekidu vatre.
Sarkozi je juče predložio plan rešavanja krize u tri tačke: zajedničko povlačenja snaga na stanje od 6. avgusta, okončanje oružanih sukoba i prisustvo mirovnih snaga u zoni konflikta.
"Ako predsednik Sarkozi sutra ide (u Moskvu), što će biti potvrđeno u toku dana, možda ću sačekati predsednika" kako bismo se sastali sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim, kazao je Kušner.
Ministar spoljnih poslova Francuske je rekao i da EU mora da bude u prvim redovima u rešavanju rusko-gruzijskog konflikta, jer su "SAD na izvestan način deo konflikta".
"Govorite o Amerikancima, očigledno je da su oni deo konflikta na izvestan način, zato treba u prvi plan staviti prisustvo i snage EU", rekao je on.
Kako piše Frans pres, SAD su vrlo prisutne u Gruziji, bivšoj sovjetskoj republici, gde od 2002. godine obučavaju i snabdevaju gruzijsku vojsku.
Agencija je javila, pozivajući se na izvore u Kušnerovoj delegaciji, da će ministar posetiti gruzijski grad Gori i obići žrtve oružanog sukoba.
Kušner ide u Gori, grad nedaleko od Južne Osetije koji je ruska avijacija bombardovala u više navrata, rečeno je u delegaciji.
Šef finske diplomatije Aleksandar Stub, koji sa je sa Kušnerom juče doputovao u Tbilisi, najavio je susret sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim i šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim.
Kušner i Stub, čije zemlje predsedavaju EU i OEBS-u, trebalo bi danas iz Tbilisija da otputuju za Moskvu.
Izveštaj o rezultatima pregovora Kušner će predstaviti šefovima diplomatije Unije na vanrednom sastanku koji će se održati u sredu u Briselu.

Rusija skuplja dokaze o genocidu
U međuvremenu, ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da je Rusija oformila državnu istražnu komisiju koja će otputovati u Južnu Osetiju i skupiti dokaze o genocidu koje je počinila gruzijska vojska.
Ruske snage preuzele su kontrolu nad Chinvalijem, a gruzijska vojska se povlači ka administrativnoj granici te otcepljene autonomne oblasti sa Gruzijom.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev postavio je na čelo državne istražne komisije Aleksandra Bastrikina. Komisija bi trebalo da skupi dokaze o zločinima gruzijskih snaga.
"Akcije koje je preduzela gruzijska strana ne mogu se nazvati nikako drugačije sem genocidom, jer je imala masovni karakter usmeren na civilno stanovništvo i mirotvorce, koji su držali situaciju pod kontrolom. Informacije koje smo dobili svedoče da su počinjeni strašni zločini. Mislim da treba da uložimo maksimalan trud da skupimo sve dokaze koji će biti potrebni za krivično gonjenje počinilaca ovih nedela i razumevanja za naše akcije od strane inostranih činilaca", rekao je Medvedev.
Ruske novinske agencije prenele su i da će francuski predsednik Nikola Sarkozi, početkom ove nedelje, otputovati u Rusiju, a telefonom je već razgovarao sa ruskim predsednikom Dimitrijem Medvedevim. Glavni zahtev Medvedeva, kako prenosi dopisnica Bete Zorana Bojić iz Moskve, jeste da se gruzijska vojska potpuno povuče iz Južne Osetije.

SB UN opet bez odluke
Savet bezbednosti UN, četvrti put u nekoliko dana, nije doneo odluku o sukobu u Gruziji. Članovi Saveta bezbednosti UN prekinuli su sinoć sastanak nakon tri časa, s namerom da se ponovo sastanu tokom današnjeg dana.
I četvrti put bez odluke - Savet bezbednosti UN (FoNet, arhiv)
Američki ambasador u UN Zalamaj Halilazad optužio je Rusiju da ometa pokušaje da se postigne mir, kao i da pokušava da promeni režim u Tbilisiju, što je ruski ambasador Vitalij Čurkin negirao.
Nakon sednice, Halilzad je novinarima rekao da se situacija u Gruziji pogoršala u poslednja 24 časa i da postoji "opasnost da je Rusija preterala" tražeći promenu režima u Tbilisiju.
Sukob je počeo kada je Gruzija pokušala da stavi Južnu Osetiju pod kontrolu, a potom se suočila s reakcijom ruske vojske.
"Promena režima je čisto američki izum", odogovorio je Čurkin obraćajući se novinarima. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u Moskvi je takođe negirao da Moskva traži smenu gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija.
Lavrov je rekao da je njegov telefonski razgovor s američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs pogrešno protumačen. Prema njegovim rečima, Moskva smatra da Sakašvili ne može biti njen partner, ali da odlazak s vlasti gruzijskog predstavnika nije preduslov za rešenje krize.
SAD pripremaju nacrt rezolucije u kojem se traži trenutan prekid vatre i osuda ruskih akcija u Gruziji. Francuska takođe radi na nacrtu rezolucije, a SAD i članice Saveta bezbednosti iz Evrope planiraju da se kasnije sastanu kako bi koordinisali svoje nastupe.
Sednica je počela kao zatvorena, a potom nastavljena kao otvorena. Na današnjoj zatvorenoj sednici više članica Saveta bezbednosti je stalo uz Gruziju, dok su Kina i Južna Afrika iskazale određenu podršku Rusiji, rekao je zvaničnik UN.
Gruzijski ambasador Irakli Alasanija rekao je da Rusija namerava da "izbriše gruzijsku državnost, da istrebi gruzijski narod".
Čurkin je, međutim, optužio Tbilisi da sprovodi "genocid" protiv naroda Južne Osetije i rekao da će Rusija postupati samo u "samoodbrani".
"Recimo jasno da smo spremni da okončamo taj rat, da ćemo se povući iz Južne Osetije, da ćemo potpisati sporazum o neprimenjivanju sile", predložio je Čurkin.
Diplomate, međutim, kažu da se velike borbe nastavljaju u više oblasti. Brodovi ruske mornarice su blizu obale Abhazije, takođe separatističke oblasti u Gruziji, a njena avijacija je bombardovala predgrađa Tbilisija.
Gruzijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se vojska pridržava naređenja predsednika Mihaila Sakašvilija o prekidu vatre i da je o tome obavešten ruski izaslanik u Tbilisiju.
"Spremni su za trenutne pregovore s Ruskom Federacijom", rekao je američki generalni podsekretar za političke poslove Lin Pesko na brifingu u Savetu bezbednosti. On je rekao da i će će gruzijski "humanitarni koridor" za civile, izbeglice i vojnike pomoći pregovorima.

Čurkin: Zar da bežimo kao neki?
Ruske mirovne snage nalaze se u Južnoj Osetiji u skladu sa sporazumima iz 1992. godine, izjavio je sinoć na sednici Saveta bezbednosti UN stalni predstavnik Rusije pri Svetskoj organizaciji Vitalij Čurkin, navodeći da su u toj oblasti otcepljenoj od Gruzije bili izloženi direktnom napadu stanovništvo, koje je većim delom sa ruskim državljanstvom, i mirovnjaci.
"Šta su očekivali? Da će se naši mirovnjaci razbežati kao svojevremeno što su se neki mirovnjaci razbežali u Srebrenici?", upitao je Čurkin i naveo: "Mi to nismo mogli dopustiti i ostaviti u nevolji ni stanovništvo ni mirovnjake."
Šef ruske misije pri UN tvrdi da je Gruzija "svetski rekorder po povećanju vojnog budžeta, koji je poslednjih godina porastao 30 puta", preneli su ruski mediji.
"Sada shvatamo zašto se to radilo", rekao je on i naveo da sve što se dešava "nije slučajno i neočekivano".
Čurkin je rekao da ne čudi što se sednica Saveta bezbednosti UN održava na inciijativu Gruzije i SAD, jer se zna "koliko su postale bliske veze među rukovodstvom te dve zemlje".
Prema njegovim rečima, sada u Gruziji radi 127 američkih vojnih savetnika iz Pentagona, a "da se ne govori o ostalima".
Ruski diplomata je ukazao da su se 7. avgusta, upravo na dan kada su pokrenuta vojna dejstva Gruzije protiv Južne Osetije, završile velike američko-gruzijske vojne vežbe, u kojima je učestvovalo oko 1.000 američkih vojnika.
"Obučeni i naoružani u znatnoj meri od američkih kolega, njihove gruzijske kolege su hitno iskoristile pripremu koju su dobili", rekao je Čurkin, dodajući da "ne želi da misli" da su SAD dale "zeleno svetlo" tim "avanturističkim akcijama gruzijskog rukovodstva".

Ostale vestiArhiva