Uprkos objavljenom povlačenju, gruzijska vojska nastavila napade na glavni grad Južne Osetije. Ruski avioni i noćas su gađali ciljeve oko Tbilisija. Abhazija proglasila ratno stanje.
"Tri ruska vojnika u okviru snaga za održavanje mira su poginula i 18 ih je ranjeno u granatiranju gruzijske strane na zapadni deo Ćinvalija", rekla portparolka proruske vlade Južne Osetije, Irina Gaglojeva, a prenosi agencija Interfaks. Ruski mirovnjaci u Abhaziji postavili su ultimatum gruzijskim snagama, naredivši im da polože oružje ili će se suočiti sa ruskim napadom. Portparol gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova izjavio je da Gruzija to odbija. Prema rečima komandanta ruskih mirovnih snaga u Abhaziji Sergeja Čabana, ultimatum je istekao jutros u 8 sati, a kako su ga vlasti iz Tbilisija odbacile, Rusija će preduzeti sve neophodne mere. Istovremeno, Gruzija je saopštila da su ruski avioni gađali više ciljeva nedaleko od glavnog grada te zemlje, Tbilisija. Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije saopštilo je da su ruski vojni avioni bombardovali vojnu bazu i radare i da u napadima nema žrtava. Do napada oko Tbilisija došlo je pošto je šef francuske diplomatije Bernar Kušner doputovao u pregovaračku misiju, ali nije poznato da li je i dalje bio u glavnom gradu u vreme bombardoavanja. Posle razgovora sa predsednikom Gruzije Mihailom Sakašvilijem, Kušner je izjavio da je Sakašvili "odlučan da se postigne mir" i da je prihvatio gotovo sve predloge Evropske unije i OEBS-a.
Savet bezbednosti UN, četvrti put u nekoliko dana, nije doneo odluku o sukobu u Gruziji. Članovi Saveta bezbednosti UN prekinuli su sinoć sastanak nakon tri časa, s namerom da se ponovo sastanu tokom današnjeg dana. I četvrti put bez odluke - Savet bezbednosti UN (FoNet, arhiv) Američki ambasador u UN Zalamaj Halilazad optužio je Rusiju da ometa pokušaje da se postigne mir, kao i da pokušava da promeni režim u Tbilisiju, što je ruski ambasador Vitalij Čurkin negirao. Nakon sednice, Halilzad je novinarima rekao da se situacija u Gruziji pogoršala u poslednja 24 časa i da postoji "opasnost da je Rusija preterala" tražeći promenu režima u Tbilisiju. Sukob je počeo kada je Gruzija pokušala da stavi Južnu Osetiju pod kontrolu, a potom se suočila s reakcijom ruske vojske. "Promena režima je čisto američki izum", odogovorio je Čurkin obraćajući se novinarima. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u Moskvi je takođe negirao da Moskva traži smenu gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija. Lavrov je rekao da je njegov telefonski razgovor s američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs pogrešno protumačen. Prema njegovim rečima, Moskva smatra da Sakašvili ne može biti njen partner, ali da odlazak s vlasti gruzijskog predstavnika nije preduslov za rešenje krize. SAD pripremaju nacrt rezolucije u kojem se traži trenutan prekid vatre i osuda ruskih akcija u Gruziji. Francuska takođe radi na nacrtu rezolucije, a SAD i članice Saveta bezbednosti iz Evrope planiraju da se kasnije sastanu kako bi koordinisali svoje nastupe. Sednica je počela kao zatvorena, a potom nastavljena kao otvorena. Na današnjoj zatvorenoj sednici više članica Saveta bezbednosti je stalo uz Gruziju, dok su Kina i Južna Afrika iskazale određenu podršku Rusiji, rekao je zvaničnik UN. Gruzijski ambasador Irakli Alasanija rekao je da Rusija namerava da "izbriše gruzijsku državnost, da istrebi gruzijski narod". Čurkin je, međutim, optužio Tbilisi da sprovodi "genocid" protiv naroda Južne Osetije i rekao da će Rusija postupati samo u "samoodbrani". "Recimo jasno da smo spremni da okončamo taj rat, da ćemo se povući iz Južne Osetije, da ćemo potpisati sporazum o neprimenjivanju sile", predložio je Čurkin. Diplomate, međutim, kažu da se velike borbe nastavljaju u više oblasti. Brodovi ruske mornarice su blizu obale Abhazije, takođe separatističke oblasti u Gruziji, a njena avijacija je bombardovala predgrađa Tbilisija. Gruzijsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se vojska pridržava naređenja predsednika Mihaila Sakašvilija o prekidu vatre i da je o tome obavešten ruski izaslanik u Tbilisiju. "Spremni su za trenutne pregovore s Ruskom Federacijom", rekao je američki generalni podsekretar za političke poslove Lin Pesko na brifingu u Savetu bezbednosti. On je rekao da i će će gruzijski "humanitarni koridor" za civile, izbeglice i vojnike pomoći pregovorima.

Ostale vestiArhiva