Nakon višesatnih pregovora sa Kondolizom Rajs, američkim državnim sekretarom, Mihail Sakašvili, predsednik Gruzije, stavio je svoj potpis na sporazum o prekidu vatre u Južnoj Osetiji, čime je otvoren put za konačno rešenje sukoba u kojem je poslednjih dana poginulo više hiljada ljudi.
Ruske trupe su obavezne da hitno napuste teritoriju Gruzije, saopštila je Rajsova, dok je Sakašvili naglasio da se „neće pomiriti sa okupacijom čak ni jednog jedinog kvadratnog kilometra“ teritorije zemlje. Gruzijski predsednik je takođe istakao da očekuje dolazak međunarodnog mirovnog kontingenta u njegovu zemlju. Kako je precizirala Rajsova, od Aleksandra Stuba, ministra spoljnih poslova Finske i predsedavajućeg OEBS, one bi mogle da stignu u region za nekoliko dana.
Sporazum u šest tačaka prethodno je usaglasio sa Moskvom i Tbilisijem Nikola Sarkozi, francuski predsednik, u svojstvu predsedavajućeg EU.
Sakašvili ni ovu priliku nije propustio da Rusiju zaspe uvredama i optužbama. On je rekao da je Rusija zemlja varvara i optužio je za povredu suvereniteta Gruzije i bombardovanje naftovoda Baku-Tbilisi-Džejhan.
Džordž Buš, američki predsednik, ranije je optužio Rusiju za „siledžijsko ponašanje i zastrašivanje“ Gruzije i rekao da SAD neće „odbiti“ gruzijski narod koji je izabrao slobodu.
Rusija je saopštila da su njene snage u gruzijskoj vojnoj bazi nedaleko od grada Senaki zaplenile američko naoružanje. Kako je precizirao Anatolij Nogovicin, zamenik komandanta generalštaba ruske vojske, zaplenjeno je 1.728 komada naoružanja. General je izrazio sumnju u prirodu pošiljke u američkom vojnom transporteru koji je prekjuče sleteo u Gruziju.
U Abhaziji je zamenik ministra odbrane nepriznate republike Anatolij Zajcev ocenio da oružja koje je odbacila gruzijska vojska posle potiskivanja ima „dovoljno za vođenje dva rata“.
Ne prestaju ni prozivke strana u sukobu za zločine počinjene proteklih dana. Međunarodni sud u Hagu saopštio je da je Gruzija zatražila da se Rusiji hitno naloži da obustavi, kako se tvrdi u Tbilisiju, kršenje ljudskih prava Gruzina, optuživši Moskvu za etničko čišćenje.
Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, izrazio je zabrinutost zbog humanitarne situacije i bezakonja u delovima Gruzije zahvaćenim sukobima. Kako bi ukazao na opasnost sa kojima se suočavaju humanitarni radnici, Farhan Hak, portparol UN, novinarima je rekao da su ljudi u neobeleženim maskirnim uniformama oteli dva vozila svetske organizacije u mestu Gori.
Rusija je saopštila da svetska organizacija širi dezinformacije. Istovremeno, Hjuman rajts voč, organizacija za ljudska prava, optužila je Moskvu da je u napadima na civilne oblasti u Gruziji koristila kasetne bombe i ustvrdila da je od njih poginulo najmanje 11 civila u gradu Gori i selu Ruisi. Rusko ministarstvo odbrane je to hitro demantovalo.
Moskva ističe da raspolaže dokazima o gruzijskim zločinima. Vladimir Kotenev, ruski ambasador u Berlinu, rekao je za list „Bilt“ da su ‘’gruzijske trupe ubijale decu i žene, palile crkve pune izbeglica i uništavale cela sela“.

Troškovi rata
Svaki dan rata u Južnoj Osetiji Rusiju je koštao 2,5 milijarde rubalja, saopštio je ruski Centar za analizu strategija i tehnologija. Gruziju je, prema istom izvoru, jedan dan borbenih dejstava koštao 4,8 milijardi rubalja, što je oko 200 miliona dolara. Prema objašnjenju analitičara, ruski troškovi su čisto vojni, ali uključuju i izdatke za humanitarne mere, evakuaciju i snabdevanje izbeglica i medicinsku pomoć

Različiti stavovi Medvedeva i Merkelove
Nemačka smatra da se u određivanju statusa Abhazije i Južne Osetije mora poći od principa teritorijalnog integriteta Gruzije, izjavila je juče kancelar Angela Merkel posle susreta sa Dmitrijem Medvedevom, ruskim predsednikom, u Sočiju. Šef Kremlja je, suprotno tome, naglasio da status tih republika treba da određuju njihovi narodi i dodao da će Rusija, kao garant bezbdnosti na Kavkazu, garantovati taj status. Merkelova je takođe iznela mišljenje da je Rusija primenila prekomernu silu u Južnoj Osetiji, prisustvo njene vojske na teritoriji Gruzije ocenila kao nepavilno i založila se za hitnu primenu plana u šest tačaka, povlačenje ruskih trupa i raspoređivanje većeg broja međunarodnih posmatrača. Po njenim rečima, sukob u Gruziji nije promenio stav NATO da Gruzija treba da uđe u ovu organizaciju.

Ostale vestiArhiva