Rusija će oko podne početi sa povlačenjem vojnog kontingenta u Gruziji na pozicije utvrđene odlukom iz 1999, najavio je ruski predsednik Dmitrij Medvedev. On je u telefonskom razgovoru s francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, podvukao i "neophodnost povratka gruzijskih jedinica u mesta njihove stare pozicije".
Sarkozi je rekao Medvedevu u telefonskom razgovoru da "u ponedeljak mora doći do potpunog povlačenja ruskih snaga kako je i najavljeno i to bez odlaganja", navodi se u saopštenju kancelarije francuskog predsednika.
Zvaničnici Jelisejske palate odbili su da daju više informacija o merama koje bi EU mogla da preduzme ukoliko Rusija ne povuče svoje snage.
Međutim, u intervjuu Sarkozija za francuski dnevnik "Figaro", francuski predsednik je najavio da će, "ukoliko Rusija ne bude u ponedeljak brzo i potpuno povukla svoje snage, biti primoran da sazove vanrednu sednicu Evropske komisije kako bi se donela odluka o daljim potezima EU".
Sarkozi, čija je zemlja predsedavajuća EU, posredovao je u sastavljanju mirovnog plana u šest tačaka koji su potpisali gruzijski predsednik Mihail Sakašvili i ruski predsednik Dimitrij Medevedev.
Rusija i Francuska su 12. avgusta, na pregovorima u Kremlju usaglasile šest principa za rešavanje konflikta u Gruziji.
Među njima su princip neprimenjivanja sile, definitivnog prekida svih vojnih dejstava i obezbeđenje slobodnog pristupa humanitarnoj pomoći, kao i obaveza da se oružane snage Gruzije vrate na stare položaje, a oružane snage Rusije na liniju koja je prethodila početku vojnih operacija.
"Povlačenje ruskih snaga je nešto o čemu se ne može dalje razgovarati, već se mora sprovesti odmah i bez odugovlačenja", rekao je Sarkozi, prenosi "Figaro" na svom sajtu.
Kako je rekao Sarkozi, "međunarodna zajednica će morati da pomogne u pronalaženju ugotrajnijeg rešenja za situaciju u kavkasom regionu".
"Moramo da odlučimo da li je ruska intervencija protiv njenog suseda Gruzije bila brutalni i preterani odgovor na sukobe u tom regionu", dodao je on.
Sarkozi je ocenio da će Rusija biti "u međunarodnim okvirima više poštovana ukoliko bude ponudila konstriktivan doprinos u rešavanju tog problema i, pre svega, ukoliko danas bude povukla svoje snage.
On je u intervjuu izbegao da okrivi jednu ili drugu starnu za krizu na Kavkazu, ali je rekao da "tek treba da se vidi da li je ruska intervencija bila ishitrena i da li je bila jača nego što je realno bilo potrebno", prenosi "Figaro".

Vanredno stanje u Južnoj Osetiji
Predsednik Južne Osetije Eduard Kakojti raspustio je vladu te nepriznate republike i uveo vanredno stanje.
Kakojti je, istovremeno, naložio osnivanje vanredne komisije za obnovu glavnog grada Chinvalija, porušenog tokom petodnevnih borbi protiv gruzijske vojske.
Kakojti je juče na sednici vlade kritikovao ministre za neaktivnost i pripretio im krivičnom odgovornošću, a izrazio je i nezadovoljstvo zbog sporog rešavanja pitanja raspoređivanja humanitarne pomoći i neefikasnog izvršavanje naloga.
Predsednik Južne Osetije je dodao da sastav nove vlade neće biti "mnogo brzo" utvrđen, i da je je u toku izbor kadrova.
"Vlada treba da bude podmlađena i da radi efikasno", rekao je on, dodajući da želi vladu "bez intriga", koja će raditi za potrebe stanonvništva, a ne za ličnu dobrobit.
Posle petodnevnih žestokih sukoba sa gruzijskim snagama, u Južnu Osetiju je do 16. avgusta dopremljeno skoro 600 tona humanitarne pomoći i iz susedne ruske republike Severne Osetije skoro svakodnevno stiže kolona vozila sa pomoći ruskog Ministarstva za vanredne situacije.
Stručnjaci ruskog ministarstva trenutno obnavljaju i sisteme za snabdevanje strujom i vodom u razrušenom gradu.
Od 2. do 9. avgusta Južnu Osetiju je napustilo i granicu sa Rusijom prešlo 34.000, od približno 80.000 stanovnika, a prema nepotpunim podacima Moskve i Chinvalija, tokom rata poginulo je između 1.600 i 2.100 ljudi.

Ostale vestiArhiva