Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Jusuf Kalamperović izjavio je da je Vlada u Podgorici pripremila predlog sporazuma o dvojnom državljanstvu, koji će već početkom septembra ponuditi vladama u bivšim jugoslovenskim republikama. On je, gostujući na crnogorskoj državnoj televiziji, otkrio da će prema predlogu ovog sporazuma dvojno državljanstvo biti izuzetak i da će ga moći zadržati samo oni koji su ga imali do 3. juna 2006. godine, kada je proglašena nezavisnost Crne Gore.
„Dvojno državljanstvo moći će da dobiju oni kojima jedan od roditelja ima državljanstvo neke druge zemlje – kazao je Kalamperović. – Ovim sporazumom se samo regulišu posledice već postojećeg dvojnog državljanstva. Mi smo mala populacija i moramo se čuvati da se ne bi desilo da među građanima imamo više državljana drugih nego svoje sopstvene države”.
Ministar je pojasnio da sporazumom treba definisati i ostala pitanja, kao što su readmisija i mogućnost izručenja državljana Crne Gore drugim državama.
Sporazum o dvojnom državljanstvu, kako je u istoj emisiji Televizije Crne Gore saopštio srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, pripremila je i Republika Srbija koji će takođe narednih dana biti ponuđen Vladi Crne Gore.
„Srbija je spremna na razgovore sa Crnom Gorom, ali na to pitanje gleda drugačije – istakao je Dačić. – Postoji nekoliko stotina hiljada ljudi koji su građani i Srbije i Crne Gore, a i u Srbiji živi veliki broj crnogorskih državljana za koje je pitanje dvojnog državljanstva od životnog interesa”.
Informaciju da će Srbija Crnoj Gori ponuditi sporazum o dvojnom državljanstvu prvi je, pre petnaestak dana, u javnost plasirao srpski ambasador u Podgorici Zoran Lutovac. On je podgoričkim medijima objasnio da je pitanje dvojnog državljanstva od najvećeg je interesa za građane i Srbije i Crne Gore, te da će sporazum koji će ponuditi Beograd biti prihvatljiva za dve države i u interesu građana.
Tokom sporadičnihrazgovora Beograda i Podgorice, u glavnom gradu Crne Gore mogli su se čuti oprečni stavovi o ovom pitanju – od onog da svi građani ove države koji žele da imaju dvojno državljanstvo treba i da ga dobiju, do onih da će Srbija, ukoliko želi sporazum sa Crnom Gorom, morati da promeni sadašnji Zakon o državljanstvu.
Ovakvu ideju prvi je lansirao visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković, rekavši da će Srbija „sigurno, pre svih razgovora, morati da promeni sporni Zakon o državljanstvu, donet u septembru 2007. godine i da vrati stvari u pređašnje stanje”.
Pored političkih partija koje u osnovi imaju srpsko biračko telo, za dvojno državljanstvo zalažu se gotovo sve manjinske partije, pa čak i one koje su u vladajućoj koaliciji. Uvođenje dvojnog državljanstva podržala je Srpska lista, Socijalistička narodna partija, Narodna stranka, Demokratska srpska stranka, kao i Hrvatska građanska inicijativa, Albanska alternativa, te Bošnjačka stranka.
Zbog nerešenog pitanja dvojnog državljanstva, prvi korak crnogorske državne administracija bio je brisanje glasača iz biračkih spiskova, i to onih koji nemaju ili im se ne može utvrditi državljanstvo. Prema prvim, za sada grubim procenama, ovakva sudbina čeka oko 40.000 građana Crne Gore.
Da ovaj posao neće ići baš glatko, potvrdila je i prva presuda Upravnog suda Crne Gore koji je već poništio jedno rešenje Sekretarijata za lokalnu samoupravu u Podgorici o brisanju jednog građanina iz biračkog spiska. Građani su se na rešenje podgoričkog sekretarijati mogli žaliti u roku od 48 sati gradskom administratoru, ali kako oni uglavnom nisu dobili rešenja gradske uprave, preostalo im je samo pravo na žalbu Upravnom sudu.Potpredsednik Socijalističke narodne partije Neven Gošović saopštio nam je juče da je Upravni sud tako odlučio, jer u postupku donošenja rešenja nisu poštovana pravila upravnog postupka i „građanima nije omogućeno da se izjasne o činjenicama i okolnostima na kojima su zasnovana rešenja o njihovom brisanju iz biračkog spiska”.
U Podgorici je izbrisano oko 500 birača i sva ta rešenja su doneta na isti način, pa su i nezakonita – tvrde u ovoj partiji. SNP je, kako nam je juče rečeno u toj stranci, uputila zahtev i Ustavnom sudu „da preispita ustavnost Zakona o biračkim spiskovima”, koji prema njihovim ocenama nije usvojen na ustavan način, jer je o njemu moralo da se izjasni dve trećine poslanika, što nije bilo moguće, jer je opozicija bojkotovala tu sednicu parlamenta.

Ostale vestiArhiva