„Moja poseta Južnoafričkoj Republici je od velike važnosti za zemlju Nelsona Mendele” – u karakteristično zvučnom maniru predsednik Venecuele Ugo Čaves najavio je prošle sedmice svoje prvo putovanje u zemlju Rta dobre nade (2-3. septembra).
Prkosni protivnik „američkog neoimperijalizma”, simpatizer ruske intervencije u Gruziji, ozbiljan kupac kineskih radara, i srdačan sagovornik iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada, Čaves danas kreće u JAR na poziv „prijatelja Tabo Mbekija”. Detalji dvodnevnih razgovora lidera najvećeg latinoameričkog izvoznika nafte, i predsednika politički najuticajnije države Crnog kontinenta, strogo su čuvana tajna. Čaves je odbio da unapred rasvetli zašto je njegova poseta Pretoriji „vrlo važna”. Poslovično nepoverljiv prema svetskim medijima, odlazeći južnoafrički lider Tabo Mbeki svetskoj javnosti je povodom Čavesove posete stavio na raspolaganje saopštenje u tri reda.
Dileme ipak nema.
U finišu priprema Drugog samita Latinske Amerike i Afrike, krajem novembra u Karakasu, Venecuela i Južnoafrička Republika na korak su od potpisivanja strateškog naftaškog sporazuma koji otvara novi energetski most na južnom Atlantiku.
„Latinska Amerika za svoj razvoj duguje duboku zahvalnost Africi. Beli kolonisti su vekovima Afrikancepretvarali u svoje robove, i nasilno dovodili u Latinsku Ameriku. Njihov mučenički rad ugrađen je u temelje moderne Južne Amerike. Ali, vreme tuđih osvajanja i neokolonijalne eksploatacije zauvek je prošlo. Majka Afrika i Latinska Amerika ubuduće će zbijati redove na svetskoj sceni, i tesno sarađivati samo sa onima koji ne igraju ulogu globalnog policajca. Za početak, Venecuela će Africi preneti svoja iskustva u nacionalizaciji onog za čim Zapad najviše žudi, a to je naše sirovinsko blago”, najavio je Ugo Čaves na Prvom samitu Latinske Amerike i Afrike, pre dve godine u Nigeriji.
Karakas je posle Havane i Brazilije, u međuvremenu široko razgranao veze sa Crnim kontinentom.
Sem što je utrostručila broj ambasada na Crnom kontinentu u poslednje dve godine Venecuela je pojačala ekonomsku i kulturnu saradnju sa Afrikom.Karakas danas uvozi tekstil iz Malija, sa Egiptom i Etiopijom razmenjuje iskustva u poljoprivredi, u Zimbabveu podržava Mugabeovu kontroverznu zemljišnu reformu, dok sa Angolom i Libijom udružuje istraživanja u naftaškom sektoru...
Naftaški biznis je ipak Čavesov najjači džoker na međunarodnoj sceni: na tom polju, Venecuela za Afriku ima revolucionarnu poruku.
„Afrika proizvodi preko 10 miliona barela nafte dnevno i sasvim lako bi zadovoljila svoje energetske potrebe da nije multinacionalnih kompanija koje beskrupulozno pelješe Crni kontinent. Danas, Afrika podmiruje skoro petinu američkog uvoza nafte, dok sama grca u nestašicama. Afrička nafta treba da pripada Africi. Zato bi Crni kontinent trebalo da sledi primer Venecuele i nacionalizuje energetski i rudarski sektor”, istakao je proletos Reinaldo Bolivar, zamenik ministra inostranih poslova Venecuele za vreme posete Senegalu. Bolivar je tada najavio da će saradnja u energetici, bankarstvu i obrazovanju Afrike i Latinske Amerike biti glavne teme predstojećeg novembarskog samita u Karakasu.
U međuvremenu, Čaves i Mbeki imaju istančane razloge za potpisivanje očekivanog, istorijskog sporazuma o energetskoj saradnji sledeće sedmice.
Karakas, naime, odavno priželjkuje mesto nestalnog člana Saveta bezbednosti UN. Podrška Pretorije u lobiranju za sledeću podelu tog izuzetno uticajnog mandata bio bi značajan poen ukompleksnom spoljnopolitičkom portfoliju Uga Čavesa.
Pred kraj drugog mandata i uoči predsedničkih izbora 2009. godine, Tabo Mbeki se suočava sa sve oštrijom kritikom domaće javnosti: što zbog rastuće nezaposlenosti, korupcije u vrhu vlasti, ekonomskog posrtanja ali i akutnog manjka električne energije u zemlji Rta dobre nade.
Da premoste južni Atlantik, Karakas i Pretorija pripremili su sporazum o bilateralnoj saradnji, kojim će vlada Uga Čavesa omogućiti državnoj petro-kompaniji JAR da istražuje koncesije u basnoslovno bogatom basenu Orinoko na jugoistoku Venecuele, odakle su nedavno proterali američki „Ekson Mobil”. Zauzvrat Venecuela bi uskoro počela da prerađuje svoju naftu – umesto u rafinerijama na teritoriji SAD – u velikoj južnoafričkoj rafineriji Koega. Najveća svetska rafinerija za preradu tečnog gasa, nedaleko od južnoafričke luke u Mozel Beju, spremna je takođe za preradu južnoameričkog gasa, javljaju mediji u JAR.
Temelj novovekovne osovine na Južnom Atlantiku nije samobiznis?

Ostale vestiArhiva