Prepuna utisaka sa spektakularnog venčanja i ništa manje spektakularnijeg medenog meseca, Dara Bubamara je spakovala kofere i sa suprugom Milanom otišla u Pariz. U Srbiju će se, kaže, vratiti tek na proleće, uvećani za novog člana porodice – sinčića Konstantina koji će se roditi oko Nove godine. Popularna folkerka, koja je trenutno na trudničkom bolovanju, obećala nam je da će čim stigne u "grad svetlosti" pohitati u prvu opštinu kako bi obavila i građansko venčanje i tako stavila tačku na prozivke kao "Udala se udata Radojka". Ipak, razgovor sa Darom počeli smo na temu krstarenja jednim od najvećih putničkih brodova, britanskom lepoticom "Kvin Meri 2".
"Šta reći o brodu, da ne kažem gradu na vodi, koji je dugačak 345, visok 74 i širok 41 metar, i čija je izgradnja koštala blizu milijardu evra, osim da je doživljaj jedinstven i teško ponovljiv. Ukratko – kompletan servis traje 24 časa dnevno, odnos osoblja prema gostima je kraljevski, elegantna garderoba je obavezna u vreme ručka i večere, na raspolaganju su vam najrazličitiji specijaliteti svetskih kuhinja, kafići, diskoteke, dva zatvorena i pet otvorenih bazena, kazino, fitnes centar, biblioteka, pozorište, butici... Svaki naredni dan donosi nova dešavanja: izložbe slika, degustacije vina, razne šou-programe, balove. Najatraktivnije je bilo treće veče, poznato kao kapetanov koktel-parti, na kojem se kapetan predstavio i lično upoznao sa svim gostima. Ruta broda je, inače, identična onoj koju je imao čuveni ’Titanik’", kaže Bubamara.

Umalo da se i vama ponovi sudbina "Titanika".
- Da, trećeg dana krstarenja susreli smo se sa tropskom olujom koja je kasnije dostigla snagu uragana. To je, inače, šesta oluja koja je ove godine zahvatila područje Atlantskog okeana i samo je na Karibima usmrtila pedesetak ljudi. Bilo je strašno. Talasi su dostizali visinu i do osam metara, sve se ljuljalo, a mi na jedanaestom spratu broda. Na sreću, sve se dobro završilo. Strah je počeo da me obuzima tek kada je pala noć. Osećanje nemoći je jezivo. Međutim, posada nas je umirila, objašnjavajući da je "Kvin Meri 2" najsigurniji prekookeanski brod, jer poseduje specijalne spojlere i uređaje za balansiranje, što omogućava, uprkos velikim talasima, normalno funkcionisanje na brodu. Uz to, britanska i američka podmornica su pratile brod tokom celog puta.

Koliko vas je koštalo to zadovoljstvo?
- Oko 15.000 evra, jer smo se odlučili za ekskluzivniji apartman, a putovanje smo, inače, dobili kao svadbeni poklon od našeg bliskog prijatelja. Vredelo je svakog centa.

Kakve utiske nosiš iz Amerike?
- U "obećanoj zemlji" bili smo nedelju dana, a tamo su nam se pridružili i kumovi. Milanov rođendan smo svi zajedno proslavili u jednom njujorškom restoranu koji se rotira, a koji je smešten na osamdesetom spratu odakle se vidi panorama celog grada.

Šta si poklonila suprugu?
- Sat.

Šta radite sa tolikim satovima?
- A šta da poklonim čoveku koji ima sve? Bolje da ne pričam šta sam ja za sve ovo vreme od njega dobila. Sramota me je...

Da li si se kockala u Las Vegasu?
- Jesam, ali me sreća nije pogledala. Ne kaže se uzalud da ko nema sreće u kartama, ima u ljubavi. Sećam se da sam uložila sto dolara i da sam sve promašila – i boju i broj. Bože, kako sam se samo iznervirala. Isplanirala Dara da ih olakša za milion-dva, pa još i smislila na šta će da potroši tolike "zelembaće", kad ono... E, da, u Vegasu sam bila i na onom čuvenom muškom striptizu.

Zar udata žena, pa još trudna u striptiz-klubu?
- Eto, to samo dokazuje koliko je moj muž siguran u sebe. U suštini, to nije klasičan striptiz bar nalik ovim našim rupama. Striptiz kome sam prisustvovala je više jedan veliki šou u koji ste i sami uključeni. Služili su nas polugoli muški modeli koji plešu i uvijaju se između stolova. Poseta tom klubu je bila želja moje kume Dejane, koju sam joj sa zadovoljstvom ispunila (smeh)... Šalim se, naravno. Ostatak društva je bio zgranut kad smo, po izlasku iz lokala, nas dve počele da komentarišemo kako je dobra trenerka u kojoj se jedan od stripera pojavio. Muškarci su samo zavrteli glavama, u fazonu – nema vam spasa koliko ste zaluđene krpicama.

Ne smem ni da pitam koliko si "zaluđena krpicama" potrošila na šoping u Americi.
- I bolje da ne pitaš. Sva pažnja mi je bila usmerena na američke brendove, jer komade iz novih kolekcija sa etiketama evropskih dizajnera uglavnom već imam. Primetila sam da su cene, recimo u "Luj Vitonu" neuporedivo veće nego u nekom njihovom butiku u Evropi.

Može li da prođe ijedan intervju, a da ne pomeneš "Luj Viton". Goca Tržan je nedavno izjavila kako joj je muka od "Luja Vitona" i pevačica koje se hvale kako su za tašnu dale i po nekoliko hiljada evra, dok narod nema šta da jede.
- Ne treba niko da komentariše ono što nema. To bi bilo isto kao kada bi neko rekao – fuj, "ferari"! Od svoje šesnaeste godine nisam imala slobodan vikend, i ne vidim ništa loše u tome da zarađenim novcem ispunjavam svoje hirove. Strejt sam, ne pijem, ne pušim, ne drogiram se, i jedina slabost su mi skupe i kvalitetne stvari. Po Gocinoj logici, ako je zemlja u krizi, svi treba da se oblačimo na pijaci. Sa obe noge čvrsto stojim na zemlji, potičem iz radničke porodice i odlično znam šta je kriza i nemaština. Čuj, našao se neko pametan da mi meri na šta trošim pare. Ne želim da me Goca pogrešno shvati, ali komentari te vrste su dozvoljeni samo Breni i Ceci. Njima zaista može da bude muka od "Luja Vitona", ali ne i jednoj Goci Tržan. Pomisliću da je ljubomorna. Mada, mislim da je Goca ciljala na jednu drugu koleginicu.

Nego, kako si zadovoljna svadbom? Da li je sve prošlo kako si planirala?
- Što se kaže, sve je bilo holivudski. Čak su mi i gosti izgledali kao da su na crvenom tepihu nekog filmskog festivala – dame su nosile elegantne toalete, a muškarci smokinge. Inače, sve koleginice su me ispoštovale i zaista sam bila presrećna što sam ih u tolikom broju videla na jednom mestu. Ipak, Ceca je neprikosnovena. Žena je samo zbog moje svadbe došla sa Kipra gde je bila na porodičnom letovanju. Stvarno, svaka joj čast! A kako se tek ponašala...

Kako?
- Ma, od nje treba da se uči. Drage koleginice, sve kod Cece Ražnatović na časove manira i lepog ponašanja! Ne samo da je najveća zvezda već je i najveći čovek na estradi. Da li verujete da je ispoštovala svakog ko joj je prišao. Nije morala. Bila je na privatnom slavlju, a ne na svom koncertu. Ne, Ceca se fotografisala sa šeststo mojih zvanica! I ne samo to – sa svakim je bila srdačna, svakom se osmehivala... Drugo, bila je neverovatno opuštena, igrala je, davala pare trubačima, iskreno se veselila. Takođe, pala sam u nesvest kad sam raspakovala Cecin poklon, ali ne mogu vam reći šta sam dobila.

Kako sad ne možeš? Hajde kad si već bacila kosku.
- Neću na tu temu, glupo je. Najveći poklon mi je bio što su mi sve kolege došle i zapevale, i Ceca, i Goga, Nikola Rokvić, Vesna i Đole, Saša Matić... Kao što se i očekivalo, 90 odsto poklona su bile koverte, a onih 10 umetničke slike, vaze... Bolje i tako nego da sam dobila pedeset servisa za ručavanje i escajga. Pomenula bih eventualno poklon jednog našeg prijatelja iz Crne Gore, pre svega zbog originalnosti, a reč je o pozlaćenom servisu za bebe.

Koga si od poznatih zvala a da se nije pojavio?
- Žao mi je što Dragana Mirković nije došla, ali žena je bila bolesna pa je izostanak opravdan. Međutim, dragu Gagu to nije sprečilo da mi preko mog menadžera takođe pošalje poklon.

Ako je samo Dragana opravdano izostala, onda si Seki dala neopravdani.
- Šta reći... Ja kad negde želim da odem, otići ću makar bila na drugom kraju sveta. Ipak, izgleda da nismo svi isti. Kaže, morala je da peva.

Ljuta si što nije došla?
- Ne ljutim se. Pravdala se da je dva meseca ranije ugovorila nastup.

A ti si četiri meseca ranije poslala pozivnice.
- Njen izbor. Pozvala me je i izvinila se. Posao je posao. Ako smatra da tako treba, neka je...

Eto, nek nadoknadi dolaskom na slavlje kad se porodiš.
- Pošto ću se poroditi u Parizu, tamo ćemo i organizovati parti, ali samo za najuži krug prijatelja. Inače, do proleća se ne vraćam u Srbiju.

Nego, kako si reagovala na naslove u štampi kao "Udala se udata Radojka"?
- Milanu sam se na vernost zaklela pred Bogom, što je mnogo dublje i značajnije od pukog građanskog braka.

Čekaj, da li ti je Laki dao razvod?
- Da, na veliko razočarenje dušebrižnika koji bi voleli da je drugačije.

Hoćeš li se stopama Demi Mur fotografisati trudna?
- Malo mi je to degutantno. Daleko od toga da osuđujem žene koje su to uradile, ali ja sigurno neću. Kapiram da sam javna ličnost i da su ljudima takve fotke zanimljive, ali malo mi je sve to neumesno. Ne mislim da je žena u poodmakloj trudnoći atraktivna. Zašto bi me neko gledao naduvenu i otečenu? Neka granica privatnosti koju zarad posla kojim se baviš nećeš preći ipak mora da postoji.

Sve i da se predomisliš jedno je sigurno – Dejan Milićević te neće slikati. Šta mu bi da izjavi da su vrata njegovog studija zatvorena za Daru Bubamaru?
- Ko gubi ima pravo da se ljuti, a ja za svoj novac mogu da angažujem koga želim. Nema Dejan Milićević monopol nad Darom Bubamarom! Sve mi to liči na povređenu sujetu sličnu onoj koja proradi kod ostavljenog muškarca.

Dejan kaže da si ga javno pljuvala da isuviše retušira fotografije.
- Nije tačno, nikada to nisam rekla. To su mu možda zamerali drugi ljudi i moji obožavaoci, ali ne i ja. Tačno je da Dejan voli malo jaču šminku, i da te ispegla do neprepoznatljivosti, ali svi mi, hteli to da priznamo ili ne, negde volimo njegov način rada. Jednostavno, poželela sam da me za poslednji album slika neko drugi. Bez obzira na transformacije, ukoliko te stalno slika jedan fotograf kroz njegov objektiv uvek nekako ispadneš isto. Pa Madonu za album slika i do trideset fotografa.

Ostale vestiArhiva