Mnogo pre no što se u regionu proslavila grupa "Džipsi Kings", naočiti Sarajlija, markantnog lica s neizostavnim brkovima, žario je i palio starom Jugom sa svojim sastavom "Sar e Roma". Ipak, punu afirmaciju i popularnost Haris Džinović je stekao tek krajem osamdesetih godina kad se na tržištu pojavio njegov samostalni album s koga su se u rekordnom roku izdvojili hitovi, danas njegove "lične karte" – "I tebe sam sit, kafano" i "Ostariću, neću znati".
Skoro dvadeset godina kasnije, sa Harisom smo se našli na teniskim terenima Sportskog društva "Partizan", gde se jednom nedeljno rekreira u društvu kolege Mileta Kitića.
"Evo, čekam Mileta da dođe, da ga razvalim (smeh)... Kitić je sjajan teniser, ali još bolji čovek. Često se sa njim šalim, pa mu kažem: 'Ja sam, Mile, umetnik za razliku od tebe – ti si zabavljač širokih narodnih masa", šaljivo će Harison, kako ga zove kolega s kojim najradije "ukršta" reket.

Veliki ste ljubitelj "belog sporta"?
- Da, veliki. Pratim sve važne mečeve, a najviše one koje igra Novak Đoković. Inače, privatno sam dobar sa njegovim ocem Srđanom.
Onda ste sigurno imali priliku da se s Noletom nađete na terenu?
Imao sam, ali se nisam usudio da je iskoristim. To bi bilo besmisleno (smeh)...

Svojevremeno ste se bavili i fudbalom.
- Da, trenirao sam sa prvim timom Željezničara. U to vreme sam pokušavao nešto, ali očigledno je da nisam bio dovoljno dobar da bih se zadržao u toj klasi fudbalera, pa sam se okrenuo muzici. Možda je tako i bolje. Međutim, kad sam trenirao fudbal u Želji, više sam voleo da postanem prvoligaški igrač nego Tom Džons na svetskoj sceni. Tako se zezala naša raja.

Vi ste baš svestran čovek – pevate, igrate tenis, bavite se ugostiteljstvom...
- To poslednje više ne važi. Svojevremeno sam s jednim prijateljem u Parizu otvorio kafanu kako bismo imali gde da pijemo a da nas konobari ne isteruju kada dođe vreme za fajront (smeh)... Nažalost, zatvorili smo je. Tri godine je bila aktuelna, ali nemam više ambicija da se bavim ugostiteljskim poslom iako sam pasionirani kuvar.

Blago Vašoj ženi. Nego, šta najbolje spremate?
- Uglavnom specijalitete kontinentalne i morske kuhinje. Zaista je širok spektar jela u kojima članovi moje porodice uživaju. Zanimljivo je da me je, iako je uz mene naučila da kuva, supruga Melina prestigla u ovoj "disciplini".

Prepoznajete li već sada kod svoje dece neke talente, interesovanja?
- Oni su još uvek mali za tako nešto – Kan ima tri i po, a Đina četiri i po godine. Istina, traže ponekad tatinu muziku. Mala pevuši neke pesme na engleskom, jer ide u englesku školu, ali rekao bih da nije nešto posebno talentovana. Inače, veliki sam protivnik nametanja bilo čega deci, a pogotovo uticanja na njihov izbor zanimanja. Besmisleno je "gurati" sinove u sport, a ćerke na balet ako za to zaista nemaju afiniteta. Ali, ukoliko moja deca budu izrazila želju da se bave poslom kojim se ja bavim, zašto da ne, rado ću ih podržati.

Koliko Vam se život promenio otkako ste se oženili i postali otac?
- Mnogo, što se i moglo očekivati. Sada je to druga priča. Tu su sada žena i deca, porodica... Samački život je bio potpuno drugačiji, to je bio život vuka samotnjaka.

Majci ste javno obećali da ćete joj podariti fudbalski tim unučadi, a Vi ste tek na broju dva. Hoćete li stići da ispunite obećanje?
- Moguće je da ću uskoro proširiti porodicu, ali od fudbalskog tima nema ništa. Mada, nikad se ne zna...

U jednom intervjuu koji ste dali pre desetak godina prvi put ste bez zadrške izneli kritike o domaćoj estradi. Da li se od tada nešto promenilo?
- Sećam se tog intervjua. Tada sam, između ostalog, rekao da je Aca Lukas napravio sjajnu karijeru, iza čega i dan-danas stojim. I po izgledu i po ponašanju se razlikuje od mase, i smatram da je upravo to bilo presudno kod ljudi koji ga, fakat, vole. Rado čitam njegove intervjue, izjave i uvek se slatko nasmejem. Tako duhovit čovek ne može biti glup. Zna on dobro šta radi i zašto se tako ponaša.

Ako pratite tekstove o Aci, onda ste sigurno u toku i kada je njegov ljubavni život u pitanju. U poslednje vreme se na sva usta priča da je u vezi sa bivšom ženom svog kolege Željka Šašića.
- To je njegov stil života. Ako mu odgovara da tako živi, zašto bih se ja bunio? Živeo on sa ovom ili onom ženom, u tome nema ničeg lošeg. Pa ceo Holivud živi sa tuđim ženama! Zašto bi se sad oko Ace Lukasa dizala tolika prašina?!

Pratite li ostala dešavanja na estradi? Gledate li, recimo, "Grand šou"?
- Zaista retko gledam muzičke emisije, ali kada "uhvatim" "Grand šou", zadržim se na Pinku, čisto da se informišem šta se radi na estradi. Ono što mi je najpozitivnije u čitavoj priči je da se neko konačno setio da prida značaj mladim, talentovanim ljudima koji su zaista sjajni.

Nego, da li ste zaista u svađi sa Željkom Joksimovićem?
- Tačno je da između Željka i mene postoje neke nesuglasice, ali one su naša privatna stvar i tiču se isključivo nas dvojice.

Znači, priče da ste u sukobu ipak nisu bez osnova?
- Željko i ja smo ušli u neku priču o pesmama na kojima smo zajedno radili. Ja sam uradio njemu jednu pesmu, pa je on meni. Posle toga smo se sastali da vidimo da li je neko nekome dužan. Ako nešto treba da se plati, nije problem...

Željko je tražio da mu platite njegove usluge?
- Željko je imao neke svoje zahteve koji su potpuno normalni, ali je zaboravio da sam i ja njemu učinio. Ako misli da je on meni učinio više nego ja njemu, onda je OK, pitaću ga: "Recite, koliko para treba? Nije problem!"

Kad smo već kod pesama, da li je istina da je Lepa Brena želela da snimi vašu pesmu "Ako možeš ti suzu pustiti", te da Vam je za nju ponudila pozamašnu sumu novca?
- Istina je, ali sam morao da je odbijem. Tu pesmu sam ipak napisao za sebe. Ionako malo pesama sam "proizvodim", a zamislite da ih još i drugima dajem. Kuburim sam sa sobom.

Ipak, tada ste joj obećali da ćete joj napisati novu pesmu.
- Da, ali postoje dva problema. Prvi je što sam veoma zahtevan i treba mi dosta vremena da napišem pesmu, a drugi je što i kad napišem dobru pesmu, teško mi je da je ustupim drugome. Jedinu žensku pesmu čiji sam autor snimila je Hanka Paldum. Doduše i tu sam mušku pesmu "prekrojio" u žensku.

Kako ocenjujete Brenin povratnički CD? Neki joj osporavaju da isuviše podseća na Cecu...
- Nije se ni moglo očekivati da će čovek koji je Ceci uradio tolike albume napraviti nešto potpuno drugačije. Ako mene pitate, Brena i Ceca nemaju veze jedna s drugom. Ceca je jedna priča, Brena druga. Svaka svoje pesme iznosi na jedinstven način. Inače, smatram da je Brenin album veoma dobro napravljen, a pesme je otpevala kao nikada do sad. Tržište će pokazati pravi rezultat. Nedavno sam imao koncert u Mostaru na kojem se i na početku i na kraju ponavljalo po pet-šest njenih numera. Koliko sam ja upućen, veoma je prisutna i verujem da album baš dobro ide.

Kad već pominjemo Cecu, da li Vam je poznata informacija da je posle nekih teških životnih situacija tugu lečila Vašim pesmama, posebno baladom "Ja više ništa nemam"?
- Upoznat sam sa tim da Ceca voli moje pesme. Drago mi je ako sam joj na neki način pomogao. Ona je veliki pevač, velika zvezda i to što čujem može samo da mi bude kompliment.

Osim sa Joksimovićem, navodno su zategnuti odnosi i između Vas i Dina Merlina.
- Dino Merlin je uspešan umetnik koji ima svoju karijeru, svoj put... Iz najboljih namera sam ga zvao na svoj koncert, ali je on odbio da dođe. Zvao sam ga kao sugrađanina, kao čoveka koji je uspeo u životu...

Pored njega, poziv su dobili i Halid Bešlić, Hari Varešanović i Željko Joksimović.
- Ako se ne varam, sa Merlinom ste se pokačili upravo zbog Halida?
Merlin je, navodno, izjavio da Halid peva po šupama, na šta sam ja javno reagovao pitanjem: "A gde Merlin peva? Po bibliotekama?" Stao sam u Halidovu odbranu kao što bih sutra stao i u Dinovu kada bi ga neko napao. Ne mogu reći za lipicanera da je raga! Posle toga su neki menadžeri počeli da se upliću u čitavu priču i da dodatno pale vatru.

Iako potičete iz Bosne, nikada niste negovali orijentalni melos. Vaš kolega Sinan Sakić, jedan od najvećih predstavnika tog muzičkog pravca, nedavno je održao uspešan koncert u Beogradu. Šta mislite o njemu kao umetniku?
- Sinan je genijalac! Napravio je karijeru pre tri decenije koja je do današnjeg dana konstantna. Gde god da se pojavi pravi vrhunsku atmosferu. Magija je u njegovom specifičnom glasu, u načinu pevanja... Sećam se kad su bivšeg trenera Milana pitali šta misli o tadašnjim igračima, rekao je: "Maldini je dobar, Berzi je odličan, a Savićević je genije!" E, to ja mislim o Sinanu Sakiću.

Svojevremeno ste izjavili da se ne kockate sa muzikom i da su pesme poput "Malog mrava" sramota za našu scenu. Danas, Goga Sekulić peva o gaćicama...
- Takve pesme ne vidim na svom repertoaru, a tuđi izbor ne komentarišem. "Gaćice" idu uz Gogu, ona to može da iznese. Na kraju, i gaćice su deo garderobe. Ako "Novi fosili" mogu da pevaju pesmu "Košulja plava", može i Goga "Gaćice". Po čemu se razlikuje košulja od gaća? Ako neko misli da je to ključ uspeha, nek' ne skida "Gaćice" sa repertoara (smeh)...

Zvezde, kojima i sami pripadate, uglavnom ulažu novac u nekretnine kako bi se obezbedile kad jednog dana odu u "penziju". Kakva je situacija kod Vas?
- Nisam bogat da bih ulagao u nekretnine. Iskreno, nisam imao ni kada da zaradim tolike pare. Album "I tebe sam sit, kafano" snimio sam 1989. godine, a 1991. izbio je rat. Zakačio me je taj, nazovimo ga, nepovoljan period za posao. Praktično, ja tek pet-šest godina radim kako treba, a to je malo da bih zaradio "ozbiljne pare".

Novi album samo što nije!
"Novi album će izaći početkom jeseni, ili najkasnije pred Novu godinu. Još uvek ne znam ko će ga izdati, ali postoji šansa da to bude 'Mjuzik star'. Kada sve bude gotovo, biće neuporedivo lakše razgovarati i pregovarati sa diskografskim kućama. Ipak, to mi nije najveća briga, izdaće ga neko. Glavni saradnik na novim pesmama je moj prijatelj Toni Alakša s kojim najviše radim. Naravno, ima tu još nekih ljudi koji učestvuju na realizaciji projekta, ali o tome ćemo kad CD izađe. Sve u svemu, neću menjati svoj prepoznatljivi stil, što znači da će preovladavati pesme ljubavnog sadržaja, jer je upravo ljubav ono što nas pokreće."

Ostale vestiArhiva