Iako je izuzetno komunikativan, društven i duhovit, Saša Matić je u razgovoru sa novinarima prilično oprezan i škrt na rečima. Ne bi da priča o mnogo čemu: supruzi Anđi, ćerkicama Aleksandri i Tari, o bratu Dejanu... Sve što kaže dobro odmeri, diplomatski "upakuje", pazi da ne kaže nešto suvišno... Svoju privatnost ne želi da javnosti servira "na tanjiru". Nikog neće da kritikuje, "opliće", provocira i nimalo ne mari što ga neki proglašavaju "dosadnim" sagovornikom. Ovih dana radi nešto sasvim novo i publici priprema iznenađenje.
"Neću da dižem prašinu oko toga, ali, eto, otkriću vam da sam počeo i da komponujem, hoću i u tome da se oprobam", misteriozan je pevač.
Da Vam neki kompozitori ne zamere da hoćete da im "otmete hleb"?
Ne bi trebalo! Ubeđen sam da sam dovoljno kompetentan. Da imam dovoljno škole, znanja i talenta da mogu da pišem pesme. Nikom neću da "otimam hleb". Kako kaže Đorđe Balašević u jednoj svojoj pesmi: "Ja sam svoj..."

Hoćete li kolegama prodavati pesme?
- Pisaću pesme, pre svega, za sebe. Naravno, neću ih snimiti pre nego što budem potpuno zadovoljan i dok sebi ne dam "zeleno svetlo". Kasnije, kada se izvežbam, ko zna.

Imate li savetnike koji Vam preporučuju da budete odmereni?
- Ne, nemam. Izuzev ako savetnicima smatram nekolicinu sjajnih drugara, van ovog posla, za koje bih život dao. To su ljudi koji me neće tapšati po ramenu i govoriti mi da sam car, da sam najbolji, samo zato da bi mi ugodili. Oni uvek kažu šta misle. Često polemišemo, jasno i glasno, bez uvijanja govorimo jedni drugima šta mislimo. Umem da ih poslušam, ali u svemu što radim, kako privatno, tako i poslovno, slušam, pre svega, svoju intuiciju.

Ne kažu li Vam nekad da "promenite ploču" jer u ovom vreme skandala postoji velika opasnost da postanete dosadni?
- Ja sam takav kakav sam. Meni skandali i frke ne trebaju. Da mi trebaju, ko zna, možda bih ih i ja pravio! Ali, nisam ja u tom fazonu.

A u kom ste fazonu?
- Živim normalnim životom. Radim, uživam sa porodicom... Trudim se da idem napred, da svoj život i živote bližnjih učinim što lepšim, što kreativnijim. Zahtevan sam, pre svega, prema sebi. Trudim se da svakog jutra ustanem već u devet. Do pre nekoliko godina to je bilo nezamislivo! Ustajao sam oko dva po podne. U poslednje vreme to mi se retko dešava. I kad ustanem u to doba, dođe mi da sam sebe izudaram!

Dođe li vam često da sebi nalupate šamare?
- Ne baš često, pošto slušam sebe. Ponekad. Jednom, kada sam čuo snimak sa gostovanja na kojem sam pevao pod visokom temperaturom, šokirao sam se kako sam zvučao. Tad sam hteo da se baš onako pošteno išamaram!

Kao pevač sa apsolutnim sluhom, kako reagujete na pevače koji ne znaju da pevaju?
- Ne reagujem. Niko me ne tera da slušam ono što mi se ne sviđa. Ako je 90 posto publike nešto prihvatilo, ko sam ja da počnem da morališem? Sećam se jedne emisije koju je vodio Minimaks u kojoj je gostovao poznati kolega. Javila se neka gospođa koja je na njega osula drvlje i kamenje. Lepo joj je rekao: "Gospođo, imate televizijskih kanala koliko hoćete, ne morate mene da slušate!" I ja se držim toga.

Sudeći po izgedu i besprekornoj "liniji", u poslednje vreme vodite zdrav život?
- Redovno idem na bazen, plivam... Ako nigde ne putujem ili ne radim, ili sam na bazenu, ili u teretani. Vodim računa o fizičkoj kondiciji. Ne sme čovek da se zapusti, sportska kultura je izuzetno važna. Svima nam je dato na volju da izaberemo način života koji ćemo voditi. Ja sam shvatio da mi ovakav život najviše prija. U odličnoj sam kondiciji zahvaljujući sportskim aktivnostima, plivanju...

Savetujete li bratu Dejanu da i on ide na plivanje da bi se oslobodio suvišnih kilograma?
- Ne bih ja o tome. Sve što imam da mu kažem to uradim privatno. Nema razloga da se "dovikujemo" preko novina. Ali, svakome bih preporučio da bude fizički aktivan i da ne jede posle osam uveče.

Da li biste se sa bratom menjali bar na jedan dan?
- Zašto bih? Svako bira svoj način života! Nema toga što ne mogu sebi da ispunim. Zato nema ni potrebe da budem neko drugi. Ja sam ostvario sve što sam u životu zamislio!

Dejan i Vi niste menjali "uloge" kao klinci? Blizanci to često rade.
- Nismo to radili, nismo se igrali na taj način. Ma koliko da smo bili isti, ljudi koji su nas dugo znali, drugari i profesori, uvek su nas raspoznavali i retko se nekome dešavalo da nas pomeša. U stvari, svi su nas toliko dobro znali da nikoga nismo mogli da prevarimo!

Nekada je Dejan bio izuzetno ponosan što ima brata pevača, a Vi što imate brata studenta. Danas ste obojica pevači, a Dejan je zapostavio studije na muzičkoj akademiji.
- Ja svesno nisam upisao Akademiju. Da sam se bavio klasičnom muzikom, stvari bi tekle drugačije. Ali, u jedno sam siguran. Da sam ja upisao Akademiju, ja bih je i završio. Žao mi je što je Dejan stao sa studijama. Ne volim da pričam o tome jer se nedavno moj brat umalo nije naljutio zbog jedne moje šale. U stvari, malčice se naljutio.

Dirnuli ste ga u bolnu tačku?
- Ma, samo sam napravio malu šalu bez namere da ga provociram. Rekao je da mora da ode do Akademije na šta sam ja postavio pitanje: "Što, da vidiš da li je još tamo ili da proveriš da je nisu renovirali?" Ništa loše nisam mislio!

Pomislite li nekad da novinari mogu da Vas posvađaju sa bratom?
- Ma kakvi! Sa bratom, kao i sa bilo kim drugim, mogu isključivo sam da se posvađam!

Kako podnosite kritike?
- Odlično! Prihvatam ih kada su dobronamerne, kada potiču od kompetentnih kritičara.

Bilo je i loših kritika na račun vašeg poslednjeg albuma.
- Nisam čuo neku posebno lošu kritiku. Neki ljudi, meni bliski, rekli su mi da sam, radeći album, više mislio na sebe nego na publiku, da nisam dovoljno vodio računa o komercijalnom momentu... U pravu su, meni to i nije najbitnije. Rekoh vam, prihvatam kritiku i nisam okružen onima koji bi me samo hvalili i govorili mi: "Ne može ti niko ništa!"

Da li ste osetili gorčinu estrade?
- Nisam! Ne mogu da kažem da je estrada bajka, ali ne mogu ni da tvrdim da su mi estrada i popularnost doneli glavobolju, premor, loše ili ružne stvari... Ne bi bilo fer ni prema meni ni prema publici da se sad žalim! Jeste, ima neprospavanih noći, odricanja, teških trenutaka... Ali, i Novak Đoković se mnogo toga odricao da bi stigao do vrha.

Mnogi pevači se žale da je pevački život strašno težak.
- Rekoh, nema razloga da se žalim. Da se rodim ponovo, opet bih krenuo istim putem i bio ovo što sam sada. Meni je najvažnije da mi publika veruje i oseti sa kojom voljom i željom joj pevam.

Jedan Vaš kolega mi je rekao da oni koji se žale da im je teško treba da idu u rudnik da vide šta je naporan rad.
- Ima čovek pravo! Pored rudnika, imamo i mnogo neobrađenih njiva. Neka dograbe motike, uzmu gajbu piva, pa neka vide šta su uživanje i "lak" posao!

Apartman na Zlatiboru
Nedavno je Saša Matić kupio apartman na Zlatiboru. Zgrada u kojoj se nalazi tek se gradi, a biće gotova na jesen sledeće godine.
„Iako obožavam more, kupio sam apartman na planini. Meni Zlatibor odgovara, a lokacija je idealna. Blizu je hotela "Mona" u kom su svi sadržaji koji mi trebaju – bazen, spa centar... Moje društvo uglavnom ide na Jahorinu. Pošto oni svi skijaju, a ja ne, meni je tamo dosadno. Na Zlatiboru ću moći da šetam, da uživam.“

O Aleksandri i Tari
„Moja ćerkica Aleksandra je u septembru napunila pet godina, a Tara je u avgustu proslavila prvi rođendan. Možda sam malo strog otac, ali insistiram na tome da starija ćerka kreativno provodi vreme. Ide na engleski, na plivanje, razvijamo kod nje ljubav prema sportu. Možda nekad malo preterujem, ali smatram da roditelj treba decu da nauči, pre svega, kako da se bore. Nas su roditelji tome naučili, kao i da možemo da dobijemo sve, ali da to treba da zaslužimo. Uvek se traži rezultat. Trudim se da i ja prema deci imam takav stav.“

Ostale vestiArhiva