Proteklog vikenda su se Verica Šerifović i njena ćerka Marija dogovorile da započnu zajednički život. Ali, Verica će morati da ispuni jedan ćerkin uslov – da napravi kuću! Do tada, svaka će živeti u svom stanu i sa svojim psom. Marija sa engleskim buldogom Robijem, a Verica sa pekinezerom Tinom. Obe se nadaju da to neće biti još dugo.
"Stvarno ću napraviti kuću. To mi je jedini način da privolim ćerku da živi sa mnom! Već sam smislila taktiku. Prvo ću da u kuću dovedem njenog psa. Zatim ću je ubediti da je za njega bolje da živi u kući sa dvorištem nego u stanu. Ona će dolaziti svaki čas da ga obiđe i na kraju će joj se život tu toliko svideti da će ostati. Danas sam joj rekla: 'Maro, kad majka napravi kuću, Robiju ćemo da kupimo ženu, a Tini muža, pa ćemo da budemo velika porodica!'", šaljivo će Verica.

Nećete valjda i vama dvema da kupujete muževe?
- (smeh)... Nećemo da ih kupujemo, već ćemo da ih nađemo! Ako Bog bude rekao da tako treba i kad on zaključi da je pravo vreme. Nećemo da žurimo. Posebno Marija. Mada, ona obožava decu, želi da ih ima puno i ja se nadam da će ta naša buduća kuća jednog dana biti puna vesele dečurlije.

Jedva čekaš da postaneš baba?
- Jedva čekam, nego šta. Kad budem imala unučiće, duplo ću da pevam. Neprekidno ću da pevam i njima i publici. Nekoliko astrologa i numerologa mi je reklo da ću biti trostruka baba – dva dečaka i jedne devojčice. Ko zna, mogle bi i trojke da budu. Moja majka ima sestru bliznakinju. Nedavno sam rekla Mariji: 'Znaš, volela bih da se tvoja ćera zove Marija!' Obećala mi je da će mi ispuniti želju.

Da li si upoznala sadašnjeg Marijinog momka Slavka?
- Nisam! Pre neki dan me je zvao i rekao mi: "Verice, vreme je da upoznate zeta!" Odgovorila sam mu: "Hoću, čim nađem malo vremena."

Da ti nešto ne kriješ kad pričaš o unučićima?
- Ne krijem ništa. Zaista! I Marija i ja smo svesne da ona ne treba da žuri. Kada bi planirala nešto ozbiljno, savetovala bih joj da dobro razmisli, da nikako ne žuri. Ipak su pred njom, što se karijere tiče, ogromne mogućnosti. To govorim iz iskustva. Ja sam u osamnaestoj kročila u kafanu, posle tri meseca sam se udala za Rajka. Mlada sam rodila dete. Teško je biti sve odjednom – majka, supruga, pevačica. Dok ugodiš mužu, dok ugodiš familiji...

Za čime žališ?
- Ne žalim što u mladosti nisam ludovala, što se nisam zabavljala. Žalim samo što sa Marijom nisam provodila više vremena. Mnogo sam radila, putovala... Znala sam da dođem kući samo na jedan dan, na jedan sat. Ona se uvek čudila što sam uopšte dolazila na tako kratko. "Samo oči da ti vidim, da upijem malo snage", odgovarala sam joj. Mariju je odgajala baba Lepa, majka njenog oca Rajka. Nažalost, baka-Lepe više nema. Druga Marijina baka, moja mama Goca, odgajala je decu moga brata. Pošto baka-Lepe više nema, Marija stalno brine o baka-Goci. Ona, sirota, više ne može da pohvata gde je neka od nas dve pošla, ni odakle je došla. Obe smo je načisto sludele.

Nekoliko puta si mi rekla da je tvoj put bio trnovit, da ga nikome ne bi poželela, ponajmanje svom detetu...
- Kada pogledam sa ove distance, i nije bilo tako strašno. Preko kakvog su sve trnja mnogi prolazili, ja sam išla po cveću! Kao udata žena, mnogo čega sam ipak bila pošteđena. Sem toga, iza sebe sam uvek imala odlične muzičare. Druga su to vremena bila. Deset godina sam pevala po hotelima širom stare Jugoslavije, ono što sam volela i htela i kako sam volela i htela. Danas mi to deluje kao najlepši period moje karijere.

Pevaš li sad ono što moraš ili ono što voliš?
- Znaš, dešava se na veseljima da mi, pevači, totalno otkačimo. Pevamo za svoju dušu, igramo se glasovima, okrećemo pesme naglavačke, sve pretumbamo, ne znamo više šta ćemo, i to zvuči fenomenalno! Tek posle četrdesete pevač peva ono pravo. Možete misliti kako će tek Marija pevati u tim godinama ako sad peva ovako! Posle dvadeset šest godina pevanja, sačuvala sam tonalitete i glas. Sada pevam i uživam. Nije mi dosadio moj posao, obožavam ga i pevaću još dugo, dugo... Ako treba, pevaću i sa štapom, tamo negde u stotoj.

Hoćeš li se udavati bar još jednom do tada? Naš narod kaže: treća – sreća!
- Sada mi je mnogo lepo, ovako samoj. Doduše, nekad mi to zasmeta, ali traje vrlo kratko. Čim sebe uhvatim u takvim mislima, podviknem: "Verice, sredi se i ne traži nevolju iza ćoška. Uživaj u slobodi!" A ta moja sloboda izgleda tako da gotovo dve godine, od razvoda, nisam izašla iz kuće. Mislim, izlazila sam, ali samo zbog posla!

A ta "nevolja iza ćoška" je, pretpostavljam, muškarac?
- Trebalo je da to kažem drugačije: "Ne traži nevolju iza ugla, već čekaj pravog muškarca!"

Hoćeš li umeti da ga prepoznaš i ščepaš?
- Nadam se! I tu sam osmislila "taktiku" da ne bismo gubili vreme. U startu ću mu dati spisak svega onoga što volim i što ne volim. Zahtevaću da i on napravi odgovarajući spisak. Pa, ako nam se učini da je to "ono pravo", da kao ljudi sednemo i sve onako lepo, po spisku. Bolje tako, sa jasnim spiskom, nego da jedno drugo gledamo krišom, ispod oka, i "lovimo" i analiziramo, glumeći psihijatre. Savetovala bih svakoj ženi mojih godina da ne gubi vreme, već lepo sa spiskom...

Ne treba ti muškarac ni "za po kući"?
- Da mi ukuca ekser u zid? Ma kakvi. Ja sam se oduvek sa majstorima grabila o čekiće i šrafcigere. Zahvaljujući tati koji je bio vrstan majstor, svašta znam. Kao dete, bila sam njegov pomoćnik i bila je to za mene fantastična škola na kojoj sam mu beskrajno zahvalna. Meni ne treba pomoć majstora da bih sklopila nameštaj, da bih popravila slavinu. Svašta znam.

Umeš li da promeniš točak na automobilu?
- Ne umem jer ne vozim. To moja Mara zna, pošto ona vozi. Nedavno je na džipu promenila točak i odmah me je zvala da mi kaže. "Joj, majko, što sam srećna, uspela sam...", cvrkutala je. Kad budem počela da vozim, naučiću. Još sam mlada, tek sam u četrdeset petoj. Ni za šta mi nije kasno. Doduše, kasno mi je da rodim. Ali, što i da rađam, to će moja Mara!

Iza tebe su dva razvoda. Da li si patila kada si se razvodila?
- Iskreno, nisam ni imala vremena da mnogo razmišljam o tome kako će mi biti. Bilo mi je važno da raščistim stvari u svojoj glavi. I da sam htela da patim posle razvoda, nisam za to imala vremena. Neposredno posle oba razvoda desili su se Marijini fantastični uspesi i nije mi ostalo prostora ni za jedno drugo osećanje već za sreću.

Da li si u kontaktu sa bivšim muževima?
- Sa Rajkom, Marijinim ocem, jesam. Posle svega što smo proživeli i preživeli, sad teramo šegu. Za rođendan mi je poslao poruku: "Tetka Verice, srećan vam rođendan!" Odgovorila sam mu: "Hvala, čika Rajko!" Kažem ti, zezamo se. Moji brakovi su završena priča. Da su valjali, opstali bi! Ja sam žena koja se nikada ne bi vratila tamo gde joj nije bilo dobro. Kad se razbije čaša, kako je ponovo sastaviti? Može da se sastavi, ali ni na šta ne liči. Zar da celi život gledam razbijenu čašu? Neću! Zato sam dva puta smogla hrabrosti i snage da se okrenem i odem...

Posle dva propala braka, šta danas misliš o braku?
- Može da bude mnogo lep, divan, ali za to treba dvoje. Ja se oduševim kada vidim dvoje starih kako idu i drže se za ruke! Sa godinama može da nestane strast, ali ostaju poštovanje i ljubav. Nisam se zarekla da se neću i treći put udati. Nije kasno, još sam mlada. Nisam izgubila veru ni u šta. I da znate – verujem da ću dugo da živim. Ako ne sa mužem, uživaću sa mojom Marom i njenom velikom porodicom. Potrudiću se da doživim i velike uspehe mojih unučića.

Razmišljaš li o još nekom poslu, pored pevanja? Sa suprugom Rajkom Šerifovićem si imala kafanu u Kragujevcu, sa mužem Mićom Nikolićem muzičku kuću... Šta sledi?
- Hvala lepo! Probala sam, videla da mogu i sad me ništa sem muzike ne zanima. Doduše, i to što sam ranije radila, pored muzike, imalo je veze sa muzikom. Ipak, shvatila sam da nisam toliko genijalna da bih mogla da radim dva posla odjednom. Šta je bilo, bilo je. Ne treba se osvrtati ni jedan dan.

Ko kome deli savete? Ti Mariji, ili ona tebi?
- Marija mi je skoro rekla nešto što me je oduševilo. Bio joj je naleteo period kada nije imala mnogo obaveza. A ja sam joj rekla: "Maro, nemoj da toliko ležiš potrbuške!" Odgovorila mi je da koristi vreme za odmaranje jer zna da će naići period pun obaveza. Tako je i bilo. Onda je i meni naišao takav lud period kad nisam znala gde ću pre. Moja Mara mi je dala divan savet: „Majko, ne bi ti škodilo da i ti malo ležiš potrbuške! Uskladi energiju sa svojim obavezama i godinama!" Lepo kaže dete.

Ranije je Marija govorila da obožava da troši tuđe pare. A sada?
- Uh, da je vidiš sada. Prava je škrtica kada treba da troši svoje pare! Samo joj nije žao na mene da potroši. Za rođendan mi je kupila prsten sa dijamantima i odgovarajuće minđuše. Možeš misliti koliko sam srećna. Ne zato što je to vrednost. Srećna sam kao onda kada mi je kao klinka za Dan žena kupila jedno veštačko drvce koje i danas čuvam. Beskrajno me je usrećila pobedom na Evroviziji, ali me uopšte, svakog dana, čini srećnom. Time što prostire veš "pod konac", voli da joj frižider bude pun i skockan, što ne zna da kuva. Ma svačim!

Ko od koga uzima pare?
- Mara je meni prepustila brigu o finansijama. Ništa joj nije slađe nego da od mene, kad dođem sa "tezge", uzme novčanicu od deset ili dvadeset evra. A tek one od pet... Kada joj dam pet evra, njoj zablistaju oči od sreće i toliko je radosna i uzbuđena da se sva topim dok je gledam.

Ostale vestiArhiva