Pošto je, kao i svake godine, prokrstarila svet uzduž i popreko (bila je u Australiji, Kanadi i na Kubi) i dala godišnji pomen majci Milosiji u rodnom Miločaju, Lepa Lukić je odlučila da ove jeseni postane gradonačelnica! Doduše, ne baš ona prava… Naime, vragolasta kraljica Lepa, uvek željna izazova, prihvatila je da u “Kursadžijama” igra ulogu gradonačelnice.
„Biće to humoristička serija od nekoliko desetina epizoda. Pre nekoliko meseci me je Saša Pantić pitao da li bih glumila Gedžinu ženu. Znaju ljudi da sam veliki zvrk, da sam duhovita, pa me videli u humorističkoj seriji. Naravno, prihvatila sam. Ali, dok sam bila u Kanadi, Saša Pantić i Saša Popović su mi javili da su mi promenili ulogu. Igraću gradonačelnicu! Još bolje. U Košutnjaku mi se gradi grad, izgleda fantastično“, otkriva osvedočena zvezda narodne muzike.

Hoćete li upisati časove glume?
- Nisu meni potrebni časovi. Ne umišljam ja sad da ću da postanem neka velika glumica, niti mi pada na pamet da glumim glumicu bolju od onih koje to profesionalno rade. Uostalom, već sam glumila u “Kamiondžijama” i “I bog stvori kafansku pevačicu”. U tom filmu sam igrala pijanu pevačicu i svi su bili oduševljeni mojim glumačkim umećem. Vera Čukić mi je rekla: “Lepa, pa ti ćeš mene da prevaziđeš!” Meni čak ni suze nisu morali veštački da izazivaju! Ima nešto u meni… U detinjstvu sam sanjala o tome da postanem glumica, a ne pevačica. Eto, san mi se ostvaruje. Pošto zime provodim ovde, ove godine ću imati lepu zanimaciju.

Da li biste prihvatili da budete prava gradonačelnica?
- Iju, taman posla! Nikad ne bih prihvatila da radim ono što ne umem. Šta bih ja radila kao gradonačelnica? Kad bi mi došao neko da mi se žali na nešto, ja bih raspalila da cmizdrim što mu je teško! Samo bih sedela i plakala, Pored mene bi mogao da vršlja ko kako hoće. Mene i u žiri neki da stave, ja bih crkla od muke … Nisam ja za bilo koji oblik vlasti.

Šta ćete ako vas Saša Popović pozove da komentarišete kandidate za “Zvezde Granda”?
- Joj, već me je zvao! Samo što nisam zaplakala, zamišljajući sebe kako nekog nerviram, žalostim, uništavam. Rekla sam Popoviću: “Nemoj, Sale, ko boga te molim!” Kako ja da nagrdim neko dete? Oni se, mučenici, tamo preznojavaju od muke, strah ih od publike, strah ih od Saše Popovića, strah ih od svega! Zar još i ja da ih naplašim? Ne bih pristala, ni u ludilu! Treba tamo nešto da tresnem, pa da jadno dete precrkne. Ili da mu nekim svojim komentarom upropastim karijeru koju nije ni započelo. Neću nikom život da zagorčavam, niti bih mogla da podnesem da iko plače zbog mene.

Pratite li najpopularniju muzičku audiciju u zemlji?
- Pratim. Htela sam da crknem od muke kada je ispao onaj prvi dečko. Bio je moj favorit, činilo mi se da je najbolji, a on prvi ispade! Da sam bila tamo, pored njega, prolila bih potok suza. Kažem vam, nije to za mene… Muška ekipa takmičara je fantastična. I devojke su simpatične. Njih dve-tri bi baš mogle dobro da se išlifuju i da postanu zvezde. A ona gospođa, što je dobila nadimak Big Mama, potpuno me je oborila s nogu. Žena razvaljuje, svaka joj čast i treba da napravi karijeru.

Mislite da godine neće biti prepreka?
- Zašto bi godine bile prepreka?! Mladost je lepa, ali nije zakon. Ne zovu mene ljudi širom sveta da im pevam zato što imam dvadeset godina, niti zato što sam lepa, nego što znam da pevam!

Verujete li da će neka od mladih zvezda, recimo Tanja Savić ili Slavica Ćukteraš, pevati i u vašim godinama?
- Videćemo, kroz četiri decenije. Mnogi su došli i brzo prošli, niko ih se više ni ne seća, a ja sam još tu… Njih dve lepo pevaju, ne može čovek da greši dušu. Sviđa mi se i ona mala Rada, ne peva limunade, sviđa mi se i Silvija… Ali, ne verujem da će mnogo njih ostati na estradi decenijama. Pevači se danas štancuju, nikad nije bilo lakše snimati. Mnogo njih zuji estradom, alo brzo i prozuji. Čim promaše, nema ih više. A ja mogu i da ništa ne snimam i da još dugo, dugo, živim od stare slave. Ipak, aktivna sam, snimam i stalno se dokazujem. Uskoro za “Grand” treba da izađe moj album sa izvornim pesmama.

Čujem da ste pokrenuli neki privatni biznis. U poslednje vreme često se možete videti ispred jedne male prodavnice na Dorćolu...
- Tu prodavnicu nisam otvrila ja, već moj bratanac i njegova supruga. Pomogla sam im da stanu na noge i pomažem im u svemu. Oni sa svojom decom, petnaestogodišnjom ćerkom i sedamnaestogodišnjim sinom, žive sa mnom, u mom stanu u Žarkovu. Majka mi je u amanet ostavila da brinem o njima. Presrećna sam što ih imam. Ja nisam žena koja može da uživa u samoći, niti sam toliko sebična da bih se širila sama u četvorosobnom stanu. Nisam ja silna Jerina, pa da mogu da gledam da oni nemaju, a da ja imam…

Kako vam zvuče današnje svađe pevačica? Recimo, ne podnose se Jelena Karleuša i Seka Aleksić…
- Sve je to smešno. Samo se kopira ono što je nekad bilo. Recimo, rivalitet između mene i pokojne Silvane Armenulić. Novinari su provalili da je to dobra fora, mi nismo imale ništa protiv i ta priča se razvijala. A nas dve se nikada nismo posvađale, nismo nikada jedna drugoj ružnu reč rekle! Ovo danas… Pevačice samo što jedna drugoj oči ne izvade! Stvarno se svađaju i ne mogu očima da se gledaju. U stvari, drže se one toga da je sve što se o njima piše – dobra reklama! I ovo sa paparacima…

Vas nisu hvatali u nezgodnim situacijama?
- Nisu mogli da me uhvate da skidam gaće gde stignem, jer ja to nisam radila! Sad, vidim, u televizijskim emisijama neke zavlače ruke pod suknjičke, kao, nameštaju gaće i češkaju se, da ne kažem po čemu, da ne budem vulgarna. Sve se nadaju da će ih neki paparaco uhvaiti i eto malo slave! Kao da je narod lud, pa ne može da provali ko šta i zašto radi.

Na koje pevačice mislite?
- Otkud znam! Niti im znam imena, niti mogu da ih upamtim. A i da znam ko su, ne bih vam rekla. Što mi treba da nekoga povredim? Ako one misle da rade pravu stvar, neka ih!

I o vama se svašta pisalo po novinama!
- Mlatilo se – sačuvaj bože! Mnogi su činili sve kako bi me narod zamrzo. Ali, džaba! Da me narod nije voleo i tražio, davno bih ja ovce čuvala. Uvek sam volela običnog, jednostavnog čoveka iz naroda i narod je to znao. Niko mene nije mogao da skloni. Eto, mene ni godine nisu “skinule”…

Šta kažete za čistke u “Grandu”? Recimo, Era se slikao bez gaća, pa sad Popović neće da čuje za njega.
- Bila sam u inostranstvu kada su izašle te slike gde je Era gologuz. Zezator je on veliki, to na njega liči. Smešno mi je što se “prao” da mu je namešteno. Što meni neko ne namesti?! Ukapirao je on odmah da je zabrljao, nije glup, pa se vadi. Naravno da ga je Saša izbacio. I ja bih ga izbacila! Kome trebaju gologuzi i golosise?

Šta je po vama nedolično ponašanje za jednog pevača?
- Pevač ne bi smeo da mlati po televiziji i da lupeta gluposti. A mnogi to čine, pa ne znaju koliko je dosta, a valjda nema ko da im kaže da su pametniji kad ćute. Ne sme pevač da dozvoli da ga “slučajno” hvataju gologuzog! Ne sme da glumi ludilo sa porno filmovima. Joj, da me pogrešno ne shvatite… Nije da ne razumem mlade, podržavam mladost, daleko sam od staromodne žene, ali sve je više onih koji su prekardašili i nije ni čudo što Saša Popović propade pokušavajući da mnoge dovede u red.

Pazite da se nekom ne zamerite?
- Ma ne… Ničega i nikoga se ja ne plašim. Samo u neke stvari neću da ulazim. Meni niko ne smeta, ma šta radio. Uživam poštovanje kolega, publike, svih… Nema običnije i prirodnije pevačice od mene. Da mi nije mojih seljana u Miločaju i moje publike, ja ne bih ni znala da sam Lepa Lukić. Kakve sam sve visine dotakla i koliko sam popularna bila, mogla bih nosom da param nebo i da nikoga i ništa ne vidim. A nikad ništa nisam muvala niti sam ulazila u sumnjive kombinacije. Nema toga što nisam mogla! Mogla sam budžovane u koferima da nosim! Svašta sam mogla… Nikada nisam lagala kako ja, na primer, čitam knjige. Nikada nisam krila svoje poreklo niti sam se stidela moje majke zato što je seljanka. Nisam joj čak dala ni maramu da skine sa glave. Uvek sam bila ono što jesam, nikada nisam glumatala…

Istina o Lepinom braku...
- „Moj muž Milan i ja ne živimo zajedno. Nismo mi sad neki zaljubljeni klinci pa da moramo da se držimo za ručice. Milan je sasvim došao iz Kanade i živi u Jagodini, a ja sam ovde i svuda! On je dobro znao u šta ulazi kada se oženio sa mnom. Lepo je rekao: “Ko sam ja, Milan Milanović, da tebi zabranim da pevaš i putuješ kada bi to bio najveći greh?” Izuzetno je vedrog duha i voli me zato što sam ovakva. Ponekad odem kod njega, on dođe ovde i tako… Dolazio je na godišnjicu smrti moje majke, sad se sprema da nakratko ode do Kanade.

Ostale vestiArhiva