Franc Valter Štajnmajer, šef diplomatije i vicekancelar, kako se i očekivalo, imenovan je juče na vanrednom kongresu Socijaldemokratske partije (SPD), održanom u Berlinu, za njenog kandidata za saveznog kancelara. Učinjeno je to ogromnom većinom: za Štajnmajera je glasalo 95,13 odsto od prisutnih 525 delegata, a samo petnaest bilo je protiv njegove kandidature.
Štajnmajer je održao borben govor, koji je trajao osamdeset osam minuta, zahtevajući od sopstvene partije, koja prolazi kroz tešku krizu, zbijanje redova, okončanje frakcijskih trvenja i više samopouzdanja, kako bi na sledećim parlamentarnim izborima, u jesen 2009, ponovo preuzela kancelarski tron i vlast koju je sada prinuđena da deli sa tradicionalnim političkim protivnicima i rivalima, konzervativcima Angele Merkel.
Šef diplomatije je naglasio kako je spreman, „ako mu partija ukaže poverenje”, da kao savezni kancelar oblikuje novi, „bolji i ljudskiji” novi „model Nemačke”.
Upravo posle velikih finansijskih lomova sa kojima se svet suočava i krize „koja će ući u istorijske udžbenike”, samo SPD ima „pravi kompas” za „novi početak”. U prisustvu dvojice bivših socijaldemokratskih kancelara, Helmuta Šmita (uskoro će navršiti 90 godina!) i Gerharda Šredera, Štajnmajer je konstatovao da se, uz „veliki prasak”, okončava era neoliberalizma i radikalne tržišne ideologije koja je počela sa Margaret Tačer, bivšim britanskim premijerom i Ronaldom Reganom, negdašnjim predsednikom SAD.
Podsećajući da je država bila prinuđena da velikim finansijskim infuzijama u bankarski sistem preuzme odgovornost i spreči haos, Štajnmajer je upozorio da to nije učinjeno radi banaka, nego zbog očuvanja radnih mesta i socijalne sigurnosti. Time je indirektno odgovorio kritičarima izdašne vladine pomoći neodgovornim bankarskim bosovima koji su se „kockali”, kao u kazinu, tuđim novcem i kad su doživeli kolaps, počeli su da prizivaju državu u pomoć.
Najoštriji u kritikama na račun bankarskog avanturizma i neodgovornosti bili su lideri opozicione Levice, pre svih Oskar Lafonten, nekadašnji predsednik, a potom otpadnik, Socijaldemokratske partije i „super ministar” (ministar finansija) u prvoj Šrederovoj vladi.
Štajnmajer se juče izričito i odlučno, inače, izjasnio protiv saradnje sa „levičarskim populistima”, uprkos činjenici da su njegove, u ovom trenutku veoma „tanke” šanse da se naredne godine domogne najvažnijeg položaja u zemlji, bez podrške Levice gotovo ravne nuli.
Kongres će, inače, danas izabrati za novog šefa partije Franca Minteferinga, koji se, pre neku godinu, već nalazio na njenom čelu. Mintefering se pre godinu dana, zbog teško obolele supruge, povukao sa svih funkcija (bio je u to vreme ministar rada i vicekancelar) i iz politike, u koju se nedavno vratio na velika vrata.
Njegov povratak ubrzao je neočekivani odlazak maleroznog Kurta Beka sa partijskog kormila. Bek je to doživeo kao veliku uvredu i partijski puč. Nije juče došao u Berlin, iako je ostao šef partije u njegovoj pokrajini Rajnland Pfalcu, gde godinama i neprikosnoveno vlada kao premijer. „Pučista” Štajnmajer mu se obratio direktno sa govornice, uz konstataciju da je „vodio partiju u veoma teško vreme” i da zaslužuje njenu zahvalnost i – respekt.

Ostale vestiArhiva