Vesti
Svet
Šta će dosadašnji predsednik Džordž Buš raditi po isteku mandata
Amerikanci će se truditi da ga što pre zaborave
28.10.2008. 12:00
Izvor: Blic
Amerikanci će se truditi da ga što pre zaborave
Džordž Buš, predsednik SAD, 4. novembra će dobiti naslednika na toj funkciji, a 20. januara naredne godine zvanično će napustiti Belu kuću u kojoj je proveo osam burnih godina. Još uvek se ne zna šta će Buš raditi nakon odlaska sa pozicije predsednika Amerike, ali je poznato da će svega 11 dana nakon što SAD izaberu novog predsednika, u Vašingtonu organizovati samit lidera 20 najuticajnijih država sveta koji će biti posvećen iznalaženju rešenja za svetsku finansijsku krizu.
Odluka Buša da sazove sastanak u vreme kada će jedan od predsedničkih kandidata - demokrata Barak Obama ili republikanac Džon Mekejn - već imati osvojen mandat u Beloj kući, pokazuje da sadašnji američki predsednik poput svog oca, Džordža Buša starijeg, namerava da do poslednjeg trenutka koristi svoje nadležnosti.
Iako je mala šansa da Džordž Buš mlađi, pre definitivnog napuštanja Bele kuće, pokrene vojnu akciju protiv Irana, koja je tokom njegovog drugog mandata više puta nezvanično pominjana kao mogućnost, sudeći prema odluci da sazove samit 20 zemalja, od njega bi mogli da se očekuju novi potezi i posle 4. novembra.
Analitičari se već bave i pravcem u kojem bi mogla da krene karijera Džordža Buša nakon inauguracije novog američkog predsednika. Ocenjuje se da bi, s obzirom na loš imidž koji ga je pratio tokom dva mandata u Beloj kući, Buš mogao da sledi primer Bila Klintona i Džimija Kartera, koji su se nakon odlaska sa funkcije posvetili dobrotvornim inicijativama.
Međutim, umesto toga, Buš bi mogao da sledi i put Džona Kvinsija Adamsa, šestog američkog predsednika, koji se nakon odlaska iz Bele kuće 1828. godine kandidovao za Kongres i tu nastavio svoju karijeru. Džon Kvinsi Adams je bio sin Džona Adamsa, drugog američkog predsednika, koji je zajedno sa Tomasom Džefersonom i Džordžom Vašingtonom učestvovao u pisanju američke Deklaracije nezavisnosti, a poput Buša je do predsedničke funkcije došao u velikoj meri zahvaljujući karijeri svog oca.
Procenjuje se da bi Buš bez problema pobedio na izborima za člana Kongresa iz Teksasa, a s obzirom na to da bi u Predstavničkom domu bio samo jedan od 534 kongresmena, niko od njega ne bi imao visoka očekivanja kakva su ga pratila za vreme mandata u Beloj kući. Ipak, društvena težina koju nosi imidž bivšeg predsednika pomogla bi Teksasu da u Kongresu ima uticajnog predstavnika.