Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama imenovao je bivšu državnu sekretarku Medlin Olbrajt da, uz bivšeg kongresmena Džima Liča, bude njegov predstavnik na globalnom finansijskom samitu, posvećenom aktuelnoj krizi, koji se ove sedmice održava u Vašingtonu.
Obrajtova bi uz Liča trebalo da prisustvuje nezvaničnim sastancima u sklopu finansijskog samita, u Obamino ime, ali još nije poznato sa kojim bi delegacijama trebalo da se sastanu i o kojim temama bi razgovarali.
Odlukom Obame da "zamoli bivšu sekretarku Olbrajt...da bude na raspolaganju da se sastane i saslusša naše prijatelje i saveznike u njegove ime", nekadašnja državna sekretarka iz vremena Bila Klintona nezvaničo će se, bar na tom važnom samitu, vratiti na svetsku scenu.
Olbrajtova je bila u grupi od oko 80 Obaminih savetnika tokom predizborne kampanje demokratskog kandidata, a zapadni mediji i analitičari, posle pobede Obame, njeno ime ni u jednoj varijanti nisu spominjali kao eventualno kadrovsko rešenje za neko mesto u kabinetu novog predsednika.
Olbrajtova, rođena 1937. u Pragu, u visoku amerićku politiku ušla je početkom februara 1993. godine, kada je određena za ambasadora SAD u Ujedinjenim nacijama.
Na predlog predsednika SAD Bila Klintona, pošto je Senat odobrio njeno imenovanje, na dužnost državnog sekretara stupila je u januaru 1997. i tako postala prva žena na toj značajnoj funkciji.
To imenovanje nikog nije iznenadilo, jer je Olbrajtova smatrana za jednog od najbližih i najodanijih Klintonovih saradnika, a u UN je vatreno zastupala interese administracije.
Ona je, prema mnogim tumačenjima, predstavlja ličnost koja je oličavala novu američku moć u eri posle raspada Sovjetskog saveza, kada su SAD predstavljale, praktično, jedinu super silu u svetu.
Novu, neprikosnovenu moć SAD u svetu, tadašnja vašingtonska administracija obilato je demonstrirala i tokom ratova na prostoru prethodne Jugoslavije, a Olbrajtova je imala kljućnu ulogu u artikulisanju američke politike na Balkanu.
Tvrd stav Vašingtona prema položaju Srba u Bosni, ali i na drugim prostorima u prethodnoj Jugoslaviji u periodu rešavanja krize, najdrastičnije je iskazivan bass kroz "beskompromisne" poruke Olbrajtove, koja je često krajnje osstro istupala i delovala protiv vitalnih srpskih interesa.
Olbrajtova je, međutim, u skladu sa globalnom politikom svoje zemlje, zdušno podržala realizaciju mirovnog sporazuma iz Dejtona u UN i glasala za ukidanje ekonomskih sankcija protiv SR Jugoslavije.
Njeno angažovanje u krizi oko Kosova, koju mnogi smatraju za najveći spoljnopoliticcki test u Klintonovom drugom mandatu, obeleženo je nepopustljivim stavovima kada je bila u pitanju srpska strana.
Neki kritičari smatraju da je Olbrajtova nepotrebno izazvala rat, odnosno odlučujuće doprinela odluci da NATO bombarduje SRJ, jer nije dobro vodila mirovnu konferenciju u Rambujeu, februara 1999. i postavljala je uslove koji su bili neprihvatljivi za tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Smatra se da je ona bila odgovorna za zaoštravanje stava američke administracije u vezi Kosova, ssto je dovelo do bombardovanja SRJ od 24. marta do 9.juna 1999.
Takođe bivši americcki državni sekretar Kolin Pauel, u memoarima je naveo da je Olbrajtova svoj stav o upotrebi vojske obrazložila rečima: "U čemu je svrha posedovanja ovakve superiorne vojne sile (...) ako ne možemo da je upotrebimo"?

Katolički biskupi: Prozivka Obame zbog zakona o abortusu
Američki katolički biskupi zatražli su od novoizabranog predsednika SAD Baraka Obamu da ne dozvoli da se usvoji "demonski" zakon koji bi, kako oni kažu, deregulisao "industriju abortusa".
Oni se pozivaju na nacrt zakona pod nazivom FOCA (Zakon o slobodi izbora), prema kome bi postalo ilegalno svako mešanje u obavljanje abortusa.
"Ovim bi američki narod u 50 država bio sprečen da postavi granice i uslove za pobačaj", navodi se u saopštenju sa godišnje Biskupske konferencije koja je održana u Baltimoru.
Obama se tokom kampanje zalagao za slobodu žena da biraju da li žele da rode dete.
Abortus je legalizovan u SAD 1973. godine odlukom Vrhovnog suda koja je poznata pod nazivom Rou protiv Vejda. Prema anketi agencije Galup iz maja, oko 50 odsto Amerikanaca su za abortus a 40 odsto je protiv
Inače, planovi Baraka Obame za reformu zdravstvene zaštite koštaće prve godine federalnu vladu 75 milijardi dolara, ali će zdravstveno osuguranje obezbediti za 95 odsto Amerikanaca, saopštila je konsultantska kuća Prajsvoterhauskupers.
U izveštaju Prajsvoterhauskupers navodi da se to važi za troškove po svakoj novoosiguranoj osobi od 2.500 dolara.
"Plan će se uvećati na 1.000 milijardi dolara kumulativno do 2018. godine ili na oko 130 milijardi dolara godišnje", navodi se u izveštaju.
Dok će plan zdravstvenu zaštitu doneti za dve trećine od 47 miliona ljudi u SAD koji je sada nemaju, reforma bi mogla da pogorša neke probleme kao što je nedostatak lekara opšte prakse, navodi se u analizi.
"Osim ako se troškovi ne smanje, troškovi povećanje zdravstvene zaštite dramatično će povećati troškove Obaminog plana i smanjiti efikasnost zaštite. To bi moglo da učini federalne troškove neodrživo visokim", navodi se u izveštaju.
U izveštaju se zaključuje da zbog deficita i finansijske krize verovatno neće biti dostupan novac iz federalnog budžeta, tako da će novac za reformu zdravstva zahtevati preusmeravanje novca koji je već u budžetu za zdravstvo.
U izveštaju se navodi da bi deo troškova, do 25 milijardi dolara, mogao da bude pokriven za lečenje ljudi koji sada nemaju osiguranje.
Ekonomista iz Prajsvoterhauskupersa Džek Rodžers ocenio je da bi Obamin plan mogao na duži rok da donese uštedu, odnosno da bi do 2025. godine mogao da smanji troškove za zdravstvo za devet odsto, odnosno 680 milijardi dolara.

Ostale vestiArhiva