U izveštaju o takozvanom sindromu Zalivskog rata utvrđeno je da najmanje 170.000 američkih vojnika koji su u njemu učestvovali pre 17 godina ima specifične zdravstvene probleme. Komisija je ustanovila da su ove probleme izazvala dva faktora - tablete koje su vojnici uzimali kao zaštitu od nervnih otrova i pesticidi koje su udisali tokom rata.
Većina vojnika koji su učestvovali u ratu u Iraku i oslobođenju Kuvajta početkom 1991. godine, pati od čestih glavobolja, umora, problema s disanjem i ekcema. Vojnici su uzimali tablete kao zaštitu, jer su se plašili da tadašnji irački predsednik Sadam Husein protiv njih koristi hemijsko i biološko oružje, prenele su agencije. U izveštaju komisije navodi se i da nije isključeno da se jedan broj vojnika razboleo prilikom uništavanja iračkih skladišta otrovnog sarina.
Posle objavljivanja izveštaja, Komisija je pozvala američki Kongres da izdvoji dodatna sredstva u fond za pomoć veteranima iz Zalivskog rata, u koji je do sad uplaćeno 440 miliona dolara.
O sindromu Zalivskog rata godinama se vodio spor, jer su neki lekari, političari i pripadnici vojske poricali da on postoji.
"Oni koji nisu verovali da ovaj sindrom postoji, dobili su jasan i konačan odgovor," rekao je za Rojters veteran Entoni Hardi iz Viskonsina, koji je u vreme Zalivskog rata imao 32 godine.
Sukob je počeo 2. avgusta 1990, kada je iračka vojska okupirala Kuvajt, a Sadam Husein proglasio njegovo pripajanje Iraku. Koalicione snage 34 države pod mandatom Ujedinjenih nacija i vođstvom SAD, tokom januara i februara 1991. godine proterali iračku vojsku iz Kuvajta.

Ostale vestiArhiva