Novoizabrani američki predsednik Barak Obama obelodanio je juče konačni sastav svoje buduće administracije, ocenivši da taj „jedinstveni tim” deli njegov pragmatizam prema primeni moći i njegov cilj da Amerika ima rukovodeću ulogu u svetu. „Došlo je vreme za novi početak, novu zoru američkog liderstva da bi se savladali izazovi 21. veka”, rekao je Obama dok su ljudi koje je izabrao za buduću administraciju stajali iza njega. „Ojačaćemo sposobnost da porazimo naše neprijatelje i pomognemo našim prijateljima. Obnovićemo stare saveze i uspostaviti nova i trajna partnerstva”, obećao je 44. predsednik SAD.
Predstavljajući sastav buduće administracije, Obama je objavio da će Hilari Klinton, donedavno ljuti stranački rival, preuzeti funkciju državnog sekretara, dok će Robert Gejts, dosadašnji ministar odbrane u republikanskoj administraciji, ostati na toj funkciji. Obama je zatim predstavio Klintonovu, nazvavši je prijateljem i Amerikankom „izuzetnog kova”, koja ima njegovo potpuno poverenje. „Ne sumnjam da je Hilari Klinton prava osoba da vodi Stejt department”, rekao je on.
Analitičari ukazuju na to da su u Obamin tim za nacionalnu bezbednost ušla dva veterana iz doba hladnog rata i jedan politički rival, čiji su stavovi još oštriji od predsednikovih. Sve troje izabranih - Klintonova, Gejts i general Džejms Džouns, bivši komandant NATO, koji će biti savetnik za nacionalnu bezbednost, zalažu se za promenu prioriteta na polju nacionalne bezbednosti.
Ta promena treba da doprinese formiranju znatno proširenog kruga diplomata i humanitarnih radnika koji će, prema zamisli buduće Obamine administracije, učestvovati u projektima širom sveta kako bi se sprečili sukobi i ponovo izgradile uništene države. Nejasno je, međutim, da li će finansiranje tih operacija i dalje biti u domenu Pentagona. Obama je takođe obećao da će povećati broj američkih borbenih snaga. „Da li će novi tim uspeti da izvede tu promenu - o kojoj Obama govori još od leta 2007. kada je njegova pobeda bila, najblaže rečeno, neizvesna - biće veliki spoljnopolitički eksperiment Obaminog mandata”, rekao je jedan njegov pomoćnik.
Denis Mekdane, Obamin spoljnopolitički savetnik, izjasnio se o tom pitanju malo drugačije: „To nije eksperiment, već pragmatično rešenje problema za koji odavno znamo da postoji.”
Obamini savetnici kažu da već očekuju kritike desnice koja će ih optužiti da Obama ulaže u socijalne službe, iako je Buš najavio takvu promenu u nizu govora krajem 2005. Oni takođe očekuju neslaganja unutar same Demokratske partije u vezi s pitanjem nije li bolje da se milijarde dolara koje je Obama u kampanji obećao za obnovu Avganistana sada upotrebe za otvaranje novih radnih mesta kod kuće.
Najbolje političko pokriće Obama bi mogao da dobije od Gejtsa, bivšeg direktora CIA i veterana iz doba hladnog rata, koji je pre samo nekoliko meseci rekao da mu je teško da zamisli okolnosti pod kojima bi ostao na svojoj funkciji u Pentagonu. A sada će to ipak uraditi.
Ukoliko se Obama zajedno sa svojim novim timom izbori za sve najavljene promene, to bi dovelo do možda najznačajnijeg preokreta u strategiji nacionalne bezbednosti za proteklih nekoliko decenija i znatno bi ojačalo poziciju Hilari Klinton kao državne sekretarke. Klintonova će, kao i njena prethodnica Kondoliza Rajs i ostali u Bušovoj administraciji, brzo uvideti da je zalaganje za izgradnju civilnog društva mnogo lakše od realizacije tog zadatka. Taj problem neće biti ništa lakši u Avganistanu, gde su projekti izgradnje i otvaranja radnih mesta koje je Buš obećao 2002, a onda opet krajem 2005, zapali u ćorsokak u mnogim delovima zemlje zbog toga što je bezbednosna situacija u zemlji bila previše opasna da bi građevinske ekipe normalno radile.
Obama je obećao diplomatski prodor, koji se neće ograničiti na Avganistan. U oktobru 2007. on je obećao da će diplomatija za njega imati prioritet. Obama je obećao i da će udvostručiti američku pomoć tako da će ona 2012. iznositi 50 milijardi dolara. Proteklih meseci on stalno produžava taj rok, navodeći kao razlog finansijsku krizu.

Bez promene politike prema Balkanu
Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, ocenio je da imenovanje Hilari Klinton za američkog državnog sekretara neće bitnije promeniti politiku SAD prema Balkanu jer će ona pre svega biti okrenuta pitanjima Avganistana, Iraka, Bliskog istoka i Irana. „Balkan se smirio, mi smo svi na putu ka EU, odlučili smo da se borimo diplomatskim i legalnim sredstvima”, objasnio je Vejvoda. „Čuli smo pre nekoliko dana iz izjava (pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Aziju) Danijela Frida ono što već znamo - da se SAD uveliko oslanjaju na Evropsku uniju, odnosno na put Srbije u EU i da će podržavati te napore da Srbija što pre postane kandidat, dobije vizni režim i počne pregovore za ulazak u EU”, kazao je on.

Ostale vestiArhiva