Vesti
Svet
Ključni dokazi o zločinima u „Oluji“ namerno sklonjeni04.01.2009. 14:00
Izvor: Blic
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc veruje da su neke osobe namerno sklonile ili sakrile ključne dokumente o operaciji hrvatske vojske „Oluja“ kao dokaz protiv trojice hrvatskih generala Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka.
Bramerc je rekao da je malo verovatno da su ti dokumenti jednostavno nestali i podsetio da ih Tribunal već 18 meseci traži od Hrvatske i da je o tome razgovarao na svim sastancima sa hrvatskim vlastima.
„Imamo razloga da verujemo da su neke osobe ta dokumenta namerno sklonile ili sakrile. Zato još tražimo te ključne vojne dokumente i to ostaje važno pitanje koje se nalazi u centru naše saradnje s Hrvatskom. U ovom trenutku taj problem se nalazi i pred sudijama, a budući da je predmet Gotovina u toku, nadamo se da će on biti rešen što je moguće pre“, kaže Bramerc.
Prema njegovim rečima, odlučujući faktori za hapšenje Radovana Karadžića bili su odlučnost Srbije da ga uhapsi i poboljšana saradnja službi bezbednosti. On je za zagrebački „Večernji list“ rekao da je Tribunal u redovnom kontaktu sa srpskim vlastima i da radi sve što može kako bi bili uhapšeni i preostali haški optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić.
„Svakako se nadamo da će svi ovi napori uskoro biti nagrađeni“, smatra Bramerc.
On je dodao da je saradnja s nacionalnim tužilaštvima jedan od prioriteta u njegovom radu i važan sastavni dio strategije završetka rada suda u Hagu. Bramerc je dodao da njegova kancelarija mora, pre svega, da pomiri zahteve i očekivanja koji se odnose na strategiju završetka rada suda sa potrebom da zadrže resurse neophodne za vođenje suđenja i žalbenih postupaka koji su u toku, kao i onih koja tek treba da počnu.
Bramerc je naglasio da mandat Haškog tribunala nikada nije bio da sudi svima za koje se sumnja da su počinili ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, već je njegov zadatak da se usredsredi na one najodgovornije.
„To znači da će Sud, do trenutka kad zatvori svoja vrata, okončati krivično gonjenje više od 120 osoba. Međutim, mnogi osumnjičeni za ratne zločine nalaze se i danas na prostoru bivše Jugoslavije i lokalna pravosuđa moraju voditi sudske postupke protiv što većeg broja tih osoba. Mislim da je to jedini način da se postigne trajni mir i stabilnost u regionu“, smatra Bramerc.
Bramerc je rekao da je malo verovatno da su ti dokumenti jednostavno nestali i podsetio da ih Tribunal već 18 meseci traži od Hrvatske i da je o tome razgovarao na svim sastancima sa hrvatskim vlastima.
„Imamo razloga da verujemo da su neke osobe ta dokumenta namerno sklonile ili sakrile. Zato još tražimo te ključne vojne dokumente i to ostaje važno pitanje koje se nalazi u centru naše saradnje s Hrvatskom. U ovom trenutku taj problem se nalazi i pred sudijama, a budući da je predmet Gotovina u toku, nadamo se da će on biti rešen što je moguće pre“, kaže Bramerc.
Prema njegovim rečima, odlučujući faktori za hapšenje Radovana Karadžića bili su odlučnost Srbije da ga uhapsi i poboljšana saradnja službi bezbednosti. On je za zagrebački „Večernji list“ rekao da je Tribunal u redovnom kontaktu sa srpskim vlastima i da radi sve što može kako bi bili uhapšeni i preostali haški optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić.
„Svakako se nadamo da će svi ovi napori uskoro biti nagrađeni“, smatra Bramerc.
On je dodao da je saradnja s nacionalnim tužilaštvima jedan od prioriteta u njegovom radu i važan sastavni dio strategije završetka rada suda u Hagu. Bramerc je dodao da njegova kancelarija mora, pre svega, da pomiri zahteve i očekivanja koji se odnose na strategiju završetka rada suda sa potrebom da zadrže resurse neophodne za vođenje suđenja i žalbenih postupaka koji su u toku, kao i onih koja tek treba da počnu.
Bramerc je naglasio da mandat Haškog tribunala nikada nije bio da sudi svima za koje se sumnja da su počinili ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, već je njegov zadatak da se usredsredi na one najodgovornije.
„To znači da će Sud, do trenutka kad zatvori svoja vrata, okončati krivično gonjenje više od 120 osoba. Međutim, mnogi osumnjičeni za ratne zločine nalaze se i danas na prostoru bivše Jugoslavije i lokalna pravosuđa moraju voditi sudske postupke protiv što većeg broja tih osoba. Mislim da je to jedini način da se postigne trajni mir i stabilnost u regionu“, smatra Bramerc.
Ostale vestiArhiva
- 21/11 Još jedna zemlja ulazi u sukob?; "Direktno…
- 19/11 Rusija počela masovnu proizvodnju mobilnih…
- 18/11 Ako je cilj ove odluke formalni početak trećeg…
- 17/11 Zaharova: Putin je već rekao šta će se desiti…
- 15/11 Kremlj objavio detalje razgovara Putina i…
- 31/10 Broj poginulih u poplavama u Španiji najmanje…
- 23/10 Zemlje učesnice Samita BRIKS-a usvojile završnu…
- 19/10 Hagari: Izrael će pojačati borbu protiv Hezbolaha…
- 18/10 Pezeškijan: Otpor se ne završava ubistvom…
- 17/10 Ukrajina traži nuklearno naoružanje
- 15/10 Melonijeva u petak u poseti Libanu, šef diplomatije…
- 14/10 Ni treći atentator na Trampa nije uspeo,…
- 11/10 Borelj: Nuklearni rat se ne može dobiti,…
- 10/10 Uragan Milton razorio Floridu - Kuće srušene,…
- 07/10 Kriminal: Meksički gradonačelnik ubijen nekoliko…
- 06/10 Galant: Iran neka pogleda Gazu i Bejrut pre…
- 05/10 Zelenski: Na sastanku u Ramštajnu 12. oktobra…
- 04/10 Mulj i blato na sve strane, Kuće poplavljene,…
- 02/10 Ambasadorka SAD pri UN pozvala Savet bezbednosti…
- 01/10 Konzul Nikolić: U stalnom smo kontaktu sa…
- 30/09 Više od 60 žrtava Uragana Helene u Sjedinjenim…
- 28/09 Džonson otkrio da je razmišljao da odobri…
- 27/09 Broj žrtava uragana „Helena” porastao na…
- 26/09 Američki Senat vodi istragu protiv kompanije…