Beogradski hipodrom danas će pauzirati, ali je možda baš pravi trenutak da 10 godina od smrti i devedeset godina od rođenja Milorada Ličanina Like posvetimo pažnju rekorderu kojem se još niko nije približio. Svaki put kada se trči Galopski Derbi obnavljaju se priče o legendama, u kojima on ima posebno mesto. Do prošle godine se i na dan Derbija trčala trka sa njegovim imenom, ali od kada "Hipos" organizuje trke, ta praksa je bezrazložno prekinuta.

Podsećanja radi u trideset godina jahačke karijere Milorad Ličanin postigao je čak 319 pobeda, ili prosečno skoro 11 pobeda u sezoni, što predstavlja za svakog džokeja skoro nedostižnu cifru, ili prevedeno na jezik džokeja - svake godine počinjao je kao učenik da bi pred kraj sezone postao aspirant.

Od velikih trka imao je sedam pobeda u Derbiju, pet u Trajal Stejksu, osam puta u Sent Ledžeru, tri Kupa (sada Kup kralja Aleksandra), četiri puta u trci grada Beograda i fantastičnih deset pobeda u Kostolcu. Ako uporedimo rezultate ostalih, prvi iza njega na listi ima čak skoro sto pobeda manje.

Skoro ceo život je proveo uz hipodrom i to je svakako doprinelo da je nakon završetka karijere džokeja nastavio da se bavi trenerskim pozivom sa, takođe, velikim uspehom jer je za 13 godina osvojio 214 pobeda, u prvoj godini čak 20, a između svih pet je pobeda u Derbiju i četiri u Kupu.

Deset puta je kao džokej osvajao titulu šampiona Beogradskog hipodroma, a sedam puta je bio šampion trenera. I karijera trenera u inostranstvu (Beč) bila je dosta uspešna jer je za dve sezone obezbedio 12 pobeda. Svakako je potrebno reći da mu je pored Bombardera (Tripl kruna) i Solona (Derbi), najomiljeniji konj bio zobnatički Kazanova sa kojim je i kao džokej, a kasnije i kao trener, izvojevao puno pobeda.

Obično se o poznatima kojih više nema piše kada su godišnjice ili jubileji, a ovo je priča koji bi trebalo da je uvek na umu, pogotovu sada kada je naš konjički sport u krizi, umesto da je pred vratima novog razvoja.

Oni koji su Mileta-Liku upoznali privatno, nikada ne bi ni pomislili da se radi o kralju brzina na konjskim sapima. Skroman, čak ćutljiv, pa i kada se pričalo o konjima, odavao je utisak jednog sasvim običnog čoveka, a ne nekoga ko je poznavao sve tajne jahanja. Poreklom iz Šapca, grada konjičkog sporta, ovim sportom je počeo da se bavi uz pomoć kuma, da bi kasnije dodirnuo najviše vrhove ovoga sporta u nas.

Sve ovo pišemo jer kada se poslednjih meseci u krugovima galopera priča o nagradama, regularnosti trka, suđenju u vrlo negativnom kontekstu, nije zgoreg setiti se čoveka koji i dan-danas može da nam bude uzor u svakom pogledu.

Ostale vestiArhiva