Prvog radnog dana Baraka Obame, novog predsednika SAD, koji je tom prilikom objavio da će njegovu administraciju odlikovati transparentnost, Bela kuća je napravila gaf i zabranila fotoreporterima vodećih svetskih agencija da slikaju Obamu u Ovalnoj sobi, što je tradicija prvog radnog dana svakog predsednika SAD. Agencije Asošiejted pres (AP), Tomson Rojters i Frans pres (AFP) su u znak protesta tog dana odbile da puste fotografije Obame u Ovalnoj sobi koje su im prosleđene iz predsednikovog kabineta, a koje je slikao službeni fotograf Bele kuće.
Obama je juče, svog drugog radnog dana, zvanično potpisao ukaz o zatvaranju zloglasnog vojnog zatvora Gvantanamo na Kubi i rekao da će taj zatvor biti ukinut najdalje za godinu dana.
Tom prilikom Bela kuća je ispravila grešku i pustila fotoreportere da slikaju Obamu u Ovalnoj sobi kako potpisuje ukaz o Gvantanamu, i te fotografije su odmah osvanule na servisima. Međutim, agencije su i dalje držale embargo na slike od srede.
Novinske agencije su do sada koristile fotografije koje su im prosleđivane iz Bele kuće samo kada se radilo o snimcima iz odaja koje nisu dostupne javnosti, poput privatne rezidencije predsednika ili Sobe za krizne situacije u Beloj kući. Ovalna soba je, prema tvrdnji agencija, javni prostor u kojem bi fotoreporterima trebalo da bude omogućeno da rade svoj posao, a ne da dobijaju gotov materijal.
Pol Kloford, direktor za odnose sa medijima agencije Asošiejted pres, kaže za „Blic” da ta agencija veruje da fotografije Obame u prostorijama Bele kuće koje su dostupne javnosti treba da načini sama, a ne da dobije gotove fotografije.
„I ranije je dolazilo do sitnijih nesporazuma, ali nisam siguran da je do sada zabranjivano da se predsednik slika prvog radnog dana u Ovalnoj sobi Bele kuće”, kaže Kloford.
Mladen Antonov, glavni urednik foto-službe agencije Frans pres, kaže da je zajednički dogovor novinskih agencija da i dalje ne puštaju fotografije koje šalje Bela kuća iz prostorija u kojima imaju pravo i sami da slikaju.
U Tomson Rojtersu kažu da bi puštanje fotografija koje im je slala Bela kuća iz Ovalne sobe predstavljalo kršenje ustanovljenih normi i kompromitovalo bi dugu tradiciju nezavisnog fotografisanja predsednika i Bele kuće.
Obama je u sredu rekao da, „počevši od danas, svaka agencija i ministarstvo mora da zna da ova administracija stoji ne uz one koji pokušavaju da sakriju informacije, već uz one koji žele da ih obelodane.
„Predugo je u ovom gradu bilo previše tajni”, rekao je Obama, koji je promenio odluke donete posle terorističkog napada na Ameriku 11. septembra 2001, a prema kojima su vladine agencije imale pravo da kriju podatke za koje ocene da javnost ne treba da zna.
Novi predsednik je u sredu uveče, 31 sat nakon polaganja zakletve ispred zgrade Kapitola, ponovio taj čin u mnogo mirnijoj atmosferi Bele kuće. Obama je to učinio zbog greške koju je prilikom diktiranja zakletve napravio Džon Roberts, predsednik Vrhovnog suda SAD. „Rešili smo da ovo ponovimo zato što nam je mnogo zabavno”, našalio se Obama.
I drugo polaganje zakletve u Beloj kući nije bilo dostupno za sve medije, već samo za četiri, poput „Njujork tajmsa”. Jedinu fotografiju tog događaja koja je izašla u javnost takođe je fotografisao službeni fotograf Bele kuće.

Tihi rat Kartera i Klintona
Obamina inauguracija u utorak trebalo je barem na jedan dan da pokaže jedinstvo Amerike, ali lična netrpeljivost između dvojice bivših predsednika SAD - Džimija Kartera i Bila Klintona - nije mogla da prođe nezapaženo. Karter je pred polazak na polaganje Obamine zakletve srdačno pozdravio Džordža Buša starijeg, dok se pravio da ne primećuje Klintona koji je stajao pored. Sukob dvojice bivših predsednika počeo je 80-ih godina, kada je Klinton optužio Kartera da je zbog njega umalo izgubio trku za guvernera Arkanzasa, pošto je demokratu Kartera na predsedničkim izborima ubedljivo pobedio republikanac Ronald Regan.

Kraj Gvantanama, simbola mučenja
Organizacije za zaštitu ljudskih prava godinama su tražile zatvaranje pritvorske jedinice u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo u kojoj je, prema svedočenjima malobrojnih osoba koje su oslobođene u međuvremenu, vršeno sistematsko mučenje zatvorenika protiv kojih nisu ni podizane optužnice. U tom zatvoru na Kubi trenutno se nalazi 245 osoba, a Obama je prvog dana svog mandata naložio prekid 21 sudskog procesa, uključujući i one protiv petorice osumnjičenih za pripremu napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Pritvorska jedinica je osnovana u januaru 2002. godine, a u njoj je od tada boravilo 775 zatvorenika, većina zbog povezanosti sa Al Kaidom i talibanima. Tehnike ispitivanja u Gvantanamu uključivale su i simulaciju davljenje zatvorenika vodom, koja prema dokumentima Bušove administracije nije karakterisana kao mučenje. Porodice žrtava terorističkih napada protive se zatvaranju pritvorske jedinice u Gvantanamu.

Ostale vestiArhiva