Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta danas će biti obeležen širom sveta, a posebno u evropskim zemljama koje su preživele golgotu Drugog svetskog rata u kome je život izgubilo 53 miliona ljudi, od čega blizu 31 milion civila.
U tom svetskom sukobu, pojedini narodi su se našli pred totalnim istrebljenjem, a najveće žrtve nacističke ideologije "krvi i tla" bili su Jevreji, zatim Romi i Slaveni - među kojim su u odnosu na broj stanovnika najviše stradali Poljaci, Srbi i Rusi.
U sistematskom istrebljenju nacističke Nemačke i drugih članica Sila osovine nestalo je šest miliona nedužnih Jevreja i 1,2 miliona Roma na područjima porobljenih zemalja starog kontinenta.
U marionetskoj nacističkoj državi, takozvanoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH), koja je obuhvatala i današnju Bosnu i Hercegovinu, jevrejska i romska zajednica su gotovo potpuno uništene.
Pobijeno je oko 45.000 Jevreja, odnosno oko 85 odsto te etničke zajednice, kao i blizu 80.000 Roma koji su praktično svedeni na pola procenta tadašnje populacije, a u logorima smrti na najstrašnije načine umoreno je i oko 700.000 Srba.
Međunarodni dan holokausta nad Romima posebno se obeležava 16. decembra, a Generalna skupština UN je 1. novembra 2005. ustanovila Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta imajući u vidu nezapamćene žrtve jevrejskog naroda.
Ta odluka doneta je u godini kada je svet obeležavao šest decenija od oslobađanja Aušvica, a za datum obeležavanja je uzet 27. januar - dan kada je u pobedničkom pohodu, ruska Crvena armija oslobodila taj i susedni koncentracioni logor Birkenau.
Bilo je to najcrnje stratište na kojem je stradalo više od milion i po Jevreja, ali i drugi narodi koji nisu pripadali "čistoj", arijevskoj rasi i samo zato su na najstrašnije načine masovno uništavani.
Aušvic, Dahau, Mathauzen, Jasenovac, Majdanek,Treblinka, najveći su logori u kojima je sprovođena ideologija Hitlerovog "Trećeg rajha" koji je mobilisao sve svoje resurse na uništenju naroda koji su bili označeni kao rasno "nečisti", a u prvom redu Jevreja.
Žrtve te ideologije zla, bili su i sami Nemci, žigosani kao mentalno ili fizički defektni, a posebno progonjena grupa bili su homoseksualci koji su hapšeni na osnovu paragrafa 175. ranog zakona kojim se kažnjavala "protivprirodna nepristojnost" među muškarcima.
Prema raspoloživim podacima, za vreme nacizma ubijeno je više od 15.000 homoseksualaca, ali se smatra da je likvidirano zapravo oko 50.000 jer su hapšeni i, pored ružičastog trougla, obeležavani i drugim rasnim oznakama, bilo kao ljudi "nečiste "rase ili kao komunisti.
Paragraf 157. jedini je koji ni nakon oslobođenja nije ukinut, a do 1969. na osnovu njega je u Nemačkoj optuženo oko 50.000 muškaraca.
Pripadnici progonjenih naroda i grupa u vreme nacizma i fašizma nisu se smatrali dostojnim života, pa su bili obeležavani, sva imovina i vrednosti su oduzimani i pljačkani, a oni planski i sistematski istrebljivani.
U zatvorima i logorima smrti protiv njih su primanjivane najstrašnije metode ubijanja - izgladnjivanje, ubijanje mučenjima, gasne komore i masovne likvidacije nad unapred iskopanim jamama.
U svest celog čovečanstva posebno se urezao Aušvic, logor zapamćen i po najmonstruoznijim eksperimentima koji je nad ljudima sprovodio nacista, doktor Jozef Mengele.
Po metodama mučenja i načinima masovnih likvidacija za njim nije zaostajao Jasenovac, sistem logora smrti koji su držale hrvatske ustaše, u istoriju upisan i kao "srpski Aušvic", u sklopu koga je postojao poseban logor za decu iz koga se nije vratilo oko 20.000 mališana.
Posle ovog istorijskog iskustva, Holokaust nad Jevrejima, Romima, ali i pokušaj istrebljenja drugih naroda, svet je sagledao kao zločin protiv čovečnosti bez presedana.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, predstavlja posebnu priliku da se svet podseti na razmere istrebljenja Jevreja i tragediju koja je pogodila porobljene zemlje Evrope, ali i da se suoči sa činjenicom da antisemitizam uprkos svemu nije istrebljen i potrebu stalne borbe protiv rasne, verske i svake druge mržnje i netolerancije.
Ovo tim pre što je, prema podacima Jevrejske agencije, samo ove godine bilo 250 antisemitskih incidenata širom sveta u odnosu na 80 u istom periodu 2008.
Mada je ovako dramatičan porast animoziteta prema Jevrejima posledica talasa protesta protiv ofanzive Izraela u Gazi, u kojoj je za 22 dana ubijeno 1.300 Palestinaca, to svet obavezuje na stalnu afirmaciju zaštita ljudskih prava i negovanje svesti ljudi o opasnostima od rasne, nacionalne, verske i svake druge mržnje i netolerancije.
Obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta u Srbiji je ove godine počelo ranije u sklopu komemoracije žrtvama racije mađarskih fašista u Novom Sadu.
U tom gradu je od 20. do 22. januara održan trodnevni seminar posvećen Holokaustu, najveći ikada održan na Balkanu, a direktoru Centra "Vizental" Efraimu Zurofu uručena je Povelja počasnog građanina Novog Sada i medalja zbog zalaganja da ratni zločinac Šandor Kepiro odgovoran za zločine bude izručen Srbiji.
Efraim Zurof izjavio je da je svet, i posle više od 60 godina od holokausta, i dalje podeljen po tom pitanju i da postoji opasnost da bi mogao da se ponovi.
Zurof je u telefonskoj izjavi Tanjugu rekao da se po pitanju holokausta svet kreće u dva suprotna pravca.
Zurof je kazao da jedan deo sveta pokazuje sve više interesovanja za holokaust i proučava ga i da je veći deo evropskog društva "holokaust priznao kao, kako bi i trebalo, najznačajniji događaj u modernoj ljudskoj istoriji".
Ipak, postoje i ljudi koji potpuno odbacuju holokaust i koriste ga protiv Jevreja u Izraelu, rekao je Zurof.
Predsednik Republike Srbije Boris Tadić poručio je, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, da svet više nikada ne sme da dozvoli stradanje miliona nevinih samo zato što pripadaju drugoj veri ili naciji.
"Dajemo pomen svim nevinim žrtvama nacističkih zločina i okrenuti budućnosti gradimo bolji svet u kome holokausta više nikada neće biti'', poručio je predsednik Tadić.
Predsednik Srbije je rekao da srpski narod nikada nije bio antisemitski raspoložen i da se država Srbija uvek zalagala za očuvanje uspomene na holokaust.
"Ustav Srbije garantuje ljudska i manjinska prava i slobode, zabranjuje diskriminaciju i izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje. Takođe, Ustav garantuje pravo na očuvanje posebnosti i razvijanje duha tolerancije“, naglasio je predsednik Tadić, a prenela pres služba.

Ostale vestiArhiva