Incidenti sa nuklearnim podmornicama česti su u pomorskim analima velikih sila. U vreme hladnog rata sudarale su se američke i sovjetske nuklearne podmornice, posle su se sudarale međusobno američke, pa je onda jedna američka atomska podmornica prilikom izranjanja u vodama Havaja potopila japanski ribarski brod...
Najnoviji sudar desio se u vodama Atlantika – akteri, i britanska i francuska nuklearna podmornica, naoružani su balističkim raketama opremljenim nuklearnim bojevim glavama. Obe su deo strateškog nuklearnog sistema odvraćanja, ili prvog udara Velike Britanije i Francuske, i prisutne su na svetskim morima i okeanima u stalnim patrolama koje traju prosečno po tri meseca.
Britanska podmornica je „Vajgard”, S-28, izgrađena je 1992. godine i posle nje još su napravljene tri podmornice iste klase. Deplasman joj je 15.900 tona, a pogon joj je jedan nuklearni reaktor sa parnom turbinom od 27.500 KS kojim ostvaruje podvodnu brzinu od 25 čvorova. Posada ima 135 članova. Naoružana je sa 16 strategijskih balističkih raketa tipa „trajdent-2” sa po 14 atomskih bojevih glava od po 150 kilotona tipa MIRV i torpedom „spirfiš”. Podmornica je opremljena navigacionim radarom i najmodernijim podvodnim lokatorima, pasivnim sonarima i daljinomerima.
Francuska podmornica „Triomfan”, S-616, ima deplasman od 12.700 tona, pokreće je nuklearni reaktor sa dve parne turbine snage 41.000 KS, brzina joj je 25 čvorova pod vodom, ima posadu sa 110 članova. Naoružana je sa 15 strateških balističkih raketa M45/TN75, tu su i krstareće rakete SM-39 „egzoset” i torpeda. I francuska podmornica ima najmodernije sonare, lokatore i senzore za bezbednu podvodnu vožnju. Kako je onda, ipak, došlo do sudara?
U podmorničkim kompjuterima ratnih flota velikih sila, a posebno se to odnosi na nuklearne podmornice, pohranjeni su „zvučni otisci” svih poznatih operativnih podmornica danas u svetu. Na osnovu karakterističnih šumova propelera i rada turbina, svaki poslužilac sonara može „pročitati” o kojem se tipu podmornice radi, naravno na određenoj daljini. Iskusni „pelisti” mogu da identifikuju čak i ime podmornice, jer čak i kada su iste klase podmornice imaju neki svoj karakterističan podvodni šum koji otkriva o kojoj se podmornici radi. Uslov je da su prethodno pribavljeni „zvučni odrazi” te podmornice koji se onda pohrane u sopstveni podmornički kompjuter. To je stalna igra između američkih i ruskih atomskih podmornica, gde jedni druge prate po sistemu „ludog Ivana”.
Zašto su Britanci i Francuzi prišli jedni drugima toliko blizu i tako malom brzinom? Obe podmornice su relativno stare, njihovi „zvučni odrazi” su poznati. Ili su i Francuzi i Britanci zamenili onu drugu podmornicu za rusku, što je skandalozan obaveštajni propust, jer su morali da znaju gde se nalaze u tom trenutku ruske podmornice na Atlantiku, ili neko od njih nešto „petlja” sa novom opremom na podmornici, pa su komšije prišle bliže da to malo snime. Jeste da su saveznici, ali im tehnologije nisu savezničke.
Da li je postojala mogućnost nuklearne katastrofe? Da je usled sudara došlo do požara na podmornici to bi moglo da aktivira nuklearne bojeve glave. Samo na britanskoj su 224 nuklearne bojeve glave od po 150 kilotona. Ona bačena na Hirošimu imala je samo 20 kilotona.

Sudar nuklearnih podmornica
Britanska i francuska nuklearna podmornica, koje su nosile nuklearne projektile, sudarile su se početkom meseca u dubinama Atlantika, objavio je juče britanski „San”.
Na podmornicama „Vangard” i „Triomfan” nalazilo se oko 250 mornara, a pretpostavlja se da su se sudarile 3. ili 4. februara tokom različitih misija.Druge pojedinosti se zasad ne iznose.
Neimenovani zvaničnik britanske mornarice je saopštio da su potencijalne posledice mogle da budu nezamislive, preneo je Tanjug.„Mogli smo da izgubimo posadu i bojeve glave. To bi bila nacionalna katastrofa”, rekao je taj zvaničnik.
Istraga o ovom incidentu je u toku, a iz mornarice ukazuju da je mogućnost jedan prema milion da se obe podmornice nađu u istom delu mora.

Ostale vestiArhiva