Kada smo pre neki dan pitali našeg nekadašnjeg reprezentativca Aleksandra Đorđevića zašto su „plavi” u poslednje tri godine u dubokoj krizi, odgovorio je:

– Najveći problem je to što reprezentacija nema jezgro od šest-sedam stalnih košarkaša kojima će od sezone do sezone da se pridodaju pojedinci, takozvani igrači zadatka. U mojoj generaciji postojao je kostur tima. Sada se svakog leta tumba ekipa, uglavnom zbog otkaza košarkaša, pa je zato nerealno očekivati da u reprezentaciji bude zajedništva i međusobnog razumevanja kao nekada.

Od 1995. reprezentaciji se priključivalo najviše tri nova igrača po sezoni. Sadašnji državni tim, koji se sprema za Svetsko prvenstvo u Japanu (19. avgust – 3. septembar), mogao bi da uđe u istoriju kao rekorder po broju novajlija...

U pionirskim danima naše košarke, na drugom velikom takmičenju reprezentacije – Prvo svetsko prvenstvo u Buenos Airesu 1950 – selektor-igrač Nebojša Popović je pružio šansu osmorici novih košarkaša u odnosu na Evropski šampionat u Pragu 1947. Pored njega, Demšara, Geca i Kalembera, učesnika „Evra ′47” u Čehoslovačkoj, u Argentini su se pojavili i Amon, Engler, Blašković, Radojčić, Stanković, Sokolović, Loci i Novaković.

Toliki broj novajlija je za ono vreme bio normalan, jer su to počeci reprezentacije. Danas je naš tim verovatno jedini na svetu koji će imati sedmoricu ili osmoricu debitanata (zavisi od toga da li će se povređeni Kosta Perović oporaviti u naredne dve nedelje). U odnosu na prošlo leto, kad su „plavi” razočarali na Evropskom prvenstvu u Beogradu (deoba devetog mesta) pojaviće se čak devet novih imena. (Aškrabić nije debitant jer je igrao pre tri godine ).

Među 15 igrača koji se trenutno pripremaju u Beogradu, samo četvorica su nosila državni dres na velikim takmičenjima. To su kapiten Igor Rakočević (OI 2000, EP 2001, SP 2002, OI 2004, EP 2005), plejmejker Vule Avdalović (EP 2003, OI 2004, EP 2005), Ognjen Aškrabić (EP 2003) i Darko Miličić (EP 2005). Povređeni Kosta Perović, od prekjuče na lekarskim pregledima u SAD, prvi i jedini put igrao je na „Evru 2003” u Švedskoj.

Barem sedmorica od preostalih 11 igrača sa Šakotinog spiska imaće vatreno krštenje u Japanu. Ta šansa se pruža Bojanu Popoviću, Urošu Tripkoviću, Marku Marinoviću, Miletu Iliću, Miroslavu Raičeviću, Branku Joroviću, Luki Bogdanoviću, Zoranu Ercegu, Goranu Nikoliću, Branku Cvetkoviću i Ivanu Radenoviću.

Da su se selektoru debitantu Draganu Šakoti odazvali Nenad Krstić, Dejan Milojević i Aleksandar Pavlović, bilo bi trojica novajlija manje. Ruku na srce, Šakota nije imao mnogo izbora. Prošlog leta su se od reprezentacije oprostili Dejan Bodiroga, Dejan Tomašević i Željko Rebrača, jedina trojica koja su sastavila 10 godina od povratka „plavih” na međunarodnu scenu 1995, posle sankcija Ujedinjenih Nacija. Naš najbolji košarkaš Predrag Stojaković nije mogao ni ovog leta da igra, a od preostalih „zvučnih imena” nedostaju samo Marko Jarić i Vladimir Radmanović koji su, po onome što je Šakota rekao na prvoj-pres konferenciji, otpali jer je njegova ideja da se igra u Japanu zasniva na centrima. U međuvremenu, posle odustajanja Krstića (213 cm) i Milojevića (202) i neizvesnosti oko učešća Perovića (217), ta zamisao je pala u vodu.

Priča se da je Svetska košarkaška federacija (FIBA) mnogo ljuta na naš Savez zbog toga što u Japan šalje „podmlađeni tim”, jer je očekivala da svetski prvak kao znak zahvalnosti za „specijalnu pozivnicu” pošalje ono najbolje što ima. Fiba možda ne zna je ovaj sastav naša realnost.

Ostale vestiArhiva