Vašington, 3. marta – Da li će doći do „trampe” ili „duplog pasa” u strategijama Vašingtona i Moskve, pri čemu bi jedna drugoj ublažile glavne bezbednosne brige? Ovo pitanje danas se širi i svetom, povodom upravo obelodanjenih pojedinih detalja iz tajnog pisma američkog predsednika Baraka Obame ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu.
Novi šef Bele kuće je, naime, ponudio da Amerika odustane od planirane izgradnje raketnog „štita” u centralnoj Evropi, a da Rusija pomogne da Iran ne napravi atomsko oružje i dalekometne rakete. Ako bi se takva ili slična kombinacija ostvarila, bio bi to znak početka popravljanja odnosa između dve sile, koji su već godinama prilično poremećeni neslaganjima oko niza globalnih i regionalnih interesa i poteza.
Cilj ovdašnje ponude je da se dogovorom o zajedničkom dejstvu za „obuzdavanje” Islamske Republike– čije ambicije SAD ocenjuju kao najveću opasnost– potisnu svađe oko „štita” (čije je postavljenje Džordž Buš obrazlagao kao odbrambeni aparat protiv potencijalnog iranskog napada) koji Rusija doživljava kao pretnju sopstvenoj nacionalnoj bezbednosti. Moskva– kako prenose i „Njujork tajms” i tamošnji „Komersant”, čiji su izveštaji sinoć bili ekskluzivni u ovoj materiji– još nije odgovorila, ali je Medvedev prekjuče izjavio: „Primili smo već pozitivne signale od naših američkih kolega i očekujemo da se ti signali pretoče u predloge.” Izrazio je, ujedno, nadu da će „o tom pitanju koje ima veliki značaj za Evropu razgovarati prilikom prvog sastanka s predsednikom Barakom Obamom”.
Do njihovog susreta treba da dođe 2. aprila u Londonu, na samitu Grupe 20. Prethodno će, već u petak u Ženevi, razgovarati šefovi diplomatija Hilari Klinton i Sergej Lavrov…
Obamin predlog je u opticaju već tri nedelje. Medvedevu su ga lično uručili „visoki američki zvaničnici”, među kojima je bio i državni podsekretar Vilijam Berns, prilikom posete Moskvi.
Podseća se da su odnosi između dve zemlje, posle prvobitnog poboljšanja, pogoršani zbog američke invazije na Irak, da bi ih najava „štita” svela na najniži nivo posle okončanja hladnog rata (iako su doskorašnji predsednici– Buš i Vladimir Putin, sada premijer– zadržali „međusobno lično poverenje”). Teške reči između dve prestonice pljuštale su najraznovrsnijim povodima uz često optuživanje za narušavanje međunarodnog poretka– u Iraku, na Kosovu, u zemljama nastalim iz bivšeg SSSR-a…
Obama nastoji da pokaže kako će promeniti spoljnu politiku SAD– sa više dijaloga a manje nametanja. Njegov tim je izgleda spreman, dodaje „Tajms”, i da preispita predlog Rusije, koji je Buš odbijao, da se deo antiraketnog odbrambenog sistema postavi na njenoj teritoriji, s možda nekom drugom rasporednom varijantom.
Nagoveštaj o mogućnoj promeni kursa dao je šef Pentagona Robert Gejts još 20. februara. „Rekao sam Rusima pre godinu dana da ako ne bude iranskog raketnog programa neće biti potreban ni štit”, izjavio je na skupu NATO-a u Krakovu.
U proteklom mesecu i po dana Obama i Medvedev su po nekoliko puta komunicirali pismima i telefonski, tvrdi „Vašington post”. I prenosi da je „Komersant” sugerisao kako najnovija ponuda stvara mogućnosti za saradnju na drugim poljima, kao što su Bliski istok i kontrola naoružanja…
Sadašnja poruka Bele kuće uznemirila je glavne američke partnere u programu za „štit”– Poljsku i Češku. Njihovi lideri su, konstatuje „Tajms”, uložili „politički kapital” za postavljanje „štita”, pa bi, ako se od njega odustane, mogli da zatraže ostvarenje bar nekih delova iz odbrambenog aranžmana s Vašingtonom.
U Obaminom pismu Medvedevu pominje se i potreba za razgovorima o sporazumu, čija važnost ističe na kraju ove godine, o strateškom naoružanju, kao i otvaranju ruskih puteva za snabdevanje Amerikanaca u Avganistanu. Nije poznatoda li su nagoveštena još neka preispitivanja u odnosima, za koje je potpredsednik Džozef Bajden nedavno rekao da bi trebalo da se „resetuju” u celini.

Ostale vestiArhiva