London je, kako je prerano otkriveno, imao baš velika planove za predstojeći planetarni samit – 2. aprila – grupe 20 u Londonu. Domaćin sastanka britanski premijer Gordon Braun želeo je da na samitu bude usvojen džinovski konjunkturni paket „težak” dve hiljade milijardi dolara za oporavak posrnule svetske ekonomije. Konkretan cilj trošenja ovolikog novca bilo je otvaranje 19 miliona novih radnih mesta.
Ovaj tajni britanski plan prvi je „provalio” nemački nedeljnik „Špigl”. Prema saznanjima nemačkog magazina broj od dve hiljade milijardi dolara spomenut je u predlogu zaključaka koje je Velika Britanija, kao domaćin samita G-20, prošle nedelje poslala u prestonice svih država učesnica londonske konferencije.

Želja Gordona Brauna da samit u Londonu bude upamćen nekoj konkretnoj i upečatljivoj odluci, a ne nekom suvoparnom kominikeu, trajala je veoma kratko. Otpor nekih članica G-20 ideji da se napravi džinovski finansijski paket od dve hiljade milijardi dolara bio je žestok i nepopustljiv.
„Nikome neću dopustiti da od nas traži još novca”, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel, odbacujući svaki predlog koji predviđa smanjenje poreza ili novih državnih finansijskih injekcija bankama i posrnulim kompanijama.
U sličnom tonu Merkelova je, uoči samita u Londonu, odgovarala i na pitanja novinara „Njujork tajmsa”. Nemačka kancelarka je spremna da „pozdravi i sasluša predsednika SAD Baraka Obamu, ali i da mu se suprotstavi”.
Neskriveno američko-nemačko neslaganje posledica je suštinski različite pozicije Vašingtona i Berlina. Dok SAD, na jednoj strani, smatraju da se sadašnja svetska kriza može „izlečiti” ulaganjem u ekonomiju velikog – u prvom redu državnog – novca, Nemačka u prvi plan stavlja reformu svetskog finansijskog tržišta.
U takvom stavu Nemačka nije usamljena. Glavni saveznik Merkelovoj na samitu G-20 biće, kako sugerišu nemački mediji, francuski predsednik Nikola Sarkozi, ali i još neki evropski učesnici sastanka u Londonu. Uostalom, i dojučerašnji premijer Čaške i predsedavajući EU Mirek Topolanek je američki recept za rešavanje krize opisao kao svojevrsni „put u pakao”.
Posle medijskog upada u organizaciju samita G-20, domaćini su pokušavali da se izvuku iz neprijatne situacije saopštenjem da je „Špigl” imao uvid u zastareli predlog zaključaka, uz ocenu da je to bio pokušaj „udara na uspeh samita”. Predstavnik za štampu britanske vlade izjavio je da su dve hiljade milijardi dolara koje se spominju zapravo zbir svih dosadašnjih ulaganja u saniranje svetske ekonomske krize. London je u ovoj odbrani dobio i podršku s druge strane Atlantika. Iz Vašingtona su Evropljani dobili uveravanja da na samitu „nijednoj državi neće biti postavljeni nikakvi zahtevi”.
Strateško neslaganje između nekih učesnika samita G-20 nije, međutim, i jedina prepreka koju treba savladati u Londonu. Sasvim konkretno je, na primer, pitanje kako će članice G-20 odgovoriti na drastičan porast protekcionizma u svetu. Prema podacima Svetske banke čak 17 od 20 članica ovog kluba su u trgovini sa svetom uvele ozbiljna ograničenja za robu iz uvoza. Ovaj trend posebno se pojačava od novembarskog samita G-20 kada je upravo zaključeno da je sloboda trgovanja jedan od puteva za izlazak iz krize.

Ostale vestiArhiva