Sve do prošlog meseca, Zafar Kasimov je radio u cementari u Sankt Peterburgu. Ekonomska kriza, međutim načinila ga je viškom i prisilila da se iz Rusije vrati u Tadžikistan, najmanje razvijenu centralnoazijsku državu. „Ruski šef mi je rekao da nema više posla za mene. Zarađivao sam 10.000 rubalja mesečno. Sada je gotovo, vraćam se kući“, kaže Zafar (26). On trenutno radi na jednom imanju u planinskom delu Tadžikistana. Pod plavobelim krovom sadi pečurke. Iako na divnom mestu okružen zelenim pašnjacima i svežim planinskim vazduhom, Zafar priznaje da mu to nije dovoljno za život.
Zafarovu sudbinu dele mnogi širom bivših sovjetskih republika u Centralnoj Aziji, odakle je stotine hiljada migrantskih radnika hrlilo trbuhom za kruhom u Rusiju. Ekonomska kriza za koju Kremlj optužuje Vašington, ima pogubne posledice na rusko tržište rada, pogađajući ne samo ruske milijardere veći siromašnu migrantsku klasu.
Najgore posledice osećaju se u građevinskoj industriji. Izgradnja hotela i drugih objekata u predgrađima Moskve za sada su obustavljene. Migrantski radnici koji su zarađivali u proseku 500 dolara mesečno na građevinskim poslovima odlaze svojim kućama. Oni koji ostaju pristaju na niže nadnice na drugim radnim mestima. Ima i onih koji rade a nisu plaćeni za to. „Moj mužvećduže vreme ne prima platu te ne može da šalje novac za naše šestoro dece“, kaže Fruza Sangava (39) iz Tadžikistana. Njen suprug Saimurad proteklih nekoliko meseci radi kao električar u Moskvi. Prema njenim rečima, obećao je da će se vratiti ukoliko u naredna dva meseca ne dobije svoj novac.
Broj migrantskih radnika iz Centralne Azije u Rusiju je veliki. Najmanje milion Tadžikistanaca radi u ruskim gradovima, što je 60 odsto ukupne radne snage te zemlje. Tri miliona Uzbekistanaca radi u Rusiju dok ih je iz Kirgistana oko pola miliona. Obično su to mladi ljudi, pa čak i tinejdžeri, koji rade na teškim fizičkim poslovima, ili kao taksisti, čistači ulica, prodavci. Takođe ima dosta i mladih žena.
Čak i pre izbijanja ekonomske krize, Tadžikistan je bila najsiromašnija zemlja u Centralnoj Aziji. Danas se nereformisani, sovjetski stil ekonomije zemlje suočava sa kolapsom. Novčane pošiljke koje tadžikistanski radnici iz Rusije šalju svojim porodicama prošle godine su iznosile oko 2,5 milijardi dolara, podaci su Međunarodnog monetarnog fonda, što je gotovo polovina ukupnog bruto društvenog proizvoda Tadžikistana. Prema procenama nekih stručnjaka ta brojka je čak pet milijardi dolara.
Pitanje je da li će nezadovoljni migranti koji se vrate svojim kućama predstavljati pretnju po region većsuočen sa nestabilnošću, nemirima i drugim socijalnim problemima. Ukupna postsovjetska oblast obuzeta je različitim krizama. Ka zapadu, Ukrajina je suočena sa političkom paralizom i borbom za vlast između predsednika Viktora Juščenka i premijerke Julije Timošenko. Susedna Moldavija, država između Rumunije i Ukrajine, nedavno je bila suočena sa nasilnim protestima protiv komunističkih vladara. I baltičke države Litvanija, Letonija i Estonija takođe trpe posledice ekonomske krize nakon nekoliko godina privrednog rasta i priključenja EU. Sve tri imaju otežane odnose sa Rusijom.
Dole ka jugu je Gruzija, čiji je prozapadno orijentisani predsednik Mihail Sakašvili suočen sa rastućom stopom nepopularnosti, uličnim protestima opozicije koja traži njegovu ostavku i ravnodušnoću zapadnih pristalica. Sve ove krize delimično su i ranije bile prisutne, uglavnom izazvane raspravama o identitetu - da li bi bivše postosvjetske države trebalo da napuste tradicionalnog saveznika Rusiju i okrenu se zapadu. Konačno, njihovi duboki problemi su ekonomske prirode. Većina posmatrača veruje da vladari regiona, među kojima i autokratski lider Tadžikistana Imomali Rahmanov, nisu sposobni da se izbore sa izazovima krize.
Parviz Mulajanov, međunarodni stručnjak iz Dušanbea, kaže da rešenje krize ometa nefleksibilna autoritarna priroda centralnoazijskih država. Ti režimi su superpredsednički. Postoji predsednik, a oko njega su porodica i bliski saveznici. Tek onda je ostatak društva i zakonski sistem. Uz nestabilnu rusku ekonomiju, Tadžikistan traga za drugim prijateljima. Predsednik Rahmanov je prošlog meseca čak pregovarao sa Iranom i Turskom, kao potencijalnim izvorima investicija i novca tokom turbulentnih ekonomskih vremena.

Ostale vestiArhiva