Srbija je doživela potpuni fijasko na ovogodišnjoj Evroviziji, što i nije neko veliko iznenađenje ako se uzme u obzir na kakvu je sprdačinu ličila Beovizija i na koji način je Marko Kon, ni kriv ni dužan, dobio priliku da putuje u Moskvu. Nakon blamiranja sa SMS glasovima, izbacivanja pa vraćanja takmičara, menjanja žirija „preko noći“, favorizovanja OT benda i Ognjena Amidžića sa „kvinsicama“, na kraju je ničim izazvan pobedio čovek koji nije pevač, već odličan kompozitor i aranžer. Sam Marko je priznao da je na Beoviziju otišao iz čiste zajebancije, da je pesma „Cipela“ čamila više od godinu dana u nekoj fioci i da nije bio ni svestan kako je baš on pobedio. Takav je bio i njegov nastup, pevački tanak da tanji ne može biti, što je za rezultat donelo ispadanje naše zemlje. Niko ne krivi Kona, koji je shodno svojim pevačkim mogućnostima pružio maksimum, ali odgovornost moraju da snose oni koji su ga poslali u Rusiju (čitaj: RTS).
A u Rusiji, Javni servis za „Cipelu“ nije uradio apsolutno ništa, naročito kada se uzme u obzir kakvu su podršku ostali predstavnici dobili od svojih matičnih kuća. Dva do tri meseca pre Evrosonga, turneje izvođača iz drugih zemalja bile su u jeku, a većina se na ovaj ili onaj način promovisala u svakoj zemlji, što nije slučaj i sa našom „Cipelom“, ako se izuzme nekoliko okolnih zemalja u kojima su Kon i ekipa gostovali. Bolju promociju je imao i Igor Cukrov, koji je produkt srpskog rijaliti šoua, a koji je Hrvatsku uveo u finale. Hrvati su prošetali kroz dvadesetak zemalja, promovisali „Tenu“ i ušli u samu završnicu takmičenja, ali ne i naš Marko. Odgovornost ne treba tražiti ni u njemu niti u delegaciji, jer su „cipelići“ jedna od retkih ekipa koja se zaista svojski trudila, preterano naporno radila i dala sve od sebe da napravi dobar uspeh. Celodnevne probe, snimanje pesme na zilion jezika, uvežbavanje koreografije...
Ukoliko je RTS već izabrao Kona za predstavnika, trebalo je da mu pruži maksimalnu podršku, ali nije! Sakis Ruvas, predstavnik Grčke, nema naročito jaku pesmu, ali je scenski nastup impozantan, zahvaljujući njegovoj matičnoj televiziji, koja je, nakon što ga je izabrala, izdvojila budžet za njega. Ista situacija je i za predstavnicom Ukrajine Svetlanom Lobodom, koja je, takođe, skupim scenskim nastupom našla mesto u finalu.
Ovo bi trebalo da bude poruka čelnim ljudima Javnog servisa u Srbiji, da ubuduće razmisle kako će sledeći put prvo da izaberu pesmu, a tek onda na koji način da nađu sredstva za promociju svojih budućih predstavnika na Evroviziji, jer ukoliko se ovakav trend nastavi, možemo slobodno da se povučemo sa ovog muzičkog takmičenja.

Ostale vestiArhiva