Vagon na vagonu, kao da ga je zajašio, i to u Vašingtonu – prizor je koji je zgranuo svet, a od koga građani prestonice i ostalih delova Amerike još ne mogu da dođu sebi. Kako je mogućno da se u gradu, iz koga se često „usmeravaju” zbivanja širom planete, dogodila teška nesreća baš unutar najbezbednijeg dela lokalne transportne mreže, pitanje je na koje se odgovor traži sistemskim preispitivanjem.
Kompjuterizovani sistem metroa i druge okolnosti bili su, kažu poznavaoci, kompletirani tako da „garantuju” sigurnost prevoza, a ipak je u popodnevnom jučerašnjem saobraćajnom špicu došlo do udesa u kome je poginulo devet i povređeno 76 putnika. Praktična „nemogućnost” udara voza u voz najednom je demantovana na tragičan način.„Mislio sam da je eksplodirala bomba”, „Pitao sam se zašto mi je vagon krenuo ka nebu”– utisci su putnika kojima se drama ispoljila kao mešavina strepnji od novih terorističkih napada i scena iz naučne fantastike. Nadležni su odmah saopštili da „nema naznaka da se radi o terorističkom činu”, ali je situacija ostala da podseća na zastrašujući „sajens fikšn”.
Ništa nije nagoveštavalo lom. Kompjuterska centrala automatski zaustavlja vozove na stanicama kao i kad se oni jedan drugome približe više nego što je propisano. Ujedno, mašinovođi je na raspolaganju ručna kočnica za slučaj nepredviđenih okolnosti. Uz sve te predostrožnosti, situacija je bila „maksimalno transparentna”: izvan podzemne trase, na nadzemnom delu pruge, kod stanice Fort Toten, na severoistoku Vašingtona.
Ipak, na istom koloseku, u istom pravcu, ka centru glavnog grada, jedan voz je naleteo na drugi koji je stajao, čekajući da treća kompozicija napusti stanicu. Prema prvim iskazima putnika „nije se osetilo naglo kočenje”…
Dok se još čekaju nalazi istrage u kojoj učestvuje i Federalni istražni biro, hroničari podsećaju da vašingtonski metro sistem nije uvek funkcionisao u skladu sa programiranim i projektovanim „savršenstvom”.
Bilo je incidenata (neki uz zastoj kompjuterske veze) koji su ukazivali na potrebu da se taj sistem, koji je startovao 1976. a sadašnji opseg dostigao 1991 godine, popravi i modernizuje. Preporuke, dodaje se, nisu ostvarene do jučerašnjeg– najtragičnijeg događaja u njegovoj 33 godine dugoj istoriji.
Voz koji je izazvao udes bio je među najstarijima (30 godina) u voznom parku, pa su inspektori tražili da zbog zastarelosti bude izbačen iz upotrebe, otkriva AP. Njegov mašinovođa Džinis Mekmilan (42), koja je i sama izgubila život u nesreći, spadala je, pak, među neiskusnije (dve i po godine prakse) i bila je rangirana kao 18. od dna liste na kojoj su 523 njene kolege, navodi „Vašington post”.
Metro (u kome se najjevtinija karta plaća 1,35 dolara) pati i od finansijske nestašice, konstatuje „Volstrit džornal”, uz napomenu da je prošle godine od nadležnog saveznog parlamenta dobio samo 1,2 od traženih 12 milijardi dolara „neophodnih za održavanje i unapređenje mreže”.
Predsednik Barak Obama uputio je saučešće bližnjima stradalih u jučerašnjoj nesreći, koja se dogodila u vreme promocije njegovog stabilizacionog plana, dobrim delom usmerenog ka „popravljanju zapuštene infrastrukture”, u šta spada i železnica. Postoji bar još jedna koincidencija: do udesa je došlo na liniji obeleženoj crvenom bojom u sistemu sa još četiri kolorne oznake– zelenom, žutom, narandžastom i plavom, a istu takvu petobojnost ima i državni sistem antiterorističke predostrožnosti, u kome crvena boja upozorava na maksimalan stepen opasnosti.
Crvena metro linija, koju ovaj dopisnik najčešće koristi, prva je proradila i važi za najprometniju. U obliku latiničnog slova U, povezuje delove Merilenda, prolaskom kroz Vašington, gde mu je jedna stanica na nekoliko stotina metara od Bele kuće.
Inače, ukupna dužina pruge metroa u Vašingtonu i njegovim merilendskim i virdžinijskim predgrađima iznosi 271 kilometar. Maksimalna brzina na njima je, kažu, 95 kilometara na sat.

Ostale vestiArhiva