Vesti
Svet
Island novi rekorder EU?
30.07.2009. 12:00
Izvor: Press
Island novi rekorder EU?
Ukoliko se planovi Islanda ispune i 2012. godine on postane član Evropske unije, ta zemlja će postaviti rekord u brzini pristupanja evropskoj porodici. Dosad je u EU najbrže ušla Finska, za samo tri godine
Island planira da 2012. godine uđe u Evropsku uniju, a ukoliko u tome uspe, postavio bi novi rekord u trajanju pretpristupnih pregovora. Do sada rekord u brzini pristupa EU, ne računajući bivšu Istočnu Nemačku, koja je postala članica automatski priključenjem Zapadnoj, drži Finska, čiji su pregovori trajali samo tri godine. S druge strane, rekorder po dugom čekanju na članstvo je Turska, koja već 22 godine nije dobila „zeleno svetlo".
Evropska unija, naime, ima bogato iskustvo s pretpristupnim pregovorima i načinima za sticanje punopravnog članstva. Od sadašnjih 27 zemalja članica, čak 21 država morala je da prođe kroz pregovore pre ulaska u „klub".

Turska čeka 22 godine
Prvih šest članica bile su zemlje koje su 1957. Mastrihtskim ugovorom osnovale tadašnju Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ). To su bile Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Nemačka. Samo dve godine kasnije, Turska je predala zahtev za pridruženje EEZ, a on je podržan 1963.
Turska je, zatim, 1987. predala i zahtev za sticanje punopravnog članstva u Evropskoj zajednici (EZ), naslednici EEZ, međutim, do sada se EZ raspala, formirana je Evropska unija, ali datum ulaska te zemlje u EU zasad još nije poznat. Turska je tako postala pravi rekorder - čak 22 godine traje proces pregovora o njenom priključenju EU. Toliko dugo nijedna druga zemlja nije čekala.
Najbrži su dosad bili Finci. Oni su 1992. godine predali zahtev, a već 1995. Finska je postala deo EU.
Još brži od Finaca bili su građani nekadašnjeg DDR-a, odnosno Istočnke Nemačke. Priključenjem Istočne tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, DDR je 1990. praktično automatski postala i članica EU. Tada nisu vođeni formalni pregovori, već je u roku od nekoliko meseci pripremljen teren za ulazak istoka Nemačke u Uniju. Tadašnja vlada u Bonu je skeptične članice EU, poput Velike Britanije, razuverila finansijskim ustupcima.

Navala od 2004. godine
Najveći talas proširenja usledio je nakon pada komunizma na istoku Evrope. Godine 2004. je čak osam zemalja odjednom ušlo u Uniju, a 2007. i Bugarska i Rumunija. Zbog velike „navale", Evropska unija je na samitu u Kopenhagenu 1993. definisala pretpristupne kriterijume, koji od tada važe za sve zemlje kandidate.
S Evropskom unijom o članstvu, odnosno ispunjavanju tih kriterijuma, trenutno pregovaraju Hrvatska i Turska. Makedonija ima status kandidata i uskoro će početi da pregovara. Ostali potencijalni kandidati su zemlje zapadnog Balkana - Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Srbija.
Interesovanje za članstvom u EU izrazilo je još nekoliko država - Ukrajina, Gruzija i Moldavija. Evropska unija zasad te ambicije ignoriše. Te zemlje imaju status posebnih suseda, odnosno imaju neke ekonomske prednosti, ali im integracija u EU nije ponuđena.

Srbija
- Na samitu EU u Solunu 2003. sve balkanske zemlje dobile svojevrsno jemstvo da će jednog dana ući u Uniju
- Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) potpisan 2008.
- Pre podnošenja zahteva za članstvo Srbija mora Hagu da izruči tražene ratne zločince
- Liberalizacija viznog režima najavljena za 2010.

Hrvatska
- Zahtev za članstvo podnet 2003.
- Pregovori o 35 poglavlja Evropskog prava blizu su kraju
- Datum pristupanja otvoren zbog slovenačke blokade