Nedugo pošto je 4.000 američkih marinaca preplavilo dolinu reke Helmand u Avganistanu, mula Abdul Gani Baradar pozvao je glavne talibanske regionalne vođe da se okupe na hitan sastanak. Skup je održan u jugozapadnom Pakistanu, nedaleko od avganistanske granice, ali na bezbednoj udaljenosti od američkih vojnika. Baradar je rekao talibanskim komadantima da želi samo jednu stvar, a to je da talibanske gubitke zadrži na minimumu, dok nanosi što veću štetu neprijatelju. On je naredio da ne pokušavaju da zadrže teritoriju u direktnoj borbi sa oružano moćnijim Amerikancima i da treba da se oslone na gerilsko ratovanje kad god je to moguće. Postavljajte "cveće", što su improvizovane eksplozivne naprave, na železničke šine i zemljane puteve, koncentrišite se na zasede sa malim brojem ljudi, naoružani automatskim oružjem i bazukama, rekao je Baradar. On je svoje komandante posebno upozorio da će ih smatrati lično odgovornim za smrt svakog njihovog čoveka. "Držite svoje oružje na svojim leđima i budite na svojim motorima. Amerika ima ogromnu vojnu silu, ali mi imamo jaču veru i privrženost", bodrio ih je Baradar.
Za mulu Baradara do sada je retko ko ccuo. Jedini talibanski vođa za koga većina ljudi na svetu zna je Mula Muhamed Omar, jednooki seoski sveštenik koji nosi veliku titulu komandanta vernih, kada je vladao Avganistanom krajem devedesetih. Omar je ostao veoma vredna meta, a za njega su Amerikanci raspisali poternicu vrednu 10 miliona dolara. Ali niko ga nije video najmanje tri godine, pa čak i njegovi najlojalniji sledbenici, i samo u izuzetno retkim slučajevima izdaje direktno naređenja. Na njegovo mesto je došao čovek protiv koga se Amerikanci bore u Avganistanu. To je čovek koji je na kraju krajeva odgovoran za porast žrtava i koji je najodgovorniji što je mesec jul bio najsmrtonosniji za koalicione snage od početka rata 2001. godine. To je Mula Abdul Gani Baradar, sposobna i malo poznata osoba, za koju mnogi tvrde da je opasniji nego što je Mula Omar ikada bio.
Mnogi bivši i sadašnji pripadnici pobunjenih talibana u Avganistanu opisali su Baradara kao nekog ko uopšte nije sličan u nastupu kao povučeni Omar. Oni kažu da Baradar postavlja i smenjuje talibanske komandante i guverner, predsedava njihovim najvišim vojnim savetom i centralnim vldajućim većem u Keti, gradu u jugozapadnom Pakistanu u kojem se nalazi većina visokih talibanskih vođa. On takođe u svoje ime izdaje najvažnija politička saopštenja grupe. Ključ svega je da on kontroliše talibansku kasu, to jest, stotine miliona dolara u novcu od čuvanja narkotika, iznuda, naplaćivanja putarina i "dobrotvornih donacija", uglavnom iz Persijskog zaliva. "On komanduje celom vojskom, politikom, religijom i finansijama", kaže Mila Šah Vali Akund, zamenik komandira gerilske talibanske jedinice iz provincije Helmand koji se sastao sa Baradarom ovog marta u Keti po četvrti put.
"Baradar polako postaje brilijantan komandant. On je sposoban, harizmatičan, i poznaje zemlju i ljude mnogo bolje nego što se nadamo. On može da predstavlja opasnog protivnika", kaže profesor Tomas Džonson, ekspert za Avganistan i savetnik koalicionih snaga.
Niko među talibanima, a posebno ne Baradar, neće reći da je on preuzeo mesto Mule Omara. Sasvim suprotno Baradar sebe opisuje kao lojalnog poručnika koji izvršava naređenja njegovog odsutnog šefa. "Mi radimo prema Omarovim instrukcijama", rekao je on u intervjuu koji je putem imejla nedavno dao magazinu "Njuzvik". On nije otkrio kako i kada je dobio te instrukcije, i rekao je samo da "stalni kontakti nisu bez rizika zbog trenutne situacije."
A ipak, dok talibanski borci nerado kritikuju Omara na bilo koji način, oni jasno stavljaju do znanja da njegov zamenik ima mnogo moderniji i efikasniji stil komandovanja. Baradar je dosledno opisivan kao mnogo otvoreniji, savetodavniji, okrenutiji dogovoru i mnogo strpljiviji od Omara. Talibanski operativci kažu da je on manje menja mišljenja i da pokazuje više želje da sasluša drukčija gledišta nego da deluje na glasinama, emocija ili isključivo na ideologiji. "Baradar ne izdaje naređenja bez razumevanja i istraživanja problema. On je strpljiv i sluša vas do kraja. On se ne ljuti i gubi živce", kaže jedan od komandanata iz provincije Zambul koji se sastao sa njim u martu ove godine.
To otvara još jedno pitanje: da li Amerikanci i avganistanska vlada predsednika Hamida Karzaija mogu konačno da budu u mogućnosti da naprave dogovor sa Baradarom. Njegov uticaj među pobunjenicima, ali i kod Mule Omara, je nepobitan, a on pritom nije tako zatvorenog uma kao mnogi drugi talibanski lideri u Keti. Maulvi Arsala Rahmani, bivši talibanski ministar koji sada živi u Kabulu seća se da je 2004. godine Baradar odobrio da se formira talibanska delegacija koja će prići Karzaiju sa mirovnom ponudom, a čak je plati njihove putne troškove za Kabul. Taj pokušaj nije uspeo, ali ranije u toku ove godine druga dva visok talibanska operativca su poslala odvojene mirovne ponude Kajumu Karzaiju, starijem bratu avganistanskog predsednika, navodno sa Baradarovim odobrenjem, tvrde tri visoka talibanska izvora. Oni kažu da se brzo odustalo od tih inicijativa. Ipak stariji Karzai kada su ga novinari nedavno pitali da prokomentariše tu priču, nije porekao takve kontakte već je rekao da je "sada veoma osetljivo vreme i da se trenutno dešava mnogo stvari". Javno, Baradar, koji pripada plemenu Paštun isto kao i Karzai, se podsmevao mirovnim pokušajima, i nazivao ih pokušajem da se podele pobunjenici. Ali to možda samo jednostavno pokazuje njegovo osećanje da pobunjenici trenutno imaju momentum.
Baradar može da preuzme većinu zasluga za obnovu talibana u ekikasnu borbenu silu. U najmanje poslednje tri godine Mula Omar se nije bavio gotovo uopšte dnevnim pitanjima. Njegovo najsvežije javno obraćanje je iz decembra prošle godine, kada su u njegovo ime izdata dva saopštenja u kojima poriče neosnovane izveštaje o mirovnim pregovorima sa avganistanskom vladom i kada je ponovio svoj zahtev za povlačenjem svih američkih i NATO trupa iz Avganistana. Pojedini članovi talibana špekulišu da je Mula Omar možda mrtav, iako Baradar, njegov dugogodišnji prijatelj i saborac, poriče tako nešto. "On je zdrav i čio i ne samo da učestvuje u sadašnjem džihadu, već se nalazi na njegovom čelu", rekao je Baradar u "Njuzviku". Američki obaveštajni eksperti ne znaju mnogo o zdravstvenom stanju Mule Omara, ali veruju da je živ. "Mula Omar je postavio Baradara na čelo talibana. Ideja i politika Mule Omara je da se drži po strani na sigurnom mestu zato što je za njim raspisana poternica na 10 miliona dolara. Za to vreme Baradar se nalazi na čelu", kaže Mula Vakil Ahmed Mutavakil, bivši ministar spoljnih poslova talibanskog režima, koji je upoznao Mulu Omara i Baradara još 1992. godine tokom poslednjih dana režima koji je vladao uz podršku Sovjeta.
Mula Omar i Baradar su se borili jedan uz drugog protiv Sovjeta. Omar, koji je u borbama izgubio oko, postao je poznat zbog svog junaštva kada je uništavao ruske tenkove bazukama. Kasnije u decenijama dugom ratu oni su putovali u distrikt Maivand, u kojem je Omar rođen, gde se Baradar borio u mudžahedinskoj jedinici pod Omarovom komandom. Tokom vremena oni su navodno oženili sestre, iako Zaif, koji se sa njima borio u Maivandu, kaže da nisu povezani porodično preko braka sa sestrama, a i da jesu to ne bi bilo toliko važno. "Njihovo prijateljstvo je mnogo važnije od porodičnih veza", rekao je Zaif.
Nakon što su se Sovjeti povukli, a režim u Kabulu koji je vladao uz pomoć Kremlja propao, Omar i Baradar su pokušali da se skrase u Maivandu i vode svoju sopstvenu medresu (versku školu). Ali oni su bili zgađeni ponašanjem lokalnih ratnih vođa, koji su kidnapovali i silovali devojčice i dečake iz okolnih sela. Omar je poveo pobunu protiv njih sa oko 30 ljudi i nekih petnaestak pušaka, a upravo Baradar je bio među onima koji su se prvi priključili. Pokret je rastao sve dok nije kontrolisao većinu Avganistana. Baradar je prvo služio ka desna ruka Mule Omara u Kandaharu, gde se nalazio njegov štab, a onda kao komandir snaga za zapadni Avganistan, da bi nešto kasnije vodio kabulski garnizon, gde se direktno borio protiv mudžahedina na severu zemlje. Mutavakil kaže da je Baradar postao najverniji i najvažniji vojni komandant Mule Omara i da se sa njim ostao do samog kraja. Kada su američke bombe udarile Kandahar u novembru 2001. godine, Baradar se popeo na svoj motor i odvezao svog starog prijatelja na bezbeno mesto u planinama.
Baradar trenutno nema kancelariju, niti stalno mesto prebivališta. Radi po 18 sati dnevno, rekto spava dvaput na istom mestu. Sastaje se sa višim talibanskim vođama, komandantima i običnim moliocima u etničkoj Paštun enklavi oko Kete, glavnog grada pakistanske provincije Balučistan. Islamabad je proglasio to mesto nedostupno američkim snagama, a same pakistanske trupe ne žele da ulaze u sukobe sa Avganistancima. Bez obzira na pretnju da ga Amerikanci prisluškuju zahvaljujući naprednoj tehnologiji, Baradar koristi mobilne telefone, a često menja SIM kartice.
De fakto lider talibana putuje jednostavno, obično u malom automobilu koji vozi njegov dugogodišnji saborac. Njegov šofer nosi sa sobom zalihe Baradarovog ličnog kancelarijskog materijala, na kojima je utisnut logo zbačenog talibanskog režima, na kojem piše Islamski emirat Avganistan. Na tim papirima Baradar piše instrukcije za komandante, pisma za siguran prolaz kroz teritorije koje kontrolišu talibani, kao i naredbe za deljenje sredstava, rešavanje nesporazuma i za postavljanje i razrešavanje personala. Ponekad posećuje Karači, u kojem talibani održavaju široku mrežu operativaca i poslova, ali retko putuje u Pešavar, gde je manje bezbedenan i prepušten sam Avganistanu.
Baradar deluje kao starovremenski plemenski vođa Paštuna. On sedi i govori ne samo sa svojim visokim vojnim zapovednicima i političarima, već i sa komandantima nižeg ranga i plemenskim starešinama. Kada se susreće sa civilima, bilo da su oni lokalni šeici ili članovi talibanske političke elite, on nastupa opušteno, u tradicionalnom maniru, pa čak i ponekad sa puno poštovanja. Baradar čak često vodi beleške na sastancima i konstantno podseća na Mulu Omara i njegove proglase.
Zamenik komandanta u provinciji Helmand, a i još neki talibani kažu da Baradar zauzima strožije, mnogo ratobornije držanje prema svom vojnom savetu, ali čak i na tim strateškim sastancima on pokušava da izazove različita mišljenja i dovede do neke vrste konsenzusa. Talibanski izvori kažu da se on posebno bavi problemima običnog Avganistanca. Prošle godine je formirao dva nova komiteta. Jedan koji će se baviti prigovorima komandanata i boraca, a drugi koji će se baviti problemima seljaka. Vojni komitet vodi Abdul Kajum Zakir, koji je prošle godine pušten iz zatvora Gvantanamo, a sada je jedan od najviših Baradarovih komandira. Torak Aga se nalazi na čelu komiteta za civilne žalbe i ima posebno težak posao. Talibanski bombaši samoubice i napadi improvizovanim eksplozivnim napravama ubijaju više avganistanskih civila nego stranih vojnika. Pojedini komandanti su se toliko obogatili potkradanjem fondova koji su planirani za borce, njihove porodice ili seljake. Oni čak ne dele novac koji su prikupili od otkupnina za kidnapovanje, kao i od naplate putarina. Kako bi prekinuli takvo delovanje borbene jedinice sada moraju da podnesu račune za sav novac i oružje koje dobiju.

Ostale vestiArhiva