Preuzimanjem funkcije od Jap de Hop Shefera, koji je na mestu generalnog sekretara NATO proveo pet i po godina, danski političar Anders Fog Rasmusen nasledio je mnoga otvorena pitanja, poput onih kojim putem ide Alijansa i da li želi da igra ulogu "svetskog policajca".
To bi trebalo da bude stavljeno na papir donošenjem nove strategije Alijanse, koja će, kako se najavljuje, biti usvojena na samitu u Lisabonu, u oktobru iduće godine.
Očekuje se da će u tom dokumentu biti definisani glavni bezbednosni izazovi Alijanse, uključujući odnose s Rusijom, kao i razjašnjeno pitanje ravnoteže defanzivnih snaga i trupa koje će odlaziti u strane misije, ali i pitanje potrebe za snagama spremnijim da odgovore na izazove ovog veka.
Rasmusen dolazi na čelo Alijanse u trenutku kada će morati da se prilagođava novoj bezbednosnoj situaciji kako bi zadržala svoj značaj i u 21. veku.
Čeka ga nimalo lak posao, na prvom mestu - misija NATO u Avganistanu, koja do sada nije dala zadovoljavajuće rezultate. U Avganistanu se od prošle godine bezbednosna situacija znatno pogoršala i postaje sve opasnija i u do sada relativno mirnim delovima zemlje.
Među otvorenim pitanjima su i odnosi sa Rusijom u okviru Saveta Rusija-NATO.
Očekuje se da će jedan od Rasmusenovih prioriteta biti unapređenje odnosa sa Moskvom, posle zahlađenja koje je usledilo zbog prošlogodišnjeg rata u Južnoj Osetiji.
Pred novim šefom NATO je i izazov proširenja Alijanse na bivše sovjetske republike Ukrajinu i Gruziju, čemu se Moskva oštro protivi. Za sada, u cilju očuvanja odnosa s Rusijom, NATO ne planira da pozove te dve države u svoje redove, ali navodi da je članstvo moguće za one zemlje koje ispunjavaju standarde Alijanse.
Izbor Rasmusena za generalnog sekretara NATO nije tekao bez problema, pre svega, zbog stava Turske da se premijer Danske nije ispravno postavio u trenutku objavljivanja pogrdnih karikatura proroka Muhameda u njegovoj zemlji, zbog čega su ga neki optužili da je "neprijatelj islama".
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan se do poslednjeg časa protivio izboru Rasmusena za generalnog sekretara NATO, ali je Ankara, pod pritiskom Vašingtona, na kraju dala svoj pristanak.
Rasmusen je rođen 1953. godine i funkciju premijera danske vlade obavljao je od 2001. godine.

Ostale vestiArhiva