Posle ekonomske sledi naftna kriza, jer svetski izvori „crnog zlata" presušuju mnogo brže nego što se dosad pretpostavljalo, objavio je britanski „Independent". List navodi da se naftna kriza očekuje već 2010. godine, što će onemogućiti ekonomski oporavak u svetu.
Prema pisanju „Independenta", nadležne organizacije već ubrzano prave strategije za prevazilaženje naftne krize.

Zalihe sve manje
- Međunarodna agencija za energiju (IEA) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) već izrađuju analize budućih kretanja na planu snabdevanja energijom. Pored toga, vreme jeftine nafte je prošlo, a već naredne godine potražnja će verovatno biti veća od ponude - navodi „Independent".
Glavni ekonomista IEA Fatih Birol smatra da je čudno što javnost i većina vlada potpuno ignorišu činjenicu da će rezerve nafte uskoro biti iscrpljene i da će globalna proizvodnja dostići svoj vrhunac za oko 10 godina, bar deceniju ranije nego što se mislilo. On predviđa da će se tržišna moć nekolicine zemalja proizvođača, koje imaju značajne rezerve nafte, većinom na Bliskom istoku, ubrzano povećavati kada počne naftna kriza 2010. godine.
- Jednog dana nafte više neće biti, to nije danas ili sutra, ali jednog dana nafte će nestati. Moramo da ostavimo taj energent pre nego što on ostavi nas. Moramo da se pripremimo. Što pre počnemo sa pripremama, to bolje, jer je naš celokupni ekonomski i socijalni sistem baziran na nafti i time se treba ozbiljno pozabaviti - upozorava Birol.

Ratovi zbog nalazišta
On dodaje da se istinska kriza očekuje 2011. godine kad poraste potražnja za naftom jer nije dovoljno urađeno da se obezbede novi resursi koji bi nadoknadili ubrzano smanjenje postojećih naftnih polja.
- Krizu će osetiti potrošači jer će gorivo biti mnogo skuplje nego sada. To će se odraziti na ekonomiju. Mnogi misle da ćemo prevazići trenutnu krizu za koju godinu, ali će to biti veoma sporo i osetljivo. Proces oporavka će biti otežan povećanim cenama nafte - kaže Birol.
Prema njegovim rečima, proizvodnja nafte već je dostigla svoj vrhunac u zemljama koje nisu članice OPEK-a, a era jeftine nafte je završena. Na većini naftnih polja proizvodnja je dostigla svoj vrhunac, što znači da mora da se nađu drugi izvori da se ispuni potražnja.
- Čak i ako ponuda ostane na istom nivou, svet će morati da nađe alternativu za praktično četiri Saudijske Arabije da održi proizvodnju i šest Saudijskih Arabija da održi korak sa očekivanim porastom potražnje, od sada pa do 2030. godine - navodi Birol.
On je istakao da je ova problematika posebno važna u smislu geologije, ulaganja i geopolitike i da sa sobom nosi veliki rizik.
Pojedini stručnjaci smatraju da bi zbog nedostatka nafte ubrzo moglo da izbije nekoliko ratova u svetu.
Aktivisti za očuvanje prirode strahuju da će kada se rezerve nafte iscrpe vlade biti prisiljene da eksploatišu i prljavije alternative kao što su velike rezerve katranskog peska u Alberti u Kanadi, što će biti veoma štetno za okolinu.

Cena crnog zlata pala
Cena barela nafte na svetskim berzama juče je opala na ispod 71 dolar po barelu, nakon prošlonedeljnog rasta.
Američka sirova nafta pojeftinila je za 34 centa, na 70,59 dolara za barel, a londonska brent nafta jeftinija je za 18 centi i sada košta 73 dolara i 41 cent.
Od početka godine najniža cena nafte bila je 42,34 dolara po barelu i to u januaru, dok je najviša cena postignuta u junu, i to 73,38 dolara po barelu.
Najviša cena nafte ikad zabeležena je tokom leta prošle godine i iznosila je skoro 140 dolara po barelu.

Ostale vestiArhiva