Željko Rebrača, jedan od najboljih srpskih igrača svih vremena, izjavio je da je reprezentativna košarka doživela veliki pad.
"Realno, nismo više ono što smo nekada bili, mada je mnogo onih koji bi želeli da je drugačije i teško se suočavaju sa činjenicom da nije tako. Moramo da prihvatimo istinu da nešto traje i prođe, da se Divci, Đorđevići ili Danilovići ne rađaju baš svakog dana. Nismo više na tom nivou da nas se svi boje i da smo već u startu u plusu za nekih 20 poena, pa je sve ostalo stvar rutine", istakao je u razgovoru za "Novosti" Rebrača, koji se povukao 2007. godine.
On je naglasio da za srpsku košarkašu veoma dobro to što se na kormilo nacionalnog tima vratio Dušan Ivković.
"Moramo veoma mnogo da radimo da ponovo na reprezentativnom nivou budemo ono što smo bili. Dobro je što je tu opet Duda, on zna suštinu, vodio je i stvarao, i to ovi novi klinci treba da shvate i da ga slede".
Rebrača ističe da bi predstojeće Evropsko prvenstvo u Poljskoj već moglo da bude dobra prilika da srpski tim napravi novi iskorak ka samom vrhu.
"Svako veliko takmičenje je prilika za veliki iskorak. Realno, niko od njih u Poljskoj ne očekuje previše što, naravno, može da bude prednost, ali može, a nadam se da neće, da bude i alibi. Zamislite da samo dvojica-trojica, da tako kažem, isplivaju, da odigraju neviđeno i da, uprkos svim prognozama, osvojimo zlato. Odmah će se svrstati u red velikih, o njima će se govoriti", rekao je Rebrača i podsetio na Svetsko prvenstvo u Atini, gde je nacionalni tim sa njim u sastavu, napravio čudo, iako im nisu prognozirali veliki uspeh.
"Tada smo, podsetiću, ispraćeni prognozama da ćemo biti sedmi ili osmi, jer se nisu pojavili Divac, Paspalj, Savić, Danilović, a Đorđević je bio povređen... Dejan Bodiroga i ja jesmo bili s njima u reprezentaciji, ali smo bili mlađi. Bili smo zajedno u sobi i u jednom dugom razgovoru konstatovali da nam je to prilika da izađemo iz senke tih velikih imena, i da nas, ubuduće, pominju ravnopravno sa njima. I stvarno smo se, naravno sa jednom sjajnom grupom ljudi i u fantastičnoj atmosferi koja je tada bila u reprezentaciji, dobro spremili i prekoračili tu nevidljivu granicu ka samom vrhu".
On, ipak, ne zaobilazi činjenicu da je "čarolija" koja je tadašnju reprezentaciju vodila do velikih uspeha kasnije nestala, što je bilo evidentno na EP 2005. kada su pretrpeli katastrofu.
"Na šampionatu u Srbiji više nije bilo te pobedničke atmosfere, jer je odnos prema reprezentaciji već bio izmenjen. Za prethodnu generaciju od koje smo učili Bodiroga i ja, ona je bila svetinja, ali i način da, posle velikih rezultata, odeš u inostranstvo i zaradiš novac. Tu je, zapravo, mnogo šta poremetila NBA, jer ti oni, ako recimo imaš 210 centimetara, znaš da trčiš i možeš da skočiš, odmah daju neki ugovor, pa možda nije ni čudo što se onda upitaš 'zašto bih ja igrao za reprezentaciju?'"
Željko Rebrača, koji poslednjih godina živi mirnim životom daleko van košarke, kaže da sebe ipak ponovo vidi u budućnosti u sportu.
"Posao trenera me ne privlači, ali bih voleo da budem menadžer nekog kluba, to je kreativan posao. To me privlači još od vremena kad sam bio u Detroitu i video kako Džo Dumars pravi ekipu, vodeći pre svega računa o ljudskim, pa tek onda igračkim kvalitetima, što je, otprilike, i neka moja filozofija. Bilo je nekih razgovora o sličnoj ulozi u Benetonu, ali nam pristup nije bio identičan, pa sam odustao od toga. Videćemo šta će biti u budućnosti", ističe Rebrača, koji veruje da će imati svog dostojnog naslednika, sina Filipa, koji već trenira u Partizanu.

Ostale vestiArhiva